Прочитај ми чланакУ ноћи између суботе и недеље, 26. октобра, Србија ће поново прећи на зимско рачунање времена. Тачно у три сата ујутро казаљке ће се померити један сат уназад, на два сата, чиме ћемо добити додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (ЦЕТ). Ова промена, која традиционално доноси више дневне светлости у јутарњим сатима, а ранији мрак поподне, ове године ће се догодити најраније у последњих једанаест година. Последњи пут сат смо померали на исти датум 2014. године.
Пракса померања сата није новијег датума, потиче још из Првог светског рата. Прве су је увеле Немачка и Аустроугарска, чији је део тада била и Хрватска, с циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је више пута укидана и поново уводена на подручју бивше Југославије, да би се коначно усталила 1983. године. Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео је процес стандардизован, па све чланице Уније, прелазе на летње време последње недеље у марту, а враћају се на зимско последње недеље у октобру. Основна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања унутар растућег јединственог тржишта.
Упркос дугој традицији, незадовољство померањем сата достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела јавну анкету у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ. Резултати су показли да се чак 84 одсто испитаника изјаснило за укидање ове праксе. Европски парламент је 2019. године изгласао да се сезонско померање сата укине, уз план да последња промена буде 2021. године. Међутим, тада је све стало. Земље чланице нису успеле да се усагласе око кључног питања: да ли трајно задржати летње или зимско време. Док су неке земље попут Француске и Пољске биле склоне трајном летњем времену, друге, као што су Финска и Холандија, преферирале су зимско.
Због изостанка договора и каснијих глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању померања сата гурнута је у други план и стављена „на чекање до даљњег“. Према тренутно важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло поново отворити током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада грађани Србије могу бити сигурни да ће и даље два пута годишње намештати своје сатове. Док се не постигне коначан договор на нивоу Уније, ритуал „изгубљеног“ сата у пролеће и „добијеног“ сата у јесен остаје неизбежан део свакодневице.
Док Европска унија одуговлачи, многе државе широм света одавно су одустале од ове праксе. Русија је 2014. године трајно прешла на зимско време, док је Турска две године касније одлучила да остане на летњем. Изван Европе, земље попут Кине, Индије и Јапана давно су укинуле померање сата. Сличне одлуке донеле су и Бразил, Мексико (уз изузетак пограничних подручја са САД-ом), Аргентина, Уругвај, као и Иран, Јордан, Сирија и Азербејџан. Чак и унутар Европе постоје изузеци: Исланд и Белорусија не померају казаљке, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње време, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонског померања сата ставља додатни притисак на Европску унију да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају превазиђеном.
