Прочитај ми чланак

БОСИЋ ОПТУЖИО: Додик је спреман на најгоре сценарије

0

Оног тренутка када је Милорад Додик објавио да ће у исто време и на истом месту одржати контрамитинг, јасно је било да се наш најављени протест претвара и у борбу за наша људска права и достојанство.

326928_bosicmladen2mk886411У интервјуу за „ЕуроБлиц“, председник Српске демократске странке Младен Босић каже да „режим покушава да ућутка оне које је опљачкао, док као друштво, тонемо на свим пољима“.

Како тумачите изјаву генералног секретара СНСД Луке Петровића да ће они који дођу на протесте СЗП подржати издају Српске?

То је израз параноје због процеса који се отварају у правосуђу против врхова власти која је опљачкала сопствени народ. То је и доказ спремности Додика и његових јуришника попут Луке Петровића на најгоре сценарије.

Они би ваљда све оне који нису у њиховом колу затворили или на други начин елиминисали, што је и смисао етикетирања неистомишљеника као „издајника“. Не могу то да ураде, али се надају да ће неко други повући обарач.

Видите да су му на најављеном контрамитингу главни гости из Хајдерове Слободарске странке Аустрије. Овде се ради о мржњи усмереној према неистомишљеницима и ограничавање слободе говора и окупљања. Зар то није дефиниција својеврсног фашизма?
Верујете ли да ће Милорад Додик стварно поднети оставку ако на протесту скупите 40.000 грађана?

Неће поднети оставку и да буде 100.000 људи. Па, подносио је он оставку и када је Брчко изузето из састава РС, па ју повукао. Како ико трезвен још може поверовати у Додикову дату реч? Када узмете шта је све обећавао, од референдума о самосталности, до благостања у РС, тај човек нема никакав кредибилитет, а ја бих просто рекао да то прелази у патолошко стање.

Слушао сам га како неки дан безочно лаже да су се након Главног одбора на Палама људи из СДС састали са неким странцима да усагласе протесте. Човек је давно изгубио образ, а сада и сваки додир са стварношћу.

Та ситуација ме подсећа на Чаушескуа, када није могао да поверује да то маса њему звижди. Иначе, та прича о 40.000 је настала када је Додик добио неке процене колико би могло бити људи на протесту, па то помножио са два ради сигурности. Скупили би ми и више од 40.000 када не бисмо знали да Додик никада неће поднети оставку.

Зашто нисте отишли да му то кажете на састанку кога је заказао поводом протеста и контрапротеста?
Нисмо отишли јер нема смисла да се представници Савеза за промене састају са неким ко нас назива издајницима Републике Српске.

Шта би конкретно требало да буде резултат народног протеста кога сте заказали за 14. мај у Бањалуци?

Протест је право опозиције и грађана да искажу своје незадовољство стањем у РС. А, стање је катастрофално и алармантно.

Живимо на кредитима које ће неко морати враћати. Власти су уништиле економску супстанцу РС, а тиме јој одузимају будућност.

Видите да распродају природна богатства, а криминалци се налазе на највишим положајима у власти. Папци који су гласове од народа добили на критици актуелне власти, а онда мандате продали Додику, омогућили су формирање Владе Жељке Цвијановић.

То је по саставу најнекомпетентнија Влада од настанка РС. Сада су папци попут Стевандића задња линија одбране и најватренији браниоци Додикових идеја.

Положај свих угрожених категорија од бораца, инвалида, пензионера, незапослених и радника никад није био неизвеснији и гори и само то би било довољно да се организује протест. Ми смо објавили проглас о разлозима протеста, а разлога је заиста много.

Право на мирне протест спада у домен људских права и слобода. Напомињем да Додику и његовим протестантима то право нико није оспоравао 2004. у Бањалуци. Али, то и показује јасну разлику и Додиков менталитет. Ја могу све, ви не можете ништа, ви немате права која су прописана законом, права могу користити само ја и они који мене подржавају.
Ко ће у СЗП бити одговоран ако протест не испуни зацртане циљеве?

Ово је сада борба да се протест уопште и одржи због невиђених опструкција власти РС, али и града Бањалуке. Зар неко може помислити да је дозвољено да наводно СНСД заузме Трг Крајине за све викенде маја и први викенд јуна како би спречио да га ико други користи. И градске власти нас обавештавају о томе као да је то нешто нормално. Ова срамота са кориштењем библиотеке да би се онемогућио скуп у парку Младен Стојановић је прича за себе.

Ако је некоме пре овога било нејасно каква је ова власт, сада сви схватају да је могућ само један циљ – одлазак корумпиране власти на челу са Милорадом Додиком и Жељком Цвијановић и одговорност за оне који су РС довели у овакво стање. Да ли ће бити довољно енергије да се то деси на првом протесту, не знам. Али сам сигуран да ће са њега бити послата јака порука властима да не могу уплашити и ућуткати народ.

Шта ако Градска управа и МУП РС не дају одобрење СЗП за одржавање протеста?

То више није ни у њиховим, а ни у нашим рукама. Протести ће се десити са или без њиховог одобрења. У супротном, био би то крај демократије у РС.

Могу ли се на улици решити проблеми који постоје у РС?

Додик и Цвијановић стално понављају како је у РС стање одлично, чак боље него у осталим земљама. Знате оне чувене тврдње да народ овде боље живи него у Америци. Пошто поричу да постоје озбиљни проблеми који су сада свима видљиви, можда ће им порука која стиже од народа бити разумљивија, него када то тврди опозиција у скупштинским клупама.

