Прочитај ми чланак
У Музеју науке и технике у Београду у току је изложба „Тифус 1915. године“ којом се обележава стогодишњица страдања српског народа током епидемије тифуса у Првом светском рату. Сазнајте лична искуства, осећања и судбине оболелих: лекара, медицинара, болничара и болничарки, војника и цивила.
Изложбом се обележава стогодишњица страдања српског народа током епидемије тифуса у И св. рату (Фото: Архива)
Епидемија три врсте тифуса – пегавог, повратног и трбушног, разбуктала се почетком 1915. године и однела је око 135.000 живота.
У историји ратних зараза, епидемија тифуса у Србији 1914/1915. године заузима посебно место, јер је, према речима пуковника и доктора Вилијама Хантера, шефа британске војномедицинске мисије у Србији и једног од најзаслужнијих за њено сузбијање, била „најбржа у ширењу, највећа у интензитету и најбрже заустављена“.
Прича о епидемији тифуса биће представљена кроз лична искуства, осећања и судбине оболелих: лекара, медицинара, болничара и болничарки, војника и цивила.
Биће приказане и карактеристике све три врсте тифуса, начини лечења оболелих, услови који су довели до избијања епидемије и мере које су биле примењене у њеном сузбијању.
Посетиоци ће имати прилику да виде дневничке забелешке српских лекара, њихове личне предмете, лекове и средства која су коришћена у борби против заразе, преписку чланова медицинских мисија из иностранства, архивска документа и фотографије.
Први пут ће бити изложени предмети из Прве лабораторије српске војске којом је руководио доктор Лудвик Хиршелд, добровољни лекар, бактериолог и имунолог светског угледа, затим фотографија потпуковника Џорџа Стамерса, другог заповедника Британске војномедицинске мисије, према чијим нацртима су израђени импровизовани апарати за уништавање ваши – „српско буре“ и специјални воз за дезинфекцију и вакцинацију.
Аутор изложбе је Јелена Јовановић Симић, аутор поставке Светлана Јовановић, за дизајн каталога и штампаног материјала био је задужен Марко Јовановић.
Изложба ће бити отворена до 29. фебруара.
Tanjug
