Прочитај ми чланак
Према Библији, односно по књизи Постање из Старог Завета, Нојева барка је саграђена по Божијој заповести да би Ноје спасао себе и своју породицу као и животиње од надолазећег Потопа. Библијски потоп је наступио услед Божијег гнева због нагомиланог греха људи. Нојева барка је у себи имала све познате врсте животиња и по легенди зауставила се у Турској на планини Арарат.
СВЕТО ПИСМО – СТАРИ ЗАВЈЕТ
Књига Постање
Глава 6.
Неваљалство људи. Ноје. Објављење потопа. Грађење ковчега.
1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
2. Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше.
3. А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.
4. А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.
5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле,
6. Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7. И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
8. Али Ноје нађе милост пред Господом.
9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.
10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.
11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
12. И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи.
13. И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.
14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.
15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;
16. Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.
17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути.
18. Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
19. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.
20. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.
21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.
22. И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини.
Глава 7.
Настаје потоп.
1. И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.
2. Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
3. Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.
4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.
5. И Ноје учини све што му заповједи Господ.
6. А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.
8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,
9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.
10. А у седми дан дође потоп на земљу.
11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;
12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;
14. Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.
15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,
16. Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.
17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покори сва највиша брда што су под цијелијем небом.
20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.
21. Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
22. Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.
23. И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.
24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.
Глава 8.
Крај потопа. Нојеве жртве из захвалности. Господње обећање.
1. А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду.
2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;
4. Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату.
5. И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.
6. А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио;
7. И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.
8. Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.
9. А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13. Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.
14. А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.
15. Тада рече Бог Ноју говорећи:
16. Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17. Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18. И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.
19. Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.
20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.
22. Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.
Глава 9.
Закони за нови свијет. Завјет и дуга. Нојево проклетство и благослов његове дјеце.
1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
2. И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3. Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију.
6. Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека.
7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
8. И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:
9. А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,
10. И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.
11. Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12. И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:
13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.
14. Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,
15. И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.
17. И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.
18. А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега.
22. А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу.
23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега.
24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
25. И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
26. И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!
28. И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година.
29. А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.
(Башта Балкана)