На почетку приче о протестима, СДС је била против изласка на улицу, али сте касније прихватили такав приједлог осталих чланица СЗП. Због чега?

Ми нисмо за протесте ради протеста. Сматрамо да они могу донети резултат само ако се створе услови, односно критична маса. До сада је Додик успевао да обманама убеди лаковерне да је све у реду и да систем функционише.

Сада је свима јасно да смо били у праву када смо упозоравали где нас води Додикова корумпирана власт и сматрамо да немамо право то да немо посматрамо. Банке пропадају једна за другом, привреда је у колапсу, корупција ендемска, судство корумпирано и шта још треба да се деси?

Овде се ради о опстанку Републике Српске.

Савез синдиката РС и Борачка организација рекли су да не желе колективно учествовати у протестима које организују политичке партије. Да ли је то проблем за СЗП?

То је проблем за руководства БОРС и Синдиката. Њихова руководства су делимично одговорна за положај бораца и радника у РС, а као што видимо резултат њиховог рада је веома ограничен.Ми смо само најавом протеста већ нешто урадили за угрожене категорије.

Натерали смо Владу да почне да исплаћује борачки, синдикатима је продужен колективни уговор на месец дана док не прођу протести, а и дуге категорије ће бити исплаћене како не би протествовале за своја права. Али то није решење. Шта ћемо следећи пут?

Ипак, сигуран сам да, иако руководства неће колективно подржати протест, њихово чланство хоће индивидуално. Руководства се правдају да не желе да угрозе јединство својих организација, али напомињем их да се овде ради о њиховим интересима, а не о сврставању на неку политичку страну.

Ко не слуша, сносиће последице

Да ли је СЗП постигао коначан договор око кандидата за начелнике на изборима и шта ћете са онима на локалу који не буду послушали договор на врху?

Договор је у највећем делу постигнут, а још увек нерешена питања ћемо разрешити у року до пријаве кандидата. Они који у локалу не буду хтели прихватити договор странака, мораће сносити последице такве своје одлуке.

Овде се ради о интересима који су много значајнији од појединачних амбиција чланова странака. Оно што је можда за јавност најбитније је да смо дефинитивно договорили да заједнички кандидат за Бањалуку буде Драган Чавић.

Дан државности РС 9. јануар

Ако председник РС Милорад Додик поново закаже састанак у вези са Уставним судом БиХ, да ли ћете се одазвати?

Немам намеру разговарати нити се састајати са неким ко нас етикетира као издајнике. Потпуно је сада јасна ситуација око Уставног суда у смислу шта РС треба да ради. НСРС треба да усвоји нови закон који ће дефинисати 9. јануар као дан државности РС одвојено од верског празника, а ако то буду побијали поново у Уставном суду БиХ, треба расписати референдум.

У међувремену смо договорили да се формира међустраначка комисија у ПС БиХ која ће отворити разговоре око начина одласка страних судија. То су прихватили СДА, ХДЗ и СББ, што сматрамо нашим великим успехом. Све остало што би се радило је пуко политизирање. Додик не жели да реши питање Уставног суда, него да му оно послужи као параван који ће сакрити стварне проблеме грађана РС.

У сваком случају 9. јануар ће остати празник, јер се то питање не може решити пресудама Уставног суда, него вољом народа.

38 коментара “БОСИЋ ОПТУЖИО: Додик је спреман на најгоре сценарије

  1. 50 pera каже:

    Ulica i pokliči sa ulica nikada nisu verodostojni odraz mišljenja naroda već onih koji daju pare organizatoima, glasnogovornicima i pretendenata na otimanje.Imali smo u bližoj i daljoj prošlosti slične ,,narodne,, proteste i vidi se na kraju čiji su prsti umešani ali obično bude kasno.Može se otvoreno reći , jadan narod.

  2. Нада каже:

    Некако се господине Босићу сви ти оправдани разлози за протест уклапају са плановима ваших ментора америкењаца и Бакира изетбеговића. То је некако „случајно?“

    1. perungromovnik каже:

      Надо, мала исправка, у презимену дотичног господина – ФАКИН ИЗМЕТЈЕДОВИЋ! Поздрав са Србског Космета!

  3. Владица каже:

    Босићу,пиччко продата,муслиманска,тебе би требало уза зид.

    1. Нада каже:

      Искрено, ја сам више за вешање. Јавно!

    2. Соко каже:

      То је требалио средити на време а не дочекати ово сада !!!!

  4. Zdravko Radukic каже:

    Каква прича она Лондонска,наивни вазда газе жедни преко воде.Уместо сви Срби да се уједине у очувању Србске они наседају на шарену лажу ону исту коју је Србија пре 16 година добила.Која бајка,јад и чемер и тамо и овде нити власти нити опозиције,само слуге окупатора.А окупатор се игра,само што је крај те игре да Срба нигде више нема.,то је оно што тупани нису никада научили.

  5. NGO_Informer каже:

    Srdjan Šušnica: Ko nas bre zavadi?

    Džamija i UNESCO-ov zaštićeni spomenik kulturnog nasljeđa Banjaluke, Bosne i Hercegovine, Balkana i svijeta; prijeratni simbol i turistička atrakcija grada na Vrbasu unikatne arhit ekture i
    estetike ne samo u balkanskim okvirima; vakufnama iliti zadužbina Ferhat Paše-Sokolovića, ne osvajača već čovjeka ovih prostora koji je od mahala podno srednjovjekovne utvrde „Banyalwka“ ili
    “Bagnaluca“, stvorio urbano mjesto sa statusom šehera iliti grada i postavio temelje budućeg razvoja Banjaluke. Ferhadija, dovršena 1579. godine!

