Прочитај ми чланак
САРАЈЕВО – Сарадња у региону је веома важна, али није замена за ЕУ интеграције, поручио је данас Флоријан Бибер, професор за југоисточно-европску историју и политику на Универзитету у Грацу.
Он је такође оценио да су Србија, Црна Гора и Албанија на добром путу да се придруже Европској унији, али и да се шаље опасна порука ако остале земље Западног Балкана остану иза.
„Регионална сарадња није замена ни за реформе у сопственој земљи, али је начин да се пошаље јасна порука да су те земље ангажоване на решавању проблема. Ипак не можете у ЕУ уз лоше односе са суседима“, наводи Бибер који учествује на конференцији „Регионална сарадња у југоисточној Европи – заједничким радом напред ка ЕУ“ у Сарајеву.
Упитан да ли је Србија лидер када је реч о сарадњи у региону, одговара да је то осетљива и проблематична изјава.
„Увек је то осетљиво. Земља може да има важну улогу, али рећи да је она лидерска, може да буде проблематично, јер неке земље не воле такве описе“, изјавио је он.
Према његовим речима, сви знају да је Србија важна земља у региону – граничи се готово са свима, многа важна билатерална питања укључују и Србију, а „ако не буде заинтересована за регионалну сарадњу то ће све блокирати“.
„Последње године чини се да Србија схвата озбиљно регионалну сарадњу. Могла би да буде кључни играч и креће се у том правцу. Много је труда уложено и у поправљање односа са Албанијом, отворила се према БиХ. Али за регионално лидерство постоји и један проблем – потребна је и пуна нормализација односа с Косовом“, рекао је Бибер и додао да је и даље потешкоћа што се Србија види као земља која нема проблема са суседима, а и даље их има с Косовом.
Коментаришући проширење ЕУ и отварање поглавља у преговорима са Србијом, он је констатовао да је тај процес спорији него што је био у прошлости.
„ЕУ сада нерадо брзо отвара преговарачка поглавља, а проширење и није у врху приоритета. Друго, проширење нема велику подршку, много људи је против тога, посебно у Немачкој или Аустрији“, рекао је он и навео да је већина грађана у појединим земљама против интеграције не само Турске, него и Западног Балкана.
Ипак, додаје, европски комесар за проширење је расположен да види напредак и отварање поглавља, а три земље региона у којима је могуће очекивати кретање у том правцу су Србија, Црна Гора и Албанија.
Бибер је навео да БиХ има проблема, Македонија заостаје због имена, а Косово пет ЕУ чланица не признаје као државу.
„Зато би Србија, Црна Гора или Албанија могле да постану чланице пре других, али је опасно оставити остале три потпуно иза. То шаље опасну поруку, ако су изостављене“, рекао је Бибер.
Он сматра да то није добро, иако би, примећује, требало да постоји награда за реформе и прогрес, али истовремено је уверен да не би требало дозволити да неке земље буду остављене иза целе те приче.
Бибер је оценио да је проширење данас, више него икад, геополитички програм. Конфликт ЕУ и Русије који се осећа и у земљама Западног Балкана, показао је да ЕУ треба да мисли и на конкуренцију.
Друго, избегличка криза је показала апсурност да Западни Балкан не буде у ЕУ, истиче Бибер.
„Избеглице су из Грчке исле у Македонију, Србију, па у Мађарску или Хрватску, а то поклаује да је бизарно што онда све те земљеј нису у ЕУ“, рекао је он.
Додаје и да је терористичка претња Европској унији показала да постоји потреба за европском сарадњом која превазилази чланство.
„Видимо много елемената, и схватамо да сама Европа не може да реши те проблеме, већ би требало да укључи и Западни Балкан. Ако смо срећни, ЕУ би могла да пошаље сигнал да проширење мора да се настави и убрза, као и да су те земље део ЕУ структуре“, навео је Бибер.
Примећује, међутим, да постоји и лоша страна приче, а то је што се ЕУ сада не бави много проширењем, већ тероризмом.
(Танјуг)
