Од отварања базе у Девеселу у Румунији, где се налазе лансирне рампе такозваног ''противракетног штита'', као што је саопштило пуно раније америчко Министарства одбране, САД и њихови савезници искључиво раде на ''заједничкој одбрани'' те су њихова оружја у ту сврху произведена и распоређена широм планете.

Тако је “ противракетни штит “ у Европи превентивно распоређен због иранских балистичких пројектила, што је глупост у коју више нико не верује. Последица ове политике је била и руско враћање Крима, која се никада не би догодила да НАТО није одлучио апсорбовати Украјину да би са њене територије, пре свега са Крима и из подручја Харкова, у стању  био да ефикасно и на време неутралише руске одбрамбене системе распоређене иза Урала. Један од пензионисаних руских генерала је крајем 2014. потврдио да се у Украјини морало реаговати како НАТО не би прешао реку Дњепра, што је на крају и учињено, свидело се то западним Украјинцима и Вашингтону или не. Дакле, стратешки циљ Русије је остварен, а превратничко влада у Кијеву је донела лошу процену када је веровала да се Путин неће усудити на такав корак. Улог је био превелик за било какво оклевање, а на питање да ли је одлука Кремља била исправна и да ли су имали разлога страховати, свако има свој одговор.

Тренутно је у току антируска хистерија у Сједињеним Државама, која тражи још већа улагања у одбрану и јачање војних капацитета.

Пођимо од чињенице да су улагања Пентагона ограничена искључиво на офанзивна оружја намењена за инвазију других земаља. На пример, коме требају “стелт“ авиони у одбрани своје територије? Вашингтон је једини власник нуклеарних носача авиона које прате десетине крстарица, разарача, амфибијских јуришних бродова и нуклеарних нападачких подморница, којима може напасти било који део света.

Сједињене Државе такође имају флоту од преко 500 тешких теретних авиона посебно дизајнираних за превоз оклопних дивизија на десетине хиљада километара далеко од америчког континента. Русија је окружена НАТО базама и Вашингтон ту земљу види као велики плен, обзиром на големо подручје на којем су пољопривредна земљишта, шуме, питка вода и 60% минералних ресурса Земље. Од распада Совјетског Савеза, када су Сједињене Америчке Државе остале једина суперсила на свету, настао је модел са којим Вашингтон проводи војне инвазије на другу земљу. Најпре се ствара психоза у јавност да ће одабрана земља ускоро напасти и окупирати сусједе, а када циљану земљу нападне америчка војска покреће се психолошки рат који се интензивно спроводи од стране медиј. Америчка војна агресија се тада представља као отклањање опасности од државе која прети својим суседима.

За САД, у ствари, Хладни рат никада се није завршио, а последње две године се води психолошки рат незапамћених размера против Русије, присиљавајући ЕУ и друге вазалске државе да се уједине око одлуке Вашингтона у наметању економских санкција “непријатељу“.

Како би се спречили ширење руског утицаја након успеха у Сирији, Сједињене Државе морају убрзати припреме за напад на Русију. Ипак, Барак Обама, коме истиче мандат, вероватно не може донети ту одлуку, али није сасвим за одбацити да ће се следећи председник или пре председница на то можда и одлучити. Када је Хилари Клинтон у питању, ништа се не може искључити, јер је тек сад, између осталог, познато да је она била највећа поборница интервенције у Либији и жарко је желела да се отклони “иранска претња“ и агресијом на Сирију ослаби такозвани шиитски полумесец и ослаби Иран, према њеним речима, “вечна претња америчком савезнику Израелу“. Осим тога, према признању Викторије Нуланд, “Евромајдан“ у Кијеву се такође припремао за време мандата Хилари Клинтон као државне секретарке, а Џон Кери и друштво су само довршили посао.

Где ће напасти САД?

Према мишљењу војног аналитичара и бившег команданта румунске базе Отопени с дугогодишњим војним искуством, Валентина Василескуа, којег је изнео за Katehon, Сједињене Државе не мисле на искрцавање на Далеки исток Русије. Уместо тога, баш као и Наполеон или Хитлер, план је заузети стратешки град Русије – Москву. Почетни план је био да ће Евромајданом Сједињене Државе апсорбовати Украјину у своју сферу утицаја, те да ће руске поморске базе на Криму прећи у руке америчке морнарице, а Украјина постати чланица НАТО савеза.