    U cijelom 20. vijeku dva su datuma bila kritična za sudbinu Ferhadije: zemljotres 27. oktobra 1969. godine i njeno potpuno rušenje 7. maja 1993. godine od strane etno-fašističkog režima tzv.
    Republike Srpske. Prvi vezan sa prirodnu silu a drugi za silu nečovještva, kriminala, bolesne mržnje i zločina. Taj drugi datum je varvarski čin, djelo neljudi, fašista. Čin na pragu 21. vijeka, bez
    presedana u istoriji poslijeratne Evrope koji se može porediti sa rušenjem budističkih hramova i statua od strane afganistanskih talibana s početka 21. vijeka. Čin koji je zločin protiv međunarodnog humanitranog prava. Čin naređen od tvoraca „Republike Srpske“, danas osuđenih ratnih zločinaca Karadžića, Župljanina i Brđanina i još nekolicine njih koje još nije ili neće dostići ruka pravde: Đure Bulića, Vukića, Radića i Kuprešanina. Čin koji je po svim indicijama vjerovatno organizovan i proveden od strane Srede Vučanovića, kuma Stojana Župljanina, policajca MUP-a RS od 1992., a prijeratnog službenika kontradiverzionog odjeljenja RSUP-a SR Hrvatske i nekoliko srpskih policajaca i kriminalaca iz Stevandićevog SOS-a. Nakon tog varvarstva, na lice mjesta je došao inspektor Dragomir Jovičić, nekadašnji ministar policije RS, sadašnji profesor i neostvareni političar, koji je sačinio fingirani i nemušti zapisnik sa uviđaja o rušenju i konstatovao da su NN lica srušila džamiju i da su sve dragocjenosti unutar Ferhadije uništene prilikom eksplozije. I on i cijeli MUP RS su dobro znali da je srpska vrhuška te noći naredila povlačenje svih pozornika koji su do
    tada čuvali džamije, da su cijelu noć srpski kriminalci i policajci iznosili i tovarili tepihe i druge dragocjenosti koje su našli u džamijama, a unosili eksploziv i postavljali ga prema uputama stručnjaka, te da su na zgradi banjalučkog SUP-a te noći svi prozori bili brižno otvoreni, kako ne popucali od eksplozije. Prozori na Gimnaziji, Boski i Slaviji nisu postojali, dok su na SUP-u osvanuli
    tragikomično otvoreni i čitavi? Ostao je dio Ferhadijinog minareta, dijelovi turbeta, ograde i nekolicina mezara, pa su etno-fašističke vlasti naredile da banjalučka komunalna preduzeća „Put“ i „Čistoća“ dovrše posao, uklanjajući bagerima i kamionima do tragove ovog zločina.

    Da li vas to podsjeća na nešto? Ovo je čin za koji niko nije odgovarao, niti će odgovarati dok god postoji etno-fašistički režim „Republike Srpske“. Međutim najtužnije je da je to čin sa kojim su
    se tzv. građani ove nove „srpske Banjaluke“ i „ Republike Srpske“, nabjeđeni Srbi i pokondireni vjernici od autobus-krštenja ’92, prećutno ili pak glasno saglasili, pristali na ovo i mnoga druga
    nedjela genocida i urbicida nad svojim komšijama i svojim gradovima. Da, dragi moji sugrađani, kad god pomislite ili uzviknete „živjela Srpska“ vi ustvari oživljavate čin rušenja Ferhadije i preslagujete
    sve to kamenje i kosti, imetke i živote vaših komšija muslimana, katolika i nebrojenih i zaboravljenih „mješovitih“ porodica koji su morali biti otjerani, ubijeni, silovani i ugrađeni u temelje vaše „Republike Srpske“. To je naprosto ta „magija“ koju su vam Karadžić i Milošević obećali i ispunili, a svi ostali kasnije podgrijavali, a koja će pratiti i vas, i vašu djecu, i vaše unuke, i vašu „Republiku Srpsku“ – dok god postoji na ovim prostorima.

    Ničega pravičnog, civilizacijskog i ljudskog nema ni u kamenju srušene Ferhadije ni u konstruktu „Republike Srpske“ zbog kojeg je ona i srušena. I to Ferhadijino kamenje i ta tzv. Republika Srpska
    su okovi koje su vam ondašnji i sadašnji kriminalci stavili na noge i pustili vas da padate i padate i da, kad nekom bude najpotrebnije, udarite o dno žestinom koja će sa ovih prostora izbrisati i vas i
    vašu djecu, kao nekada vaše komšije. I zato kada god vam ispod srca zaigra na spomen „Republike Srpske“ i vi pomislite da je to neki patriotizam ili ljubav prema tzv. svom narodu, ne dajte se prevariti, jer to vas ustvari podbadaju kamenja, i okovi oko nogu, i ostaci jučerašnjeg ručka, ako ste ga imali za pojesti.

