Прочитај ми чланакСледеће течно злато, уместо нафте, око којег би могла да се ломе копља великих сила могла би да буде вода, око чијих изворишта се већ данас надмећу велике компаније.
Према истраживањима „БП-а“ из 2014. године, једног од водећих светских удружења нафтних и гасних компанија, остало је још око 50 година за проналазак алтернативних деривата пре него што нестану резерве нафте, пренели су медији.
У случају да заиста дође до потпуне искоришћености нафте, следеће течно злато могла би да буде вода. Такво мишљење исказао је у разговору за ББЦ и Еоин Фахи, инвестициони стратег и економиста из Даблина, који је каријеру направио на улагањима у воду.
– Поптуно је очигледно, вода је најдрагоценија материја на свету. Без нафте можемо, али без воде не. Свима је потребна да преживе, а залихе су фиксне и не можете направити више него што је има – рекао је Фахи за ББЦ.
Иако је две трећине земљине површине прекривено водом, само мали проценат је заправо употребљив за људе. У случају да се нова одмеравања великих сила заиста буду водила око воде, водеће државе данас, биле би водеће и у будућности, јер управо оне имају навише резерви у свету.
На првом месту по обновљивим извориштима воде налази се Бразил, са 8.233 кубних километара површинске воде. Скоро дупло мање, 4.508 кубних километара има Русија, затим САД 3.069, Канада 2.902 па Кина са 2.840 километара кубних.
Цела Европска унија налази се на седмом месту, иза Колумбије, са 2.057,76 кубних километара воде.
Ипак, међу земљама са најмање воде налазе се неке од држава које су данас међу најбогатијима, и са највећим резервама нафте и гаса. Међу њима су већина земаља из арапског света, Кувајт, Катар, Бахреин, Емирати, али и друге земље попут Малте и Бахама.
Србија се на листи од 172 земље нашла на 49. позицији, са 162.2 кубних километара, а бољу позицију заузела је од балканских земаља једино Румунија, са 217.2 кубних километара, која је на 39. месту. Србија је по овој статистици међу боље пласиранима и у Европи док су испред, поред Русије и Румуније, још и Норвешка, Француска, Италија, Шведска и Исланд.
„Никада нећемо потрошити нафту“
Многе студије и стучњаци доказивали су последњих година да ипак неће доћи до потрошње нафте на Земљи, барем не у тако скорој будућности како поједини предвиђају.
Како је обајснио аналитичар Мајк Мофат, те тврдње су засноване на простој рачуници да ће нафте нестати за онолико година колико добијемо када поделимо светске резерве са годишњом потрошњом.
– Нафте и гаса ће бити у земљи и за 10, и за 50 и за 500 година. Оно што ће се променити је потражња за нафтом, односно постојаће већа потражња за оним горивима која буду економски исплативија – навео је у анализи за „ТотКо“. Слична предвиђања изнео је и магазин „Форбс“ пре две године, тврдећи да је нафте и гаса остало за још дуги низ година.
Ипак, иако би вода могла да буде један од кључних ресурса у будућности, то не значи да би нафта морала да пре тога нестане, већ да тржиште почне да захтева више воде, што би могло да се догоди са, или без, потрошње данашњег течног злата.
