Прочитај ми чланак
Српска списатељица Биљана Србљановић оценила је у недељу у Бечу да револуционари који су убили аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914.у Сарајеву нису били српски, већ југословенски националисти.
Она је, у оквиру дискусије „Које су последице 1914.“, одржаној у бечком „Бургтеатру“, истакла да мултикултурална идеја тог доба у основи није била српски национализам, већ хрватско-српска идеја о новом светском поретку, која је, за њу, како је рекла „револуционарна идеја“.
Када је реч о атентату, Србљановић је истакла да га сматра трагичним тренутком не само Европе, већ и за југословенске народе.
Она је објаснила да је, када је добила понуду да напише један комад о Првом светском рату за бечки „Саушпилхауз“, одмах помислила на сајаревски атентат и онда установила да мало тога зна о том догађају.
Истовремено је констатовала да је Принцип био помињан од старне националиста током 1990-тих, када је њена генерација поново чула нешто о њему.
Србљановић је рекла да нова генерација, која је рођена после сукоба на простору бивше Југославије, не жели ништа да зна о ближој прошлости, те да Први светски рат може бити искоришћен за савладавање блиске историје.
Први светски рат и атентат у Сарајеву, према њеним речима, има много више везе са комунистичком револуцијом него са национализмом током 90-тих година.
С тим у вези је навела да се између два рата Принцип није много помињао, и да је рехабилитован тек после Другог светског рата, као југословенски херој.
Такође је констатовала да се у Србији и у 21.веку наставила традиција политичког насиља, наводећи као пример убиство премијера Зорана Ђинђића.
Као поуку Првог светског рата, према њој, наше друштво би требало да узме да ствари могу веома брзо да ескалирају ако им се не посвети довољно пажње, те да постоји много проблема у нашем окружењу, због чега треба остати обазрив.
Аустријски историчар Манфред Раухенштајнер је објаснио да је пред Први светски рат мировни поредак био доведен у питање и да није било жеље да се 1914.дође до мирољубивог решења, путем конференција, што је до тада било уобичајено.
Он је указао да је било пуно узрока за рат, који воде у многе европске регионе, а не само на Балкан.
Аустроугарски цар Франц Јозеф, који је дуго година покушавао мирно да решава проблеме на Балкану, како је додао Раухенштајнер, дошао је до закључка да мира не може бити и зато је одобрио рат.
Аустроугарска је желела само рат против Србије, а не да отвори светски рат, подвукао је он.
Франц Јозеф је, како је истакао, и раније био спремнији на рат, него Франц Фердинанд, који је био стриктни противник рата са Србијом, пре свега због Русије.
Међутим, због старости Франц Јозеф је, према Раухенштајнеру, доносио одлуке не размишљајући о далекосежним последицама, а уједно се његовој одлуци о рату нико није супроставио, како влада, тако ни друштво.
Када је реч о Принципу, Раухенштајнер је изразио чуђење што су 1984.године премештени његови посмртни остаци из улице у којој је био сахрањен и да се сада не може јасно утврдити где му је гроб.
Раухенштајнер је даље казао да је Први светски рат засигурно повезан са Другим, јер се није ишло решењм путем интеграције, а да поука мора бити да се мало више мора обратити пажња на прошлост.
Он је упозорио да би судбину Аустроугарске монархије могла доживети и ЕУ, јер би подела еврозоне на јужну и западну групу била увод у распад.
Амерички историчар Тимоти Снајдер је подвукао да је јачање национализма у Европи 1914.угрозило монархије, те да српски национализам није био само регионални, већ проблем читаве Аустроугарске монархије.
Према његовим речима, главно у преживљавању Хабсбурговаца било је да ништа не чине, а распад њихове монархије је проузрокован деловањем.
„Да нису ништа урадили 1914. преживели би још пар година и историја би изгледала другачије“, рекао је Снајдер, додајући да су одлуке донете тада довеле до промене света.
Први светски рат, сматра он, омогућио је и успон Хитлера и Стаљина, те је учинио могућим оно што раније не би било никако могуће.
Што се поука Првог светског рата тиче, Снајдер је казао да би за Американце требало да буде да пре него што започињу рат треба да размисле о могућим последицама, а Европљанима да нема повратка у еру нација и националних држава, већ да су осуђени да „иду напред“.
Потомак Хабсбурговаца Едуард Хабсбург-Лотринген казао је да је стекао утисак, анализирајући многа дела о прошлости, да се Франц Јозеф ослањао на оно што је предлагала влада а да је и пре убиства Фердинанда сматрао да је неопходан рат протув Србије, за шта је засигурно имао подршку власти и народа.
Он је изразио уверење да је европски пројекат одговор на национализам, који је довео до Првог светског рата, те да је, колико год да је тешко доношење одлука у ЕУ, тај процес „диван“ јер спречава конфликте.
„Ми смо у фази у којој почињемо да превазилазимо национализме“, казао је Хабсбурговац, додајући да још није постигнуто идеално стање.
„Моја поука из Првог светског рата је да се свака минута која се инвестира у ЕУ исплати, као и свака акција против национализма“, подвукао је он додајући да Први светски рат може бити пример како не треба прићи решавању конфл