    No, ja znam da vi za to ne hajete. Vas su brzo poslije rušenja Ferhadije uvjerili da ste dobili ono što ste tražili: da jedete zlatnim kašikama, da može da krade ko hoće, koliko hoće i dokle hoće, samo nek je vaš i neka drži „suneta“ što dalje od vas. Vi ne protestujete i ne bunite ni za šta drugo osim za parkove, rijeke, a ponekad i protiv hapšenja ratnih zločinaca ili obnove džamija. Tako je već druge godine 21. vijeka uslijedio još jedan varvarski 7. maj. Na ceremoniji polaganja kamena-temeljca za obnovu Ferhadije tadašnji etno-fašistički režim „ Republike Srpske“ je pomoću vrhuške MUP-a RS i nekolicine banjalučkih kriminalaca, od kojih je jedan skoro postao i moj kolega na poslu, organizovao stravičan izljev nasilja i nacionalističke mržnje, u kojem je ostrašćena masa „radnika, seljaka i građana Republike Srpske“ kamenovala, tukla, razbijala, palila sve pred sobom i na kraju ubila čovjeka. Dragi moji sugrađani, povrijeđeno je na desetine vaših nekadašnjih komšija, kamenovano i zapaljeno tuce autobusa i auta i ubijen je još jedan vaš komšija, Murat Badić, protjerani Banjalučanin koji je mislio da može slobodno posjetiti svoj grad i Ferhadiju. Tada ste Ferhadiju srušili po drugi put.

    Kako sada, 23 godine od prvog i 15 godina nakon drugog uništavanja Ferhadije, da shvatim i provarim činjenicu da će na svečanom otvaranju obnovljene Ferhadije biti prisutni likovi kao što su
    Dodik, Vučić, Stevandić? Čujte možda i Krajišnik naleti, a vjerujem da je Župljanin na slobodi, da bi i on sa svojim kumom Sredom demolitionman Vučanovićem bio u prvom redu. Neće faliti ni „političkih prvaka“ Bošnjaka i Hrvata koji su odavno digli ruke od Bosne, od Krajine, od Posavine, od Banjaluke i igraju po melodijama koje im je svima još tata Slobo postavio. Mi bismo svi sad trebali
    taj 7. maj da protumačimo kao čin pomirenja i suživota, normalizacije odnosa između Srba i Bošnjaka? Nešto slično kao dolazak Vučićev u Srebrenicu, i to nakon što su on i država Srbija
    upregnuli sve svoje kapacitete da i kod kuće i vani negiraju i ospore genocid i ruskim vetom obore UN-ovu rezoluciju o genocidu u Srebrenici?

    O čemu mi to ovdje pričamo? Ko nas pravi budalama i zašto? O kakvom pomirenju je riječ? O kakvom suživotu? Banja Luka je odavno grad u kojem Banjalučani nesrbi dolaze uglavnom na godišnje odmore ili da prožive svoje zadnje dane. Grad iz kojeg je etnički istrebljeno
    75.000 nesrba i drugih „nepodobnih“, a ubijeno najmanje 230 civila u kampanji zastrašivanja i progona. To je grad u kojem su se sakrile i u miru žive na stotine neprocesuiranih zločinaca, masovnih ubica, zlostavljača i kriminalaca koji su izgrađivali „Republiku Srpsku“. U
    Banjoj Luci kada se rukuješ sa nekim ne znaš kome zaista ruku pružaš! To je grad u kojem nesrbi od 1992. godine mogu politički egzistirati u javnom prostoru ili kao političke ikebane ili kao margina i de facto manjina, iako su de iure ravnopravni sa Srbima. Tu nema povratka ne zato što se ljudi ne bi htjeli vratiti, već zato što im etno-fašistički režim ne želi obezbjediti zaposlenje u javnim
    institucijama i ravnopravno učešće u političkom odlučivanju. Ne želi im dati pravo na sjećanje, identitet i na ravnopravnu i stvarnu reprezentaciju u javnom prostoru grada. Ne želi ih uključiti u vlast u kvaliteti i obimu u kojima bi politička, kulturna i ekonomska diskriminacija nesrba bila izuzetak a ne pravilo.

    To je grad okupiran srpskim etno-kolonijalizmom i fašizmom, u kojem vlasti ne žele demontirati posljedice progona i genocida i započeti proces stvarnog dijaloga, povratka, integracije i revitalizacije izbrisanih građana, porodica i nesrpskih zajednica. To je grad čiji su građani i političari ekspresno zaboravili šta je taj grad bio i kako je živio prije, i kako je sve to nestalo. Osvojen amnezijom i okupan simbolima i narativima pan-srpskog nacionalizma, to je danas glavni grad „Republike Srpske“ zbog čijeg ustrojstva su Banjalučani, Ferhadija, Arnaudija i mnoge druge memorabilije morali nestati iz grada. U gradu više ne postoji Mejdan već „Obilićevo“, nije Budžak
    već „Lazarevo“, nije „Šeher“ već „Srpske toplice“, nisu Šehitluci već „Banj brdo“. Ali zato je tu statua Stefana Nemanje i bista cara Nikolaja Romanova. Obezglavljen je kip akademskog vajara Ahmeda
    Bešića „Safikada“ ili „Emina“ na platou kod Gradskog mosta, da bi tu bila posađena pravoslavna crkva u etno-imperijalnom moravsko-gračaničkom stilu. Izbrisano je više od 250 naziva ulica
    jer su zvučala previše kao „muslimanska“ ili „hrvatska“ ili nedovoljno srpska. Tragikomedija je što će se srpski naci-maci političari pokloniti obnovi djela Ferhat-paše Sokolovića, uz svijest da ulica pokraj te iste Ferhadije ne nosi više ime Ferhat-paše Sokolovića već „Patrijarha Makarija Sokolovića“.

