Борисав Јовић, некадашњи председник Председништва СФРЈ, блиски сарадник Слободана Милошевића и једно време председник СПС-а, у интервјуу за „Ало!“ каже да Милошевић није растурио Југославију, већ да су то урадили Јосип Броз Тито и Едвард Кардељ.

Он такође открива шта је писао бившем председнику СРЈ, као и како су Срби изгубили читав век.

Баш тако – „Како су Срби изгубили век“ – зове се најновија књига Борисава Јовића, којом је, како каже њен аутор на почетку нашег разговора, покушао да скине љагу са српског народа и да обелодани истину о распаду некадашње велике Југе.

– До сада се о распаду Југославије говорило само на бази чињеница из деведесетих година или непосредно пре тога, а ова књига баца светло на један комплекснији начин, разматра догађаје и чињенице од настанка Југославије 1918. године.

Када кажете да се спере љага са српског народа, на шта конкретно мислите?

– Српски народ је уз све губитке које је доживео деведесетих година проглашен и кривим за све што се догодило, оптужен и драконски кажњен. Аргументи српског народа нису уважавани ни од кога, светска пропаганда била је јача од истине. Тумачење победничке стране о кривици српског народа остало је до данас доминантно и недовољно оспорено. Иако је прошло четврт века, са српске стране постоји необјашњиво ћутање, не чине се напори да се обелодани истина и скине љага која нам је неоправдано наметнута.

О којим тачно губицима говорите?

– Губици које је доживео српски народ крајем 20. века у току распада Југославије, грађанског рата и злочиначког бомбардовања НАТО били су толико велики, да се може слободно рећи да су поништили његова најзначајнија достигнућа из читавог века. Српски народ је изгубио државу коју су његови преци платили крвљу победама у Првом светском рату, раскомадано му је јединствено национално биће, прогнан је са територија на којима је вековима живео, погажено му је уставно право на самоопредељење, злочиначким бомбардовањем му је уништена инфраструктура, индустрија и многе социјалне установе.

Да ли је Југославија била превара?

– Југославија је била, пре свега, плод борбе српског народа за слободу и његових успеха у Првом светском рату. Држава у којој су живели сви Срби. То је био довољан разлог да Срби не буду за растурање Југославије, па макар била и неправедна према њима. Већ стварањем заједничке државе 1918. са Хрватима и Словенцима, што се показало као велика политичка грешка, коју је српски народ скупо платио, многе политичке активности Хрвата и Словенаца показале су да њима није било до заједништва, него до националних држава. Такво су понашање задржали до растурања Југославије.

Означили сте конгрес у Дрездену 1928. и заседање АВНОЈ-а 1943. као погубне за Србе?

– Комунистичка партија Југославије, на свом четвртом конгресу у Дрездену, заузела је став да је Југославија вештачка творевина у којој Срби експлоатишу друге народе и да је задатак комуниста њено растурање на више националних држава, с тим да се Албанцима и Мађарима помогне у прикључивању матичним државама, а да се српском народу одузме позиција коју има. Конгрес је дао овлашћење комунистима да у циљу остварења ових одлука, по потреби, сарађује и с Антом Павелићем. Код АВНОЈ-а је српски народ грубо изигран. Тито је толико обесправио Србе и везао их у чвор да не могу више да делују као целина.

Значи ли то да су Срби годинама славили 29. новембар као дан када су везани у чвор?

– Српски народ је више од пола века славио датум када је бесомучно преварен да се у његово име донесу тако крупне одлуке, а о којима није могао да изрази свој став. Броз је онемогућио српском народу да све до завршетка рата оснује своје институције, антифашистичко веће и комунистичку партију, као што су то у току рата, а пре Другог заседања АВНОЈ-а, учинили сви други. Јосип Броз је на тај начин одузео српском народу могућност да се изјасни као нација, а сам је одредио своје најближе сараднике и потчињене да заступају српски народ. И на самом крају, учињен је крупан корак на обесправљивању српског народа тиме што му је одузето право на национално јединство. Сваки покушај деловања као целине сматран је великосрпским национализмом и супростављењем Брозвој политици.

Значи ли то да је Тито уништио Југославију, а не Милошевић?

– Југославијом је 40 година управљао Хрват Јосип Броз, уз асистенцију Едварда Кардеља, Словенца, док су Срби читаво време имали маргиналну улогу. Зато је српски народ и могао да доживи трагичну судбину и да изгуби читав један век. Милошевић јесте чинио грешке, неке од њих су допринеле да српски народ још више изгуби, али оне нису биле пресудне за распад земље. Није Милошевић растурио Југославију, он се нашао у време распада Југославије…Он није могао да се повуче.

Посебан акценат у књизи стављен је на устав и промене из 1974?

– Тим уставом, Југославија као држава практично је онеспособљена. Српски политичари нису приметили да се на тај начин мало-помало укидала заједничка држава и никада се томе нису супротстављали. У једном разговору са Стевом Крајачићем, Тито је признао да је такво решење захтевао од Кардеља, коме је дао задатак да припреми устав (из 1974.) по којем би Хрватска могла да се издвоји из Југославије са територијама на којима живе Срби. Такво уставно решење, које није уважавало права свих народа, довело је до међунационалних спорова и на крају до грађанског рата, у којем је српски народ највише изгубио.

Да ли је онда тандем Тито-Кардељ крив и за Косово и Републику Српску Крајину?

– Коначни ефекат те политке јесте да је српском народу одузета држава, да су му отете територије на којима је вековима живео, да је прогнан, економски уназађен, пред читавим светом представљен као кривац и драконски кажњен. Јосип Броз је у потпуности остварио задатке добијене на Четвртом конгресу КПЈ без озбиљнијих отпора српских политичара, штавише, уз њихову помоћ да српски народ упрегне да деценијама ради за политику која га је на крају сатрла.

Велике силе су такође подржавале то угњетавање Срба?

– План о растурању Југославије започео је да се реализује када је то одговарало великим силама са запада, а оне су га свесрдно потпомагале наоружавањем Хрватске и Словеније и на сваки други начин. Отпор српског народа жестоко је кажњен и бомбардовањем и отимањем Косова и Метохије. Остало је од дрезденског плана још само да се реши мађарско питање.

Каква је улога Слободана Милошевића у свему томе?

– Србија и српски народ су били у таквој позицији да без обзира на то ко је владао, није могао да их спасе од зла. Посебно поглавље сам написао о Милошевићу и променама у Србији после чувене Осме седнице те његовим методама владавине, коју сам назвао апсолутистичком.

У књизи сте открили и да сте покушали да уразумите Милошевића и да сте му написали писмо, у којем сте му указали на све што сте увидели?

– Јесам, написао сам му писмо. Он је то писмо прочитао пред сарадницима и није га бацио, као што је то обично чинио, већ га је пресавио и ставио у унутрашњи џеп сакоа. Ми смо се у том периоду већ били разишли. После тог писма нисмо више контактирали.

Шта сте му написали?

– Све што ми је било на души. Између осталог да би 9. марта завршио као Чаушеску да ја нисам наредио војсци да га одбрани. Али како сам после чуо, спасла ме је само једна реченица тог писма, која је њему очито од свега била најважнија, а то је да се нећу бунити и оснивати нову партију.

БОНУС ВИДЕО

др МИЛАН СТ. ПРОТИЋ о томе где су у 21. веку државне границе Србије

Извор: alo.rs

Ознаке: Јосип Броз Тито, Борисав Јовић, Слободан Милошевић, сфрј