Прочитај ми чланак“Александар Вучић ће одуговлачити одлуку о увођењу санкција Русији, али ће на крају бити присиљен да их уведе. У исто време покушаће да настави политику седења на две столице - јер имамо шест пакета ЕУ санкција против Русије. То мноштво мера пружа довољно могућности да Београд нешто изабере што на једној страни шаље сигнале ка Бриселу, а на друго нема пуно или нема никакав ефекат на односе са Русијом”, каже Бодо Вебер, политички аналитичар и виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина.
Европска унија тражи од Србије да уведе санкције Русији, а Александар Вучић шаље различите сигнале јавности да ли ће то учинити. Шта ви мислите да ли ће Србија на крају увести санкције Руској Федерацији?
Верујем да ће председник Вучић одуговлачити одлуку што дуже и то путем спорог формирања нове владе, али да ће на крају бити присиљен да уведе санкције.
Какве би последице Србија могла да има уколико не уведе санкције Русији?
Уверен сам да ће увести санкције и у исто време покушати да настави политику седења на две столице – јер имамо шест пакета ЕУ санкција против Русије. То мноштво мера пружа довољно могућности да Београд нешто изабере што на једној страни шаље сигнале ка Бриселу, а на другој нема пуно, или никакав ефекат на односе са Русијом.
Тек кад буде већи притисак Европске уније на Србију и кад Србија изгради инфраструктурне претпоставке да се ослободи од енергетске зависности од Русије, може доћи до озбиљнијег придруживања Србије ЕУ санкцијама, односно до преокрета у односима са Москвом.
Немачки канцелар Олаф Шолц потврдио је да је међусобно признање Србије и Косова услов за приступање Европској унији, а не потписивање правно-обавезујућег споразума Београда и Приштине о нормализацији односа, како је то до сада у ЕУ било формулисано. Верујете ли да постоји ико релевантан у Србији ко би потписао признање косовске независности?
Наравно. Овде нема ни противуречности нити новости: Кад је етаблиран политички дијалог, свима, пре свега Београду, јасно је стављено до знања о чему се ту ради – изјаве попут оне Меркелове да је време промена граница на Балкану прошло, тј. да Србија мора прихватити као чињеницу независност Косова, и као услов уласка у ЕУ, прво политички, а онда некад у процесу и правно – чиниле су својеврстан предуслов за улазак у политички дијалог – а Београд то 2012-13 и чинило. Да то правно признавање реалности независности Косова мора бити дио свеобухватног, коначног споразума ни мање није било јасно.
Председници Вучић и Тачи су од 2017.до 2020. у преговорима о размени територије покушавали искоришћавати слабост, кризе Запада – а на крају крајеву нису успели. Природно је да се целокупни преговарачки процес сад враћа на свој почетак, колико је природно да Вучић и други актери глуме изненађење.
Да ли се на овај начин може уопште откочити дијалог Београда и Приштине који већ дуго тапка у месту?
Једино тако може, тј. кроз једно ресетовање преговора у којем се на почетку говори незгодна истина о каквом се преговарачком процесу ради, као на почетку дијалога који је водио до Априлског споразума 2013. (Бриселски споразум, прим.аут). Мада верујем да је за такво једно ресетовање потребан ангажман највиших званичника Запада, ЕУ и САД-а, а не само билатералне састанке немачког канцелара.
Чули смо од немачког канцелара и да треба подржати приступни процес Западног Балкана у ЕУ, а чланство за Србију у овом тренутку делује као немогућа мисија. Како вама то изгледа?
Од 2018. имамо блокаду политике проширења, са изласком Велике Британије из ЕУ-а, друге велике државе чланице која је уз Немачку била заговаратељ политике проширења, те ступање на сцену француског председника Макрона, који не само блокира отварање претприступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, него у основи је против проширења.
Све док се тај унутрашњи конфликт у ЕУ не реши, свако залагање за проширење ће остати пука симулација. Зато је сад битно, као прво, да се преброди Бугарски отпор против европских интеграција Македоније и одблокира отварање преговора са Скопљем и Тираном.
Грчки премијер је у ауторском тексту за „Политико“ навео да би ЕУ требало да понуди Западном Балкану интеграцију у Унију 2033. године. Имајући у виду захтев око Косова, да ли је за Србију недостижно чланство и у 2033?
Проблем са некредибилношћу политике проширења је пре свега унутрашњи проблем ЕУ, нејединство око политике проширења, те неозбиљност у одбрани либерално – демократских вредности Уније на Западном Балкану кроз политику проширења. То се никако не решава вестачким датумима.
Александар Вучић изјавио је да ће Србија много брже морати да напредује по питању владавине права, демократизације друштва и свега што је важно на путу ка ЕУ и рекао да ће то „моћи да се цени већ до краја године и кроз рад нове владе“. Верујете ли да ће се у том погледу нешто променити у Србији? Зашто?
Баш ме занима на шта ту конкретно мисли. ЕУ је једну деценију Вучићу гледао кроз прсте како у Србији изгради ауторитарно-аутократски систем. Не видим зашто би ту настала промена у пола године, уз питање да ли би Вучић уопште био способан за демократски преокрет да је озбиљно присиљен од стране Запада.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2022