    A tragična je i spoznaja da se samo nekoliko stotina metara dalje od mjesta gdje će naci-maci političari deklamovati fraze o pomirenju i suživotu nalaze mjesto i ostaci još jednog uništenog banjalučkog simbola, samo dvije godine mlađe džamije Arnaudije. Kao i spoznaja da ova današnja srpska Banja Luka, dok gleda kako se Ferhadija obnavlja, ćuti o desetinama nedužno ubijenih Banjalučana, o hiljadama nedužnih Prijedorčana, o desetinama hiljada protjeranih, o kulturocidu. Ferhadija se vratila ali Banjalučani i mnogi drugi prijeratni stanovnici opština u sastavu RS nisu, niti će dok god postoji RS. Ovo je zemlja u kojem samo kosti i kamenje nepodobnih i protjeranih mogu mirno počivati, živi nisu poželjni u političkom i javnom prostoru ovog dijela Bosne.

    Svi ti srpski političari koji će se ovog 7. maja pokloniti obnovi Ferhadije vrlo dobro znaju zašto je to tako, ali ipak su došli da se mire? Doći će da se mire bez denacifikacije i odricanja od etno-fašističke i etno-teritorijalne ideje „svi Srbi na jednoj povezanoj etnički očišćenoj i homogenoj teritoriji Republike Srpske i Srbije“? Doći će da se mire bez katarze? Bez priznanja političke odgovornosti države Srbije za ratove i zločine genocida i istrebljenja nepodobnih sa izmaštanog „srpskog grunta“? Bez svijesti da zločini počinjeni u ime srpstva i RS nisu tek puka posljedica
    rata već glavni politički cilj rata kojim se etnički čistila i pljačkala Bosna, a stvarala namišljena „srpska država“? Žele da se šire, a ne žele da priznaju aktivnu agresiju vojno-policijske i diplomatske mašinerije jedne jugoslovenske republike nad građanima druge republike, koji su se s pravom i voljom većine željeli otcjepiti od već tada nepostojeće SFRJ. Žele da se mire, ali ne žele
    da se odreknu „Republike Srpske“ kao najkrvavije i najmonstruoznije političke stečevine u Evropi 20. vijeka, kao najsramnijeg pravno-političkog nasljeđa najprljavijeg i najnečasnijeg rata kojeg je Srbija ikada vodila u zadnjih 200 godina.

    Na 71. godišnjicu oslobođenja Banjaluke od nacista, fašista, ustaša i četnika, 22. aprila, mogu samo da konstatujem da je Banja Luka jednako okupirana i čemerna kao i za vrijeme NDH, s tom razlikom da je NDH dio istorije, a RS i genocid iz kojeg je nastala još uvijek dio naših obogaljenih života i jedan od najvećih užasa postmoderne ovih prostora. Antifašistička partizanska i ljevičarska tradicija i narativi koji su oslobodili Banju Luku 1945. sada su poraženi, zaboravljeni ili – još gore – kidnapovani od mladih srpskih patriota iliti „republiko-srba“, koji se zavijaju bojama antifašizma i
    partizanije, ali ne žele ni da čuju o srpskom etno-fašizmu koji je pobio na desetine hiljada civila, a kamoli da priznaju tu etičku odgovornost. Dok srpski komuno-nacionalisti i crveno-crne patriote
    brane produkt genocida i kliču „živjela Republika Srpska“, volšebno se nazivaju antifašistima i partizanima, kao da se opredjeljuju između Pepsija i Coca-Cole, ne shvatajući da time nedužne žrtve Republike Srpske još jednom demonizuju, sada ne kao „Turke“, „balije“, „ustaše“, „šokce“, „mudžahedine“, „teroriste“, već sve listom kao „fašiste“. Valjda nam ti čemernici kojima RS predstavlja „vjekovnu nacionalno-slobodarsku“ i „antifašističku vrijednost“ poručuju da su sve žrtve te iste RS bili i jesu „fašisti“? I ono 102 prijedorske djece, što su ih „srpski antifašisti“ i „slobodarski“
    graditelji RS pobili isto bili fašisti? I banjalučki civili pobijeni od strane Damjanovićevog i Stevandioćevog SOS-a i policije RS? Da li sam i ja „fašist“ po specifičnom aršinu srpskog etno-ekskluzivnog „antifašizma“?

    No, sad je međ Srbljem izgleda moderno biti „antifašista“, biti „partizan“, biti „komunista“, a uživati u blagodetima ultra-desničarskog nacionalizma i etno-homogenizirajućeg genocida, jednako kao što u tome uživaju i ortodoksni nacionalisti i četnici! Moderno je da glavata gospoda iz Srbije hoda po Bosni, poklanja se žrtvama i miri se, držeći tri prsta iz leđa. Pa zar u toj istoj Srbiji iz koje će nam 7. maja doći svi ti glavati „miritelji“, Slobin SPS i tzv. komunisti Joške Broza nisu u koaliciji, kao što su
    i Vulinovi crnokošuljaški ljevičari i narodnjački naprednjaci (oksimoron unutar oksimorona)? Pa zar Vučić i Dodik nisu lideri u sinkretističkom spajanju nespojivog, u toj srpskoj ideološkoj šizofreniji, npr. u istovremenoj rehabilitaciji četništva i pozivanju na partizanske antifašističke i slobodarske tradicije
    „srpstva“, u istovremenom poklanjanju žrtvama genocida u Srebrenici i negiranju to istog genocida, u istovremenom poštovanju suvereniteta BiH i slavljenju neustavnog dana RS, u istovremenom
    prisustvu na otvaranju srušene Ferhadije i na otvaranju nikada prije postojeće srpske germanije „Andrićgrada“, u spajanju svih srpskih „oslobodilačkih“ ratova, Principovih pucnjeva, Andrićeve proze, Skenderovih stihova, Jasenovca i partizana u arhaizaciji i kanonizaciji političkog konstrukta Republike Srpske i današnje „srpske Banjaluke“, kao „slobodne“, „slobodarske“, „tolerantne“,
    „antifašističke“, „ljevičarske“? Eto, valjda ovi izlivi ljubavi i poštovanja prema Ferhadiji, prema suživotu, prema muslimanima trebaju pokazati koliko su Srbi, građani RS i „srpske Banje Luke“,
    RS i Srbija slobodarski i tolerantni. Pravi republiko-srpski „antifašisti“ i „miritelji“! To je nešto više od oksimorona i ambivalencije, to je ipak neka socijalna dijagnoza.

