Бака Новосађанке Браниславе Дедић лежала је на патолигији скоро два дана, без да је ико у Клиничком центру Војводине обавестио породицу да је жена преминула. За њену смрт, каже Бранислава, можда не би сазнала ни тада да није била упорна и звала болницу на сваких пар сати, али су јој упорно говорили да ће је назвати неко од лекара, јер медицинске сестре немају овлашћења да дају икакве информације о пацијентима. Бранислава је покушала и да оде до КЦВ, на одељење абдоминалне хирургије где је бака лежала, не би ли ишта сазнала, али због забрана посета није успела ни да уђе, а камоли да стигне до неког лекара.
“Тек сам на смртовници видела да је преминула још 13. октобра у пет часова, више од 31 сат након што сам у петнаестом телефонском позиву “извукла” из сестре да је бака преминула. На дан када је умрла ја сам два пута звала, у току преподнева, када је она заправо већ била мртва, али ми ништа нису рекли”, огорчено каже Бранислава, напомињући да јој је медицинска сестра дала број телефона извесног доктора Милошевића, који, како тврди, ни дан данас није доступан.

Новосађанка је КЦВ назвала и послеподне истог дана, где су је опет упутили на лекаре и посаветовали да остави свој број телефона, те да ће је доктор назвати после вечерње визите. Ни до тог позива, тврди Бранислава, није дошло.
“Сутрадан ујутро се понавља цела ситуација, говоре ми да ће ме звати лекар, да покушам да назовем након визите, да позовем за десет минута … У последњем позиву сам разговарала са главном сестом одељења где сам, сад већ повишеним гласом, тражила да ми само каже да ли је бака жива или не. Она ме је тада изненађено упитала зар нисам добила телеграм, у ком су ме наводно обавестили да је преминула још 13. октобра”, каже Новосађанка, истичући да тај телеграм ни до данас није стигао. Како каже, сестра јој је објаснила да КЦВ “нема праксу да вести о смрти саопштавају преко телефона, већ да у тим случајевима шаљу телеграм”.
Практично, последње вести о баки Бранислава је добила од ње саме, три дана пре њене смрти, када ју је сама назвала из болнице након операције да јој јави да се добро осећа и да је операција била успшена. Нажалост, како се испоставило, стање се погоршало и жена је преминула, али то у породици нико није знао.
”Када сам напокон сазнала да она већ 31 сат лећи мртва, ја сам јуче отрчала на патологију, јер ме је ухватио страх да ће помислити да нема никога и да ће је сахранити као неко непознато лице, јер нико није дошао по њу”, потресено прича Новосађанка, питајући се колико је још оваквих случајева.
“Тако да се опходе према старима, ја стварно не знам разлог. Какви су то нељуди? Па да је ветеринрска станица у питању, да је куче у питању, ред је да лекар поразговара са вама, а не људско биће!”, огорчено каже Бранислава, напомињући да “разуме и корону и да су лекарима мале плате, али да се овде ради о људскости и поштовању туђег живота”.
Нова.рс је послала упит Клиничком центру Војводина поводом целог случаја, са молбом да дају свој коментар. Одговор, као ни Бранислава извињење, нисмо добили.