Агресија на Русију је према овом плану треба покренута с украјинске територије, јер је Луганск, на пример, само је 600 километара удаљен од Москве.

Почетни план је покварио референдум на којем се одлучило за поновно уједињење Крима и Русије, а касније је рат у Донбасу спречио САД у покретању било какве војне агресије против Русије из Украјине. Но, амерички план је ревидиран и према новој верзији је балтичким државама суђено да буду нови полигон за напад.

Стога, на крају, државе чланице НАТО савеза и врше притисак на Шведску и Финску да се и оне придруже НАТО пакту, тако да се њихова подручја могу користити за будуће операције против Русије. И с те стране је Москва само 600 километара од границе са Летонијом и није заштићена никаквом природном препреком која би угрозила и из војног гледишта могла осујетити инвазију.

Како би “обесхрабрио Русију“, Пентагон је повећао војну потрошњу у антируској кампањи у свим земљама које се граниче са “актуелним архинепријатељем“.

Такође, је распоређена додатна оклопна америчка бригада у балтичким земљама и Пољској, чиме се крши закон из Уговора Русија-НАТО из 1997. Осим тога, америчка флота је повећана са 272 на 350 ратних бродова. Дакле, стратешки план Пентагона може укључивати “блицкриг “ са конвенционалним оружјем под командом НАТО пакта, који би кренуо од балтичких земаља и Пољске директно према Москви.

Пораз Русије би довео до промене политичког водства земље на челу са Владимиром Путином, а потом и до постепеног повлачења снага, препуштајући делове руске територије окупацији Летоније, Естоније и Украјине. Западна граница Русије би се успоставила дуж линије Санкт Петерсбург – Новгород – Калуга – Твер – Волгоград.

Због брзе модернизације кинеске војске, што може изазвати озбиљне проблеме за САД и савезнике у западном Пацифику, Пентагон се залаже да се не користите сва расположива средства у борби против непријатеља у Европи и трећина америчких војних снага ће се држати у резерви у случају изненадног напада Кине.

Свака војна инвазија против Русије може бити успешна за САД само до 2018. године, након чега су шансе за успех значајно умањене, обзиром на губитак технолошких предности Пентагона у многим областима у односу на руску војску и могућност да сукоб постане глобални у којем ће се користити нуклеарно оружје.

Задржати ваздушну надмоћ

Руска војска је концентрисана на одбрану. Има пресретаче високих перформанси, високо мобилне противваздушне ракетне системе који могу открити и уништити америчке авионе пете генерације. Дакле, америчка војска, чак ни уз подршку свих чланица НАТО пакта не може остварити ваздушну надмоћ.

Уз велике напоре би могли остварити делимичну ваздушну надмоћ и то у кратким временским периодима у неким подручјима у близини границе са Русијом, најдубље 300 километара унутар Русије.

За стварање безбедне зоне лета у којој делују руски противваздушни системи, Американци ће у првом таласу напада бити присиљени послати најмање 220 борбених авиона: 15 бомбардера Б-2, 45 Ф-35 и 160 Ф-22А.

Са две аеродинамичке компоненте, један Б-2 може носити до 16 ласерски навођених бомби ГБУ-31 (900 кг), 36 касетних бомби ЦБУ-87 (430 кг) или 80 бомби ГБУ-38 (200 кг).

Ф-22А авион може бити наоружан са две бомбе ЈДАМ (450 кг) или 8 бомби од 110 кг. Један од главних недостатака су амерички антирадарски пројектили АГМ-88Е, домета 140 км, превелики да стану у поразан простор авиона Ф-22А и Ф-35, јер су дуги 4,1 м, имају реп од 1 метра, а ако су прикључени на спољне носиве стубове одмах доводе у питање “невидљивост“ ових авиона.

Доминантни циљ првог таласа удара су аеродроми и руски системи А2 / АД. Што се тиче авиона Ф-22А, извештаја Пентагона су задовољавајући за резултате авиона Ф-117, првог авиона 5. генерације који је коришћен у првој кампањи у Персијском заливу и 1999. у СРЈ.

Пентагон је тада првобитно наручио 750 авиона Ф-22А, којима је хтео заменити Ф-16 америчког ратног ваздухопловства, али је америчка обавештајна служба открила да је Русија против Ф-117 успешно тестирала “ анти-стеалт радар “ 96Л6Е и Пентагон смањује наруџбину на 339 Ф-22А.

