Прочитај ми чланак
(Александар Бећић)
Пробудио сам се са жељом да је вест о договору да Тони Блер постане саветник Александра Вучића само ружан сан. Са жељом да до таквог састанка никад није ни дошло.
Али, није.
Александар Вучић се заиста састао са Тонијем Блером. Свака телевизија је поновила снимак: с једне стране бивши, а са друге стране садашњи. Премијер. Обојица са залеђеним осмехом. Истина, онај из Лондона искежен. Овај из Београда се такорећи смешка.
Намерно не говорим Супер Алек.
Више – нема зајебавања.
Александар Вучић је разговарао са човеком који је лобирао да нас бомбардују. Разговарао је са човеком за ког је некадашњи јавни тужилац Андрија Милутиновић, у септембру 2000. тражио 20 година затвора због бомбардовања Србије.
Разговарао је са човеком који је пре само четири године ударио шамар комплетној Србији причом да је управо он заслужан за бомбардовање наше земље.
При том, не говорим о политичком, него о оном људском шамару, јер смо у том бомбардовању били оштећени сви: и присталице и противници Слободана Милошевића, Мирка Марјановића и чланова његове владе (а међу њима и Александра Вучића).
ЦИТАТИ И ЈОШ ПОНЕШТО
Блер је, да подсетимо, у својим мемоарима „Путовање“, у поглављу „Косово“ навео како је одиграо кључну улогу у „хуманитарној интервенцији“. Блер у мемоарима (како наводи Курир) пише и да га је „Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи у то време појављивали текстови да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Косово и Метохију, уколико ваздушни напади не буду дали резултате, али да је напослетку ипак пристао и на копнене трупе“.
Александар Вучић се састао са бившим британским премијером чија жена води адвокатску канцеларију која је водила одбрану Рамуша Харадинаја у Хашком трибуналу потпомогнута милионским свотама новца датим за његову одбрану.
„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“, рече давне 1999. Тони Блер.
„Задовољан сам напретком Србије на путу ка Европи и намерама Београда да спроведе све неопходне реформе. Прихватам да у том процесу помогнем српској влади“, рече јуче исти тај Тони Блер.
„Стране агентуре које воде специјални рат против српског народа успеле су да заврбују неке српске политичаре који се сада хвале како имају подршку светских сила… Непријатељи Србије који су убијали наше грађане и уништавали нашу земљу, решили су да по сваку цену, медијском агресијом и окупацијом обезбеде што ширу подршку својим слугама у Србији“, написа у марту 2000. у Великој Србији тада млађахни, али веома важни радикал, Александар Вучић, наводећи и Блера као једног од непријатеља.
„Имали смо одличан разговор. Од Блера сам тражио конкретну помоћ у процесу европских интеграција и добио уверавања да је спреман да својим угледом и контактима помогне српској влади“, рекао је Вучић за “Блиц“.
ЗА ШАКУ ДОЛАРА?
Не, наравно, шака је увредљива категорија.
Бесплатно, онда, зато што смо земља која је у кризи?
Не, опет, наравно, и то је увредљиво. За шта се, побогу летело приватним авионом до Београда.
Тони Блер већ седам година има своју фирму за лобирање. Скупу фирму. Интересантно: недавно је Телеграф (онај енглески, не овај наш) оптужио два сарадника Тонија Блера за протежирање Муслиманске браће. Знате ли ко је један од двојице сарадника? Мустафа ефендија Церић, некадашњи реису-л-улема Исламске верске заједнице Босне и Херцеговине. Али, да не ширим у недоглед.
Навешћу још један стари цитат Александра Вучића:
„Наш је циљ да укажемо ко су страни плаћеници и да објаснимо шта ће се са Србијом догодити ако би Американци успели да је покоре и да на власт доведу своје слуге. Србија не би постојала“, писао је некада радикал, а сада напредњак у Великој Србији у марту 2000.
Па, ако може радикал да се прометне у напредњака, зашто не би могао архетипски непријатељ који нас је називао злом и варварима да се прометне у највећег пријатеља васколиког народа ове земље?
За шаку долара. Повећу. Пардон, за (исто тако повећу) шаку евра. Или фунти. Оних британских.
Могао бих да кажем на крају да све ове године живим у заблуди како сам паметан. А глуп сам. Невиђено сам глуп. Зато што сам мислио да по законима ове земље ратни злочини – не застаревају.
Има ли нека земља која би ми дала азил, онако превентивно, док ме у старом, добром маниру, не прогласе за „страног плаћеника и домаћег издајника“?
