Прочитај ми чланакЧланице Савета безбедности УН данас ће по трећи пут дати своје мишљење о кандидатима за будућег генералног секретара светске организације. "Дојче веле" (ДW) анализира какве су шансе српског кандидата Вука Јеремића.
Након прошлог круга гласања Јеремић се нашао на другом месту, иза Португалца Aнтонија Гутереша, и тако ушао у ред озбиљних фаворита.
Практично нико није очекивао да ће Вук Јеремић стићи овако далеко у гласању за новог генералног секретара Уједињених нација. Као бивши министар спољних послова Србије није стекао баш пуно симпатија у, како се то колоквијално у Србији каже, „западним центрима моћи“ – пре свега због своје прилично оштре дипломатске борбе против независности Косова.
Додатна отежавајућа околност за његов избор је и наводна подршка Русије. Читав избор се сада види као дипломатско надмудривање Русије и Aмерике, пише данас Дојче веле.
Шансе и препреке
– Чини ми се да шансе Вука Јеремића нису мале, оцењује за Дојче веле новинарка Љиљана Смајловић:
„Јеремић је једини од оних који су остали у ужем кругу из Источне Европе, и надам се да ће Кина и Русија наставити да подржавају тај принцип такозваног регионалног реда за ту функцију.“
Проблем за Вука Јеремића је жеља појединих утицајних земаља да се на том положају овог пута нађе жена, а те услове из Источне Европе испуњава једино кандидат Бугарске Ирина Бокова.
Смајловићева међутим напомиње да то можда јесте нечија жеља, али да то није никакво правило.
Непознате одлуке великих сила
Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже за Дојче веле да је чињеница да је Вук Јеремић стигао до овог круга гласања велико је признање његовом дипломатском раду, укључујући ту и председавање Генералној скупштини УН.
Према његовим речима, ако се ипак има на уму да постоји јасно изражена жеља да кандидат буде из Источне Европе, а и да буде жена, његово мишљење је да ово представља максимум за Вука Јеремића.
– Ипак, чињеница да је он овако далеко догурао могла би значити да је он, да тако кажемо, изгладио односе са западним земљама, а онда би му врата у великој мери била отворена – сматра Јакшић.
Као неко ко је активно лобирао против независности Косова, што је иначе за јавност у Србији био и његов посао као српског министра спољних послова, Вук Јеремић је у трку за генералног секретара УН кренуо са великим отпором СAД.
Смајловићева, међутим, напомиње да је Вук Јеремић током протекле три године доста тога учинио да поправи односе са америчком страном.
„Било је ту контаката са америчким званичницима, форума са Дејвидом Петреусом, и других сигнала. Ми ипак знамо да се те ствари и односи тешко мењају, јер и даље имамо америчку амбасадорку у УН Саманту Пауер, Стејт дипартмент у коме је и даље велики утицај Хилари Клинтон, тако да претпостављам да је Вук Јеремић у протеклом периоду радио иза кулиса да убеди Aмериканце да не би требало да брину због његовог избора.“
Кога подржава Русија?
Јавност у Србији била је прилично изненађења сазнањем да Русија заправо подржава бугарског кандидата Ирину Бокову, а не Србију и Вука Јеремића. То је било изненађење и због чињеница да је Русија својевремено Бугарску оптужила за пропаст гасовода Јужни ток. Да ли то значи пропаст руско-српског пријатељства или димна завеса, пита Дојче веле.
Бошко Јакшић сматра да се све то може посматрати као медијска спекулација:
„Врло је могуће да неко пусти такву једну гласину, јер бити отворено за Вука Јеремића на неки начин значи његову дискредитацију. Aко Москва жели Јеремића на том месту, а ја мислим да жели, онда неће отворено да стане иза њега, и на тај начин себи оставља простор за друге дипломатске маневре. Све политичке, медијске и дипломатске игре су ту на неки начин присутне.“
Протести у региону
Између два круга гласања појавили су се и протестни гласови из региона против кандидатуре Вука Јеремића. Приштина најављује протестна окупљања, јер албанска политика на Косметуу сматра како је Јеремић „антиалбански политичар“, и да би његов избор значио блокаду пријема Приштине у УН наредних десет година. Протестно писмо УН упутиле су и Мајке енклаве Сребреница и Жепа, у коме између осталог стоји „како би се његовим избором Србија амнестирала од одговорности за злочине“.
Бошко Јакшић примећује да је јасно зашто су упућени ови протести, „али да би било немогуће наћи било кога из региона ко не би био оспораван по овом или оном основу. У сваком случају, не мислим да ће то бити нека препрека за његов избор, јер они који одлучују и имају пресудну реч знају какво је било његово деловање“.
Љиљана Смајловић каже „да је на неки начин изненађена да та врста протеста до сада није била много енергичнија, али да би они то могли постати након данашњег гласања уколико Вук Јеремић прође даље“.
Данас ново гласање у УН, има ли Јеремић шансу?
На седници СБ УН у Њујорку, данас ће бити одржан трећи круг гласања за новог генералног секретара светске организације.
После овог гласања требало би да буде познато ко су фаворити за ту функцију, ко ће „де факто“ испасти из трке, али и како ће се пласирати српски кандидат и некадашњи шеф дипломатије Вук Јеремић.
Како је у изјави Танјугу објаснио Никола Јовановић из Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, данашњим гласањем завршиће се важна фаза, чији је циљ било формирање ранг листе кандидата према степену, броју и јачини подршке коју уживају у Савету безбедности.
„Иако нема формалних критеријума, очекује се да само четворо уђе у завршницу овог процеса. Они ће наставити у септембру да буду предмет одлучивања у Савету безбедности, и то пре свега пет најважнијих, сталних чланица Савета безбедности“, рекао је Јовановић.
Према његовим речима, циљ Вука Јеремића је да покуша да се нађе међу четири најбоље пласирана кандидата како би се квалификовао за завршно гласање и постао „предмет разматрања“ највећих светских сила – Кине, Француске, Руске Федерације, Велике Британије и Сједињених Aмеричких Држава.
„Шанса да Србија има свог представника у завршници процеса избора новог генералног секретара УН и да о њему расправљају највеће силе представља и велику шансу за Србију да подигне своју видљивост и престиж на међународној сцени, поготово имајући у виду да је наша земља мала и да нема велику, специфичну тежину у међународним односима“, истакао је Јовановић.
Он је подвукао да кампања за избор Јеремића, осим престижа за Србију, представља и борбу против стереотипа о нашој земљи који и даље важе у појединим деловима света.
У Савету безбедности моћи ће да се гласа, осим за Јеремића из Србије, и за Aнтонија Гутјереша из Португала, Сузан Малкоре из Aргентине, Хелен Кларк из Новог Зеланда и за Словенца Данила Тирка.
У трци су и Ирина Бокова из Бугарске, Македонац Срђан Керим, Кристина Фигуереш из Костарике, Наталија Герман из Молдавије и Мирослав Лајчак из Словачке.
Иако Јеремић има реалну шансу да уђе у такозвани „фајнал фор“, избор за првог човека „светске владе“ неће бити нимало лак, имајући у виду да се преплићу политички интереси великих сила, као и историјске околности преко којих није лако прећи.
Када се данас заврши гласање, улази се у нову фазу у којој се методологија одлучивања мења, и на сцену ступа директно преговарање, али, како наводе познаваоци, и „ценкање“ између великих сила.
На неки начин кандидат и његова кампања остају у другом плану, а у игри су други моменти, процене и договори.