Док су Американци развијали и тестирали Ф-22А, Руси су већ створили противотров, то јест С-400 ракетни систем који користи мулти-компонентну опрему за откривање као што је 96Л6Е. На крају је произведено само 187 авиона Ф-22А.

Задатке руске противваздушне одбране, поред авиона 5. генерације, могу закомпликовати 500-800 крстарећих пројектила с америчких ратних бродова и подморница распоређених у Балтичком мору. Могућност да ове крстареће ракете досегну своје циљеве је мала, јер је за њихову неутрализацију Русија има око 250 борбених авиона МиГ-31 дугог распона, способних за достизање брзине 2,83 Маха (3500 км /ч), а специјализовани су за пресретање авиона типа АВАЦС Е-3 Сентри и крстарећих пројектила. Радар авиона МиГ-31 може открити циљеве на удаљености од 320 км и истовремено следити њих 24, од којих 8 могу бити нападнути истовремено са ракетама Р-33/37 домета 300 км и брзине 6 Маха.

У исто време, амерички Ф-18, Ф-15Е, Б-52 и Б-1Б могу, без приближавања граници са Русијом, чак и без доласка у домет пројектила система С-400, лансирати мини крстареће пројектиле АГМ-154 и АГМ- 158, активног домета 110-1000 километара. Они могу погодити ратне бродове Балтичке флоте и батерије пројектила земља-земља 9К720 Искандер (домета 500 км) и СП-21 Тачка (домета 180 км). У најбољем случају, ефикасност овог првог таласа би могла неутралисати 30% надзорне мреже ваздушних радара у Русији, 30% јединица С-300 и С-400, распоређених између Москве и границе са балтичким земљама, 40% аутоматизованих Ц4И система (посебно компоненти за радарско ометање), као иаеродрома где би се успело да блокира 200 авиона и хеликоптера, чиме би се сигурно нанела штета руском оперативном систему управљања.

Међутим, очекивани губици Сједињених Држава и савезника би могли досећи до 60-70% крстарећих пројектила и авиона који су ушли у руски ваздушни простор у првом таласу.

Која је највећа препрека за постизање ваздушне надмоћи?

Око градова Петроград и Калининград су Руси створили 2 аутоматизована система Ц4И који имају команду, контролу, комуникације, рачунара, обавештајне системе и аутоматизовану интероперабилност, чиме су остварили надмоћ у радио-електронском рату и спречавању система копненог, ваздушног и свемирског америчког надзора.

Између осталог, Ц4И опрема укључује системе СИГИНТ и КОМИНТ Красуха-4, који може да пресретне све комуникационе мреже. Красуха-4 може спречити радарски надзор америчких војних сателита Onyx и Lacrosse, радаре инсталиране у суседним земљама или монтиране на америчке авионе за извиђање АВАЦС, Е-8Ц, РЦ-135 и беспилотне летелице Northrop Grumman РК-4 Global Hawk. Руска војска је опремљена системима за ометање оптроничких сензора (ФЕБ) и система за ласерско, ГПС и инфрацрвено навођење непријатељских бомби и пројектила. Такви системи су релативно малобројни, али они могу онемогућити постизање важних циљева непријатеља.

Ширење руских Ц4И система такође омогућава стварање две зоне искључења, оне забране приступа и подручја забране А2/АД, која су непробојна за НАТО снаге. Осим тога, Ц4И је интегрисан са две јединице с противавионским пројектилима дугог домета С-400 и неколико мобилних батерија кратког домета система Тор-М2 и Панцир-2М. Да би се спречила инвазија са запада, Русија би требала почети развијати интеграцију аутоматизованих система Ц4И, ЕВ и А2/АД од Санкт Петерсбурга до границе са балтичким земљама у региону Калининград. Систем С-400 може пратити 80 ваздушних циљева и напасти их при брзини од 17 000 км/ч на удаљености од 400 км, користећи податке из радара и мултиспектралних сателитских сензора.

Русија има 20-25 јединица, свака са 8 × 40 лансирних система за пројектиле С-400, што је укупно око 180 лансирних инсталација С-400. Осам јединица С-400 се налазе око Москве и једна је у Сирији. Русија би могла довести друге јединице С-400 на границе с балтичким земљама или их распоредити у Белорусији уз 130 јединица С-300 опремљених с 1 100 лансера за С-300 пројектиле домета 200 км, који, иако су старији од С-400, отпорни су на на сметње, те се могу надоградити према стандарду ПМУ-1/2 и опремити радаром 96Л6Е.

