Прочитај ми чланак
У овом тренутку на Балкану, тешко да се виде позитивни знаци. Блокиране су главне инвестиције, поставља се питање шта је на Балкану заправо и остало осим национализма, који је на неки начин, одбрамбени одговор свих балканских народа у ситуацији када им нико други не нуди никакву другачију перспективу.
Пред историјску посету премијера Албаније Србији, било је речено да је „време да се окрене нова страница у политичким и економским односима између две земље“. Наиме, први пут после 68 година од посете Енвера Хоџе, премијер Албаније Еди Рама је од понедељка у дводневној посети Србији, током које је разговарао са премијером Србије Александром Вучићем, али и посетио Прешево на југу Србије где живи албанска мањина.
Први дан Рамине посете Србији, обележен је дипломатским инцидентом на заједничкој конференцији за новинаре двојице премијера. Наиме, српског премијера Александра Вучића испровоцирало је то што је Рама говорио о Косову, теми која по његовим речима није договорена.
Посету и ситуацију насталу после конференције за штампу, за „Глас Русије“ коментарише професор Предраг Симић, са Факулета политичких наука, Универзитета у Београду:
„Ситуација у српско-албанским односима је била и остала бизарна и после посете албанског премијера. Са друге стране, нормално је да се од посете много очекивало. Посета је иницирана на конференцији у Берлину, у септембру ове године и веровало се да ће она довести до историјског пробоја у српско-албанским односима, а такви су се и наслови могли видети по новинама. Међутим, на ту посету су се надвили облаци већ због инцидента на утакмици репрезентација Србије и Албаније у Београду. У тој ситуацији, поставља се питање да ли је и требало инсистирати да се та посета одржи, а и била је одложена за 10 дана.
Ипак, очигледно, поруке које су стигле од албанског премијера, током конференције за штампу, која је одржана заједно са његовим домаћином премијером Србије, нису биле оне које је домаћин желео да чује. Заправо, поруке су биле потпуно супротне ставовима Београда и очигледно је да у њима није било ни најмање жеље за некаквим компромисом, који би отворио пут ка нормализацији српско-албанских односа.”
Председник Србије Томислав Николић одбио је да се састане са албанским премијером Едијем Рамом, објаснивши ту одлуку понашањем госта из Тиране и „провокацијом на конференцији за новинаре у понедељак, на којој је затражио од Србије да призна независност Косова.“ Србија се већ две и по године труди да Балкан постане безбедан и просперитетан регион у Европи, али док је неодговорних политичара попут Едија Раме, јасно је да ће то бити тежак посао пун изазова, изјавио је председник Србије Томислав Николић.
Беким Блакај извршни директор организације Фонд за хуманитарно право из Приштине, говори о посети премијера Албаније Србији:
„Ова посета је била више „пробијање леда“. Чини ми се да је то и најважније. Верујем да ће наредне посете премијера и других званичника ове две дражве бити много лакше и у много бољој атмосфери. Што се тиче неке конкретне сарадње између Албаније и Србије, мислим да би било најлакше успоставити економски план и сарадњу.
А што се тиче политичке сарадње, били смо сведоци конференције за штампу, где се видело да постоје тотално супротни ставови око Косова. Ту би се једино преко ЕУ, односно европских интеграција могло помоћи овим двема државама да успоставе и ту политичку сарадњу.”
Албански премијер стигао је у Прешево дан након посете Београду, а аутопут од Ниша ка македонској граници, тачније од Врања до Прешева, био је привремено затворен овим поводом. Много је контроверзи било око посете албанског премијера Прешеву, а ситуацију коментарише Зијад Бећировић, аналитичар Међународног института за Блискоисточне и Балканске студије:
„За српску јавност је врло осетљиво питање Прешева, Медвеђе и Бујановца- посебно после проглашења назависности Косова. Уопште, последњих година су интензивиране ситуације које су спорне или конфликтне на том подручју.
Међутим, морамо знати да када долазе председници страних држава у посету појединој земљи, у овом случају у Србију, врло често посећују и своју националну заједницу, односно мањину у тој држави. Тако је и председник Хрватске Јосиповић посетио хрватску мањину, као и председник Румуније који је посетио румунску мањину. Уколико председник владе Албаније посећује Прешево и Бујановац, обично би то требало урадити са својим домаћином. Тако да је било за очекивати да приликом посете Прешеву, у делегацији, заједно са премијером Албаније буде и председник владе Републике Србије као његов домаћин. Мислим да је то могао бити снажан импулс даљем развоју односа, јер се бојим да ће после самосталне посете премијера Албаније Прешеву, бити анулирани и макар симболични напредак у српско- албанским односима.”
Да ли се после свега може оптимистично гледати на будућност односа на Западном Балакну, говори професор Предраг Симић:
„Мислим да ће се после ове посете дијалог наставити- то је и српски премијер потврдио у свом излагању на конферецији за штампу. Ипак, лично се питам о чему ће се даље разговарати, јер су позиције две земље око косовског питања у овом тренутку дијаметрално супротне и могло би се чак рећи и супротстављене. Ту просто не видим много простора за некакв озбиљнији напредак.
У овом тренутку на Балкану, тешко да видим некакве позитивне знаке. Знате, блокиране су главне инвестиције, између њих и Јужни ток, некакви изгледи да се у догледно време приступи ЕУ су крајње неизвесни и на крају поставља се питање шта је на Балкану заправо и остало осим национализма, који је на неки начин, одбрамбени одговор свих балканских народа у ситуацији када им нико други не нуди никакву другачију перспективу.”
