Прочитај ми чланак
Једна од цркава у Грузији саграђена „тек пре десет година“ примећује БиБиСи чија је ово фотографија.
БиБиСи агресивно напао православну Цркву у Грузији као – језиву, јер се противи Западном утицају на омладину. Директно „указују“ на Путинове инструкције свештенству да се бори против мужеложника јер су они највећи непријатељи његовог режима али и против других секти.
Извесна Наталија Антелава се пита да ли језив утицај православне цркве у Грузијским школама претвара будуће генерације у плодно тле за радикално хришћанство, каже БиБи-Си.
Радио наводи да „грузијски либерални политичари кажу да ће само усклађивање са Европом и САД омогућити Грузији да превазиђе своју пост – совјетску прошлост и опстане као независна држава“! Једину претњу овоме радио види у – православљу!
„Али на про – западном курсу Грузије стоји њихов најближи комшија Русија и, све више, сопствена Православна црква“, наводи се у прилогу о овом проблему.
Наталија Антелава посетила је своју стару школу у Тбилисију да види како већина конзервативних, анти-западних институција у земљи утиче на будућу генерацију“ објашњава својим слушаоцима овај радио. Под насловом „Крштење је све чешће у Грузији али тако и (верска) нетолеранција“ приложен је четвороминутни тонски запис, део готово получасовне приче са лица места.
„Бити православац је постало кул међу грузијском омладином након пада Совјетског савеза. Свештеници кажу да крштавају више деце него икада раније. Али, да ли се они такође узгајају и као нетолерантни?“ пита своје читаоце „глас разума“ БиБи-Сија.
„Близу 90% Грузијанаца себе сматра православнима“ али то новинарки ни мало не смета да настави свој говор мржње према православљу.
„Највећи проблем, како каже отац Спиридон (саговорник) јесте појава све већег броја, како их он назива – сектама. Поносно ми прича о томе како је устао против њих у свом селу“ наставља помало отужно новинарка.
„Снимак који је отац Спиридон поставио на својој Фејсбук страници приказује га како виче на локалне Јеховине сведоке не дозвољавајући им да ту саграде храм за своју децу“.
Новинарка даље окривљује и директорицу локалне школе којој се о. Спиридон захваљује на помоћи у овој ситуацији и констатује да она чак са поносом говори о томе како је учествовала у тој акцији.
„Не могу да дозволим да се то деси. Желе да изграде храм крај пута којим деца долазе у школу, постали би лаке мете таквих људи“.
У једној од цркава новинарка је разговарала са надлежним свештеником који јој је испричао како је протерао групу мужеложника одатле и рекао да су „гејеви највећа опасност Грузјијске цркве“. Без икаквих доказа наводи да су те забрињавајуће појаве и да је приликом тог напада повређена група „геј – активиста“ које су људи тукли, а да свештеник не само да није помогао већ би поново радо учествовао.
„Мужеложници су највећа претња грузијском друштву, а Запад је затровао свет хомосексуалношћу и педофилијом“ рекао јој је тај свештеник. Један од водећих грузијских геј-активиста сматра да су корени проблема много дубљи, чак геополитички, и да православље представља „угаони камен политичке моћи и утицаја који остварује Владимир Путин, а гејеви су проглашени за највеће непријатеље“ тврди тај човек.
На одличном енглеском језику, за разлику од дасадашњих саговорника који заступају православље и пристојан живот, овај атеиста“ упоређује Путина и његов однос према мужеложницима са Хитлером и односом који је развио према Јеврејима током Другог светског рата.
„Ако желите да рекламирате свој производ ви бирате базу за то, у овом случају база је православна црква“.
Представници грузијске цркве одричу утицај те врсте који би долазио од Руса али новинарку изгледа чуди што ти свештеници ипак учествују на скуповима у Грузији које организују, такође православни, руски свештеници.
Грузијски свештеници данас сматрају својом највећом мисијом одвратити младе од погубног утицаја таласа који стиже са Запада. На недељним службама, свуда широм земље, свештеници шаљу исту поруку да западњачке аспирације Грузије више нису компатибилне са исконском православном вером.
И најмлађим генерацијама се говори како морају да бирају, чак већ у школском узрасту, и да начине избор „између свог срца и ума“.
Извор: „КМ Новине“