    I sada Vučić, jedan od vinovnika zločinačke politike devedesetih, vrhunski sinkretističar, populistički pragmatik i uporan zaštitnik srpstva i svog najvećeg političkog čeda „Republike Srpske“, dolazi u
    još uvijek okupiranu Srebrenicu i još uvijek okupiranu Banjaluku i poklanja se kostima i kamenju. Dolazi zajedno sa drugim „značajnim“ imenima regije, Erdoganom, Kolindom, itd. Dolazi na vjetru globalnih real-političkih trgovanja uticajima u ovom dijelu Evrope, kao „reformisani nacionalista“, „čovjek mira i suživota“, „miritelj“? Miritelj ali bez pokrića. Poklanja se kostima i kamenju koji su još
    uvijek usijani, jer jedna u biti fašistička ideja zvana RS nije poražena, jer su žrtve i traume još uvijek jako žive, jer najviše boli negiranje i osporavanje zločina, jer ljudi imaju nezgodnu naviku da jako dobro pamte svaki bosanski dan i sedmicu u proteklih 25 godina. Sa traumama živi i cijelo političko nasljeđe osuđenih srpskih ratnih zločinaca, oličeno u beogradskom etno-kolonijalnom konstruktu „Republici Srpskoj“ i pan-srpskom nacionalizmu. Sve je isto kao i 1992-1995. godina ali eto ne puca se pa etno-fašistički ideolozi rata iz devedesetih mogu „kulturno“ da nastave tamo gdje su Karadžić i Mladić stali, sada jašući na krilima djelimično provedenog Dejtonskog mirovnog sporazuma. I ne zanimaju mene ni Kolinda, ni Hasanbegović, ni Erdogan i druga najavljena politička kamarila, bez obzira na uloge njihovih ideologija ili pak politika u agresiji i ratu u BiH, već me zanima beogradska klika onih čije teško oruđe, politika i elita su bili glavni i najmoćniji izvođači radova, koji su ubili Jugoslaviju, Bosnu, Banjaluku i Ferhadiju. Neko je rekao biće to „bal vampira“ i ako iz te kvalifikacije
    izuzmemo hiljade običnih Banjalučana, građana, vjernika i vjerskih službenika, koji imaju puno pravo da budu tu i sa mješavinom bola, sjete i radosti obilježe obnovu svoje Ferhadije, mnogi će se zaista
    uklopiti u tu alegoriju. Sva sreća pa se Vučić i vladajuća kamarila bosanskih Srba nisu dosjetili da Islamskoj vjerskoj zajednici upute zahtjev da budu kumovi obnovljene Ferhadije! Pa kad je zločinu rušenja Ferhadije kumovao neprocesuirani kum osuđenog ratnog zločinca, vala može Dodik Veliki i Vučić Veći da kumuju obnovi te iste Ferhadije, valjda?

    Bilo bi bolje da ih nisu ni zvali, jer su time tako opet unizili mene kao običnog čovjeka i moj pogled ka mojoj Ferhadiji i mojoj Banjaluci. Jer oni dolaze da se mire, a u darove meni, nama, bosanscima-i-hercegovcima nose pregršt teorije zavjera i naramak oksimoronskih eufemizama, poput: „poštujem ja Bosnu, Srebrenicu, Ferhadiju ali ne dam Republiku Srpsku“, „i vi ste nas 1941.“, „antifašistička i slobodarska tradicija Republike Srpske“, „šta je tu je, ajde bre da se mirimo“ i meni najomiljeniji „ko nas, bre, zavadi“!

    Da li može licemjernije, glibavije i stupidnije? Možda i može, ali
    dokle?

    PS: Dok varvarska tvorevina postoji, biću tamo gdje su tragovi varvarstva još vidljivi. Tog 7. maja, ako uopšte budem u Banjoj Luci, u 11,00 časova ću biti kod Arnaudije i zahtjevati: Ceterum censeo Carthaginem esse delendam!

    1. HERCEGOVINA RS каже:

      Поколења дјела суде, што је чије дају свјема
      На Боре и Вукашине општа грми анатема
      Зна Душана родит Србка, зна дојити Обилиће
      ал, хероје ка,Пожарске дивотнике и племиће
      гле, Србскиње сада рађу! Благородством србство дише!
      Бјежи, грдна клетво с рода- Завјет Срби испунише!
      ЖИВИЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!!
      ЈЕДНА ЈЕ ЈЕДИНА, МОЈА РЕПУБЛИКА!!

