Прочитај ми чланакСрбија има једног регионалног, архи-непријатеља.То је Република Хрватска у свим њеним видовима од Бановине, преко НДХ и једне од Титових Република, па до Туђманове, Санадерове, Милановићеве, Грабар-Китаровићкине… Хрватске.
И то је аксиом, искуствено доказан много пре „Бљеска“ и „Олује“, у страшним временима убијања (1941-1945) и, затим, плански оргнизованог заборава побијених Срба.
То колико су Хрвати решени да нас сатру, униште, измуче, понизе, побију, избришу са мапе… најбоље сведочи већ заборављени РАТНИ АКРОСТИХ сачињен од првих слова њихових освајачких операција (Б од „Бљесак“ и О од „Олује“), са замишљеним и још нереализованим „Громом“ (чиме се са Г довршава читава реч и перверзно исписује жељена реч: „БОГ“).
Е па треће слово још није реализовано и њихов симболично црномањасти „Бог“ се распао на два дела – онај реализовани и онај који још увек чекају (да би „довршили посао“ са мрским Србима).
Хрватски антисрпски расизам је најмрачнији облик колективне психологије познат у историји.
Пре свега зато јер се на овој демонски опсесивној мржњи стопроцентно заснива читава хрватска идеологија, њихово „начертаније“ и сви њихови завети (Старчевићев, Франков, Радићев, Мачеков, Павелић-Кватерников, Миле Будаков, Штедимлијин, Францетић-Бобанов, Макс Лубурићев, Тито-Крајачићев…).
Ван антисрпства ту нема ничега: ни римокатоличанства, ни германофилства, ни еуропејства, ни фашизма, ни демократије, ни комунизма.
Ничега.
Потпуна празнина и духовни вакуум испуњен овом племенски примитивном, троглодитском мржњом.
Ови људождери у мантијама и са речницима латинског под мишком два пута су избегли (физичку и материјалну) казну за почињене ратне злочине у оба светска рата.
Срби су их спасили (једном под краљем Александром, други пут под Титом) да не одговарају за злочине почињене над Србима. А реч је о злочинима равним онима немачких нациста (по много чему још и горим).
Да човек не поверује својим очима и већ летимичним прегледом свима доступних архива (са застрашујућим подацима о читавим подземним градовима побијених Срба)!
Е, тај наш хрватско-усташки архи-непријатељ се спрема да доврши све започето током деведесетих и брзим ударом (уз подршку НАТО снага и америчку логистику) отцепи западни део Републике Српске и тако је уништи. Уз исто онакво прижељкивано ћутање из политичког Београда као и у време Милошевића (када је овакав хрватски освајачки јуриш из августа 1995. године прећутно одобрен од стране тадашњег југословенског председника, а на притисак међународне заједнице).
Хрвати су спремни, раздражени и „нарајцани“ за „книнско славље“, овог пута у Бањалуци.
Уперили су цеви својих топова и тенкова на Двор, Градишку и Брчко, у жељи да тако (и територијално) опет обнове своју непрежаљену Независну Државу Хрватску, по Павелићевом узору.
Уосталом, и онда је Берлин био главни покровитељ оваквог плана – само сада уз подршку и целе англоамеричке Империје и дословно читаве Европе (наравно, осим Русије).
Најновији борбени НАТО хеликоптери, хрватски „специјалци“ и „антитерористичке јединице“, западна војно-техничка помоћ и медијско-дипломатска подршка, већ утврђена оклеветаност Срба и унутрашњи потреси у самој Републици Српској (и организовани, синхронизовани и актуелизовани напади на преседника Додика) – све је то у игри када је реч о овом хрватско-натовском „Грому“ из ведрог неба. Чиме би се „Бљеску“ и „Олуји“ придружио и поменути „Гром“ и тако војнички увезао и исписао онсј модерни, нео-ендехазијски лого „БОГ“.
Од Брчког и Бањалуке до Мркоњић Града би тако кренуло „етничко чишћење“ још преосталог српског „сметалачког фактора“ (са све женама, старцима и децом, по ко на који пут до сада).
Мртве усташе цокћу од радости у паклу и цуре им, старим вампирима, слине од кољачке сласти.
Већ се чује иза брда демонска цика: „Ој, усташе, радујте се и веселите се!“…, „Јасеновац и Градишка Стара, то је кућа Максових месара!“… и друге поскочице из оних времена.
Спрема се „србокољ“!
И зато се ваља одмах одредити – на свим нивоима народа, државе и војске – према овим намерама, политички припремљеним овох дана одговарајућим Ковачевим, Милановићевим, Колиндиним, Главашевим… али и Изетбеговићевим, „сребреничким“, шиптарско-косовским… изјавама и провокацијама.
И ту не сме бити политичких заврзлама и самоубилачких зађевица – макар по овом питању!
Попут ванредних ситуација у време великих поплава и снажних земљотреса, и у случају хрватских „громова & олуја“ неопходно је тотално јединство читавог српског народа и свих њених грађана – баш као у време НАТО бомбардовања из 1999-те.
Ту нема места за уобичајена идеолошка иживљавања и размажене националистичке принцезе на зрну грашка, нити за „истеривања мака на конац“ и јалово трагање за „идеалним српским вођама и војсковођама“.
Ко ту почне да тртља о „прљавом рату“ и „политичким злоупотребама“ заслужује тренутно пресавијање преко колена и одређен број практичних лекција по туру.
Напад Хрвата (и њихових регионалних & НАТО савезника) на Српску и Србе мора бити дочекан како ваља, осветничком жестином потомака поклане дечице са Козаре, судбинских заступника свих оних и оноликих на живо одераних, на ражњу печених, чекићима затучених, обезглављених личких, банијских, кордунашких, херцеговачких, сремских и славонских српских тежака, свештеника, службеника… (и војника у сплитској „Лори“) ископаних очију и одсечених носева и ушију.
Надам се да је бар то свима јасно и „зорно“, као последњи отпор и одбрана још недокланог дела Срба из некадашње аустријске Војне крајине (сада окупиране од стране хрватско-усташких шовиниста свих врста, идеологија, годишта, сталежа и жанрова).
Ко покуша да омете овај удружени отпор и одавно заслужени осветнички контра-удар са наше стране – не заслужује никаква објашњења и аргументе, осим праведне оптужбе за издају и тренутну казну за овакав свој „став“.
Ту никакве жуте „патке“ ни транспаренти ма каквих боја (и садржаја) немају места. Ни очекивани напади на „још један прљави рат из нашег сокака“, нити ма шта из ђаволске вреће овдашњих (и међународних) „спин-доктора“ и маркетиншких магова, функционално удружених, и за акцију („и дом“) спремних дрипаца са ове стране Дрине и Саве.
Ипак постоји нешто налик на „тоталну мобилизацију“ свих Срба света, у сваком делу наше планетарне виртуелне Отаџбине (много шире од ове две тренутне постојеће српске државе). И она се мора припремати за овакве (очекиване и тешке за избећи) ситуације.
Ускоро се може много тога променити у нашој и хрватској судбини, и то једном за свагда – само ако се наши крвници усуде да силом пређу (макар један корак) границу Републике Српске.
Дочекаће их оно што су одавно заслужили и неким чудом успели да избегну.
Уосталом, увериће се и сами у то. Само ако се преваре и крену на Србе…
