Прочитај ми чланакБивши командант Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) упозорио је да циљана убиства команданата отпора од стране израелског режима убрзавају његов сопствени крај.
Мохсен Резаеи rекао је да режим „замишља да може да унапреди [своју агенду] кроз атентате“ и верује да би напади на либанске и иранске команданте приморали нације на покорност.
„У стварности“, додао је Резаеи, „са сваким командантом кога (режим) убије, он чини још један корак ка сопственом паду.“
Резаеи, тренутно члан Савета за експедицију Исламске Републике, подвукао је да вође отпора не представљају владе или државе. „Ови команданти припадају народима, угњетаванима. Њихово мучеништво [стога] не може бити бесмислено за народе.“
Ове изјаве су уследиле након што је либански покрет отпора Хезболах званично потврдио мученичку смрт свог вишег команданта, Хајтама Алија Табатабаија, и још четворице чланова групе у израелском ваздушном нападу у јужним предграђима Бејрута.
Резаеи је нагласио да је, упркос неумољивом израелском притиску, Осовина отпора у Либану „данас јача него у ери мученика Саједа Хасана Насрале“, мислећи на бившег поштованог генералног секретара Хезболаха, који је мученички погинуо у израелском нападу на либанску престоницу прошле године.
Званичник је саветовао да отпор треба да преиспита свој дугогодишњи став стратешког стрпљења, напомињући да „злочиначки израелски режим злоупотребљава уздржаност“. Међутим, било каква промена стратегије је на либанским снагама отпора да одлуче, додао је.
Резаеи је наставио да хвали ирански народ због бројних примера историјског отпора упркос страној агресији, укључујући њихову херојску одбрану земље током рата наметнутог од стране Ирака 1980-их и израелско-америчког рата у јуну.
Без таквих жртава, „Иран би се суочио са судбином земаља окупираних током Првог и Другог светског рата“.
У међувремену, ветеран командант је истакао симболично место Кермана у регионалној геополитици, напомињући га као град из којег је потицао генерал Касем Сулејмани, бивши командант Кудс снага ИРГЦ-а.
Он је приписао заслуге иранском отпору и постојаности за инспирацију деценијама дугих чинова отпора који се дешавају широм региона Западне Азије, укључујући Либан, Ирак и Јемен.