С-500, још напреднији од С-400, тестира се и биће у употреби у руској војсци 2017. Због бројних и веома ефикасних опрема, СИГИНТ и ЦОМИНТ, антирадарских, антиоптроничких и анти-ГПС система, НАТО пакт над Русијом не може имати превласт у радио-електронском ратовању.

Треба подсетити да су руски аутоматизовани системи Ц4И, ЕВ и А2/АД у Сирији спречили америчку “антитерористичку коалицију“ да открије који ће терористички циљеви бити нападнути од стране руских бомбардера.

У случају напада НАТО пакта на Русију, Сједињене Америчке Државе ће у првом таласу на руској територији погодити 60-70% лажних циљева. Авиони за ометање и бродови америчке морнарице у Балтичком мору ће штитити следећи талас ваздушних напада у Сједињених Америчких Држава. Но, због слабе ваздушне надмоћи из првог таласа, следећи напади НАТО пакта би имао све теже губитке. Америчке ваздушне снаге се састоје од 5 000 авиона и хеликоптера који припадају ратном ваздухопловству, морнарици и маринцима, а њима би се придружило 1500 авиона НАТО савезника.

Ова анализа војног аналитичара и стручњака за ваздухопловство је углавном фокусирана на једини могући или барем најоптималнији правац напада, те се ограничава само на први и могући други талас, након којега би требала уследити хипотетичка копнена офанзива, која би руске снаге потиснула до замишљене будуће руске границе Ст. Петерсбург-Велики Новгород- Твер-Калуга-Волгоград, а окупирани део Русије би припао балтичким земљама и Украјини. Такав би пораз би пораз дефинитивно из Кремља помео Владимира Путина и Русија би добила марионетску владу попут оне у Кијеву.

Приметно је и да је цела анализа фокусирана на северни фронт на Балтику, јер је првобитно смер напада требао бити онај из правца Украјине, што је “успешно решено“ уједињењем Крима с Руском Федерацијом и будућим статусом Донбаса који ће вечно блокирати улазак Украјине у НАТО савез. Занимљиво је да би се, према овој анализи, током целе кампање требало користити искључиво конвенционално оружје. Како тврди Василеску, свака војна инвазија на Русију од стране НАТО пакта може бити успешна само до 2018. године, након чега су шансе за успех значајно умањене, обзиром на губитак технолошких предности Пентагона у многим областима у односу на руску војску и могућност да сукоб постане глобални у којем ће се користити нуклеарно оружје.

Међутим, тешко је за поверовати да би у оваком апокалиптичном сценарију Русија пристала на пораз због могућих заузимања западних подручја земље, што се већ два пута догодило у историји земље, али са катастрофалним исходом по агресора.

Осим тога,  је гласноговорница руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, рекла „како Русија има право одговорити на амерички противракетни штит у Европи“.

„Дипломатски процес траје већ дуго времена и током њега су о овом питању расправљали војни стручњаци, дипломати и аналитичари, представници Министарства одбране, Главног штаба и представници земаља НАТО алијансе. На тим конференцијама је руска страна приказала што ће се догодити ако дође до једностране успоставе и примене система противракетног штита. Русија је била спремна да створи систем заједно са НАТО савезом и Сједињеним Државама. Ми смо учинили све што је било могуће. Данас не можемо кривити никога са дипломатске тачке гледишта, али можемо због конкретних предлога које смо предочили нашим западним партнерима“, нагласила је Захарова.

„С обзиром како се ова ситуација развија данас, наравно, задржавамо право на предузимање свих корака као одговор“, додала је гласноговорница руског МИП.

Но, без обзира на све, у петак се у пољском граду Редзиково обележио почетак изградње нове компоненте противракетног штита НАТО пакта. Церемонија је одржана у тренутку протеста у којима су учествовали мештани и становници суседних региона.

Нова база НАТО пакта у Румунији представља завршетак плана изградње противракетног штита у источној Европи којег је још 2007. најавио Џорџ Млађи Буш.

Поставља се питање само коме је све то требало?

Извор: altermainstreaminfo.com.hr

Ознаке: N.Babić, америчка војска, блицкриг, напад на Русију, НАТО, Русија, руска војска, САД