    2. NGO_Informer каже:

      A kakvo je tvoje mišlenje o mogućom skandinavskom modelu saradnje u okviru dejtonske četvorke?

      http://www.igman-initiative.org/2012/09/the-nordic-model-of-cooperation-and-possibilities-of-its-applications/

      no ovom linku je opisan i na srpskom

    3. Simerijanac каже:

      Жао ми глена милера у п.м.

    4. NGO_Informer каже:

      „Moji baka i deda Šušnice bili su ponosni Krajišnici, Bosanci sa Grmeča i podgrmečkog kraja, iz sela Dabar i Podlug… Oboje su sa 16 godina stupili u NOB. Deda Đuro zajedno sa četvoro svoje braće u Šestu krajišku partizansku, a baka Mira u Drugu proletersku brigadu. Baka je bila ranjavana na Sutjesci u nekoliko uzastopnih bitaka sa četnicima i Es-es-ovcima a prehodala je tifus u povlačenju sa preživjelim Dalmatincima. Krajem rata su se upoznali i vjenčali.

      Deda je prihvatio garnizonsku službu prvo na bugarskoj granici, pa se moj stari rodio u Pirotu, a onda i na albanskoj granici, pa su stari i stric odrastali u Tetovu. Kad su došli u Banja Luku 1960, pričali su makedonski a jedva razumijeli srpsko-hrvatski. Bili su i do kraja ostali istinski partizani i komunisti (a ne komunjare) koji su pazili svoj komšiluk, prijatelje i uživali u zajedničkom životu sa svim ljudima i narodima u Bosni. Što bi kod nas rekli – nisu se dali vagnuti u stranu ni za jotu kad su došla ova nevjerna vremena. Nisu nikada bili vjernici, niti se kod njih mogao osjetiti taj nacionalistički konstrukt srpstva. Sad sa ovom pameću znam da su kao i svi Krajišnici smatrali sebe Srbima, pravoslavcima, ali nisu tome pridavali politički značaj ili životnu bitnost. Njihova etnografija, kultura i ekonomija življenja tokom 20. vijeka je bila daleko od monolitnog i ujedinjavajućeg političkog konstrukta svetosavskog srpstva koji je dopirao iz Beograda i Vojvodine dvadesetih, tridesetih i ponovo osamdesetih i devedesetih godina – već je bila istinski bosanska, ili još preciznije, autohtono bosansko-krajiška.“

    5. HERCEGOVINA RS каже:

      ,Светосавско србство,, на које пежоративно указујете упирући прст на Србију, у овом случају Београд и Војводину, није могло да допире одатле, јер му је коријен овдје у Републици Српској, тачније Херцеговини, аутохтоној србској земљи, центру србства у средњем вијеку.

    6. Simerijanac каже:

      Јјебеш копи пасте, мени жао глена милера. Нестао у облацима, Боже ме сачувај и саклони.

    7. NGO_Informer каже:

      Trebalo bi da dolazi izuzetno polako, pošto ukoliko bi ljudi shvatili da im neko hoće oduzeti ih evropske snove, oni bi postali besne životinje kao što smo videli na Majdanu.

    8. Simerijanac каже:

      evropske snove,

      :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    9. Нада каже:

      Ви сте неко ко не живи у овим крајевима, или дуго није живео овде. Претпостављам да сте из САД, а да сте пореклом одавде, вероватно из бивше БиХ. Не говорите више сасвим добро српски, јер вам је синтакса погрешна.Нећу вам указати на грешке у синтакси, (а то нису штампарске грешке надам се да то знате) које сам уочила, већ вас само упозоравам да сам вас разоткрила.

    10. NGO_Informer каже:

      Pre tri godine nisam znao ni jednu reč srpski, osim „umro je drug Tito“ ili „gotov je“. Nešto sam naučio pre svega iz čitanja izveštaja Helsinškog odbora i ovog portala. Verovatno je moj srpski potpuno strašan i jesam zahvalan za bilo koje upozorenje na moje greške. Moj engleski je samo delimično bolji od mog srpskog.

    11. Нада каже:

      У реду је! Све сте ми објаснили. Дужна сам да вам кажем вам је српски одличан, наравно под условом, да је тачно да сте га само учили. Видим и зашто сте га учили, али нећу о томе, јер немам лепо мишљење о пословима које ви радите. С обзиром да и сама волим учење страних језика, и ценим оне који то успешно раде, навешћу вам у чему сте погрешили. Реченица „Требало би да долази изузетно полако, пошто уколико би људе схватили да им неко хоће одузети их европске снове, они би постали бесне животиње као што смо видели на Мајдану“, треба да гласи овако „Требало би да долази изузетно полако, јер уколико би људи схватили, да неко хоће да им одузме њихове европске снове, постали би бесне животиње као што смо видели на Мајдану.“ Сада је ова ваша реченица граматички исправна, али њено значење нема смисла, јер огромна већина српског народа нема те ваше „европске снове“ већ напротив, сања о томе да са европским земљама сарађује искључиво као суверена независна држава, која није чланица ЕУ!

