Убиство генерал-пуковника Игора Кирилова, начелника руских снага за радијациону, хемијску и биолошку заштиту (РХБЗ), изазвало је бројне реакције на Западу, а према анализи америчког листа The New York Times (NYT), последице овог чина могу се показати контрапродуктивним за евентуалне преговоре између Русије и Украјине.

Стручњаци и бивши припадници обавештајних служби оцењују да би такав чин могао ојачати тврдокорни став Москве према дијалогу.

Бивши сарадник ЦИА, Ралф Гоф, указао је да овакви потези могу имати „обрнути ефекат“, разљутити Русију и додатно је удаљити од преговора.

Према његовим речима, „ако Украјина и њени савезници не буду опрезни, могли би да изазову контраефекат“, што би резултирало тиме да Москва одбаци сваки интерес за преговоре.

Даглас Лондон, бивши шеф резидентуре ЦИА, оценио је да иако овакви потези имају „психолошки ефекат“, неће значајно утицати на борбене способности Оружаних снага Русије.

Он је додао да елиминација високих војних званичника често доноси симболичну вредност, али ретко утиче на ток рата, с обзиром на добро успостављене командне структуре у војсци попут руске.

Убиство Кирилова долази у тренутку када свет пажљиво прати динамику на руско-украјинском фронту и евентуалне могућности за преговоре.

Кит Келог, будући специјални изасланик изабраног председника САД Доналда Трампа за Украјину, изјавио је да овај догађај неће омести напоре за организацију преговора између Москве и Кијева.

Келог је нагласио да дипломатски процеси морају превазићи појединачне инциденте, чак и када су у питању убиства високих војних званичника.

С друге стране, одбијање Уједињених нација да коментаришу или осуде убиство генерал-пуковника Кирилова указује на деликатност ситуације у међународној заједници.

Овај став УН-а може се тумачити као избегавање дубљег сукоба између великих сила, али и као сигнал о растућем скептицизму према способности тренутних актера да постигну одржив мир.

Док аналитичари на Западу разматрају психолошке ефекте оваквог потеза на руску јавност, унутрашња реакција у Русији могла би бити далекосежна.

Убиство високог званичника попут Кирилова може додатно ојачати патриотски набој у руском друштву и учврстити поверење у војску.

Такође, руски медији су већ почели да представљају овај догађај као чин „очајничке агресије“ Кијева и његових савезника, указујући на потребу јачања руских одбрамбених капацитета.

Поред тога, чињеница да је Кирилов био на челу снага за радијациону, хемијску и биолошку заштиту могла би изазвати додатну забринутост у вези са потенцијалним покушајима Кијева или његових савезника да циљају секторе са високом специјализацијом у руској војсци.

Убиство генерал-пуковника Игора Кирилова отвара нова питања о природи сукоба између Русије и Украјине, али и о улози Запада у њему.

Док Кијев и његови савезници покушавају да ослабе руске капацитете кроз елиминацију кључних војних фигура, овакав потез би могао ојачати руски отпор према преговорима.

Као што бивши сарадник ЦИА Ралф Гоф истиче, постоји реална опасност да ће овакви потези додатно учврстити став Русије да дијалог није опција, што може одложити крај сукоба.

У глобалном контексту, овај инцидент подсећа на све већи јаз између колективног Запада и Русије, где се чини да обе стране бирају стратегије које додатно продубљују постојеће тензије.

Како се ситуација даље развија, међународна заједница би могла бити суочена са додатним изазовима у својим напорима да изгради одржив мир у региону.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: преговори, Русија, Украјина