Прочитај ми чланакРуски научници из Центра за алгоритамску биотехнологију Санктпетербуршког државног универзитета развили су алгоритам за претраживање антибиотика који убрзава стварање нових антибактеријских средстава.
Зашто је брзина важна у борби против бактерија и како мутирани микроорганизми угрожавају човечанство?
© Фото: Felipe Gomez/Europlanet 2020 RI
Кривац за непрекидну борбу човечанства са смртоносним микроорганизмима је такозвана супербактерија, која кроз еволуцију развија отпорност на антибиотике.
Како је плесан помогла у спасавању света
Историја борбе против деструктивних микроорганизама започела је 1928. године, када је британски бактериолог Александар Флеминг дошао до великог открића третирајући неке од колонија стафилококних бактерија обичном плесни пеницилијум, баш оне која расте на хлебу и даје му зелену боју. Око сваке од ових колонија приметио је подручја у којима није било бактерија.
Флеминг је закључио да плесан производи супстанцу која убија бактерије — пеницилин. То је постао први антибиотик — лек који је лечио од болести за које се до тада сматрало да су фаталне и који је спасао животе милиона људи широм света.
Али са појавом великог броја антибиотика и њиховом широком применом, откривена је појава све више бактерија које су кроз еволутивни пут развиле отпорност на антибиотике. Овај процес је започео 1960-их и наставља се до данас. На пример, у савременим условима је утврђено постојање туберкулозних бацила резистентних на лекове који се могу развити код пацијента који се лечи од туберкулозе погрешним коришћењем или третирањем антитуберкулотицима или услед бактеријске инфекције уринарног тракта.
Шта сад?
Светска здравствена организација идентификује 12 патогена екстремно резистентних на употребу антибиотика. Стручњаци такође кажу да ових 12 бактерија има способност да открије нове начине отпорности и развије генетски материјал који омогућава другим микроорганизмима да се одупиру медикаментима. У случају њиховог ширења, човечанство може бити под смртоносном претњом.
Штавише, ова вероватноћа ширења је више него стварна: према студијама, до 2050. супербактерије могу убити више људи од рака, а на глобалном нивоу штета до које могу довести супербактерије процењује се на око 3,5 одсто глобалног БДП-а, односно 100 билиона долара.
Међу узроцима који стимулишу еволуцију супербактерија, поред прекомерне и непотребне употребе антибиотика у медицини, истраживачи, парадоксално, указују и на пољопривредни сектор.
Чињеница је да у борби за профит пољопривредници активно користе антибиотике. Медикаменти помажу како у смањењу смртности стоке тако и у стимулацији убрзаног раста животиња.
По часопису „Сајентифик Американ“, у САД су фарме такође један од највећих извора супербактерија. Антибиотици који се користе на фармама могу у почетку бити ефикасни, али ово релативно затворено окружење постаје „базен“ у ком се развијају бактерије изузетно отпорне на лекове. Једна од најбољих илустрација таквих бактерија је пример метафилин-резистентног стафилококуса са вишеструком отпорношћу на лекове, који је постао права ноћна мора америчке медицине.
Будућност је мрачна
Најновија генерација антибиотика — веома скупих лекова предвиђених да се користе када су немоћни сви остали лекови — не даје увек разлога за наду. Еволуција бактерија је процес који се не може контролисати и који је, просто, немогуће зауставити.
Велике фармацеутске компаније све мање и мање улажу у антибактеријска истраживања. То је диктирано пре свега економским мотивима: развој нових антибиотика је изузетно скуп. Када се узме у обзир и чињеница да би се на њих ослањало само као на последње средство одбране, производња је неисплатива.
У том случају, крај „ере антибиотика“ можда је већ и почео: према мишљењу научника на државном универзитету у Охају, бактерије отпорне и на најновије антибиотике већ постоје.
Према подацима Светске здравствене организације, број смртних случајева повезан са бактеријским инфекцијама већ заузима друго место, одмах иза кардиоваскуларних болести и срчаног удара. Према сценарију у коме ће доћи до ширења и појаве нових облика супербактерија, овај показатељ ће изгледати само као ехо неких много бољих времена.
Према мишљењу истраживача, потенцијални нуклеарни сукоб између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава у раним 1980-им коштао би живота 450 милиона људи, без узимања у обзир свих осталих последица таквог сценарија.
У случају да супербактерије наставе своје глобално ширење, у шта није тешко поверовати због веома убрзаног развоја у транспортном сектору у односу на претходне епохе, последице могу бити катастрофалније за човечанство и све друге облике живота на Земљи од нуклеарног рата.