    12. NGO_Informer каже:

      Hvala. Ja znam da Srbi zasad ne imaju lepo mišlenje o EU, koju oni doživljavaju samo kroz razne Milićke, Biserke i Kacine. Ja verujem da će uticaj ovih ljudi biti smanjen tog dana kada evrointegracije Srbije ne više budu geopolitičko pitanje i sve te stvari budu prebacene na tehnički nivo. Po meni, upravo to se sada dešava. I ja, kao recimo jedan tehnićki stručnjak, sam čutao dok opredeljenje Srbije nije bilo tako izvesno i dok je postojala mogućnost da Srbija odustane od evrointegracija kao Armenija, koja iz geopolitičkih razloga nija ratifikovala sporazum o pridruživanju, ukoliko mi je poznato. Srbija nije odustala, njeni sporazumi jesu na snazi, i Srbijina pozicija je sada veoma krhka – ona ima praktično samo obaveze ali nikakva prava i taj period bi trebalo uskratiti.
      Moj srpski nije baš tako čudo – s obzirom na to da sam Slaven. Ipak je moj rodni jezik dosta različit od srpskog (iz tog razloga ja uživam engleski jezik kada mi treba da objasnim nešto složeno, pošto mislim da bi Srbi razumeli engleski tekst bolje od tekstova na mom rodnom jeziku) ali korene su iste, tako da sam bio u stanju da nešto naučim.

    13. Нада каже:

      Срби у већини не желе у ЕУ, а постоје и оправдани разлози за то: Ево неки од њих:
      1.Државе чланице ЕУ учествовале су у агресији на СР Југославију кршећи тиме Међународно право.
      2.Државе чланице ЕУ нису испоштовале Резолуцију 1244 СБ а органи ЕУ који се налазе на окупираној територији КиМ никада нису ни имали намеру да је доследно спроведу.
      3. Већина чланица ЕУ признале су део наше територије као неку нову државу а која је заправо мафијашка творевина националне мањине која је ту живела.
      4. Државе чланице немају једнак однос према свим чланицама Уније, већ користе двојне стандарде, што је чини заједницом неравноправних држава. Поготову је то изражено према нама Србима.
      5.Учешћем у агресији на српски народ, већи део држава чланица показао се непријатељским према Србима.
      6. Не можемо опростити нити заборавити злочине које су неке државе чланице ЕУ починиле над српским народом, ни оне пре а поготову ове најсвежије 1999.
      7. Тражи се од стране ЕУ да признамо мафијашку творевину „Косово“ која је формирана на окупираном делу наше државе!
      8. Српски народ који су протерали албански терористи УЧК, није се вратио после агресије на КиМ, а за то етничко чишћење одговорне су и чланице ЕУ чији органи се тамо налазе и налазили су се од тренутка окупације од стране НАТО пакта и њихових савезника терористичке организације УЧК до сада
      9. Убиства Срба на КиМ нису санкционисана што је такође одговорност органа ЕУ који су тамо.
      10. Утисак који има грађанин у Србији је да смо заправо и ми на преосталом делу државе окупирани, те да нам је Влада марионетска и потчињена страном фактору у Бриселу.
      И зато
      Тражимо да се распише Референдум на којем би се показало да већина у Србији не жели чланство у тој вашој ЕУ, и да никако не „сања европске снове“ већ снове о слободи.
      Сада мало о српском језику! Не каже се на српском „ја уживам енглески језик“, него „ја користим енглески језик“. Иначе по грешкама рекла бих да сте Чех, или Словак, обзиром да сте рекли да сте Словен.

    14. NGO_Informer каже:

      Znam tu istoriju a u značajnoj meri i sadašnost Srbije. Referendum bi trebalo raspisati, bez obzira na to, da ne verujem da bi državni vrh u tako važnom i složenom pitanju dozvolio da on bude slobodan. Čini mi se da je sada opredeljenje Srbije veoma jasno. Ja naprimer redovno učestvujem u godišnim sečanjima na agresiju na SR Jugoslaviju svakog marta u mojoj zemlji. Mi se uvek okupljamo ispred ambasadom Srbije u našom glavnom gradu i posle te demonstracije će uvek nekoliko naših lica biti primljeno kod srbske ambasadorke i mi imamo priliku da sa njom razgovaramo. Srpska ambasadorka ne bi sebi dozvolila da govori tako radikalno kao članove ove „delegacije gradjana“. Iz njenog stava jeste poznato da ona ne želi na bilo koji način ugroziti sadašni geopolitički smer Srbije. Ona priznaje da je to bombardovanje bilo protivpravno i jeste zahvalna za našu podršku ali inače se ponaša veoma umereno i dobro bira svaku reč za razliku od ovih naših gradjanina.

    15. HERCEGOVINA RS каже:

      Бивша сфрј већ је своју економију заснивала на таквом моделу сарадње , и опет није било добро.
      Далеко је скандинавија од балканских земаља и по менталитету, овакву врсту сарадње је немогуће успоставити.
      Углавном све подсјећа на поновно успостављање неке врсте ,,мини ју,, што море само СРбима у будућности да штети.
      Хвала, али не, спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже, отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте!

    16. Simerijanac каже:

      Тога се највише плашим. То ме прогања у сновима, мира ми неда. Нека нова екс- ју без Словеније, али са шћипетаријом. Под контролом запада, изузетно антиРуски настројена а умрежена инфраструктуром, пругама, путевима, енергетски, НАТО- вски, еУ- овски и ко зна како још. Ма како да се звала, небитно. Наставак издајничке и самоубилачке политике од 1918, преко 1945. године па до сада. Поново живот са вијековним душманима. Двије југославије смо некако једва преживјели, али ово никако неби.

    17. Simerijanac каже:

      То су ти праве и трајне вриједности брате, а слабо- плаћена издајничка багра попут некаквог срђана сушнице су краткотрајна пролазност која је нажалост увијек постојала, нешто као комарци и остали паразити послије љетне кише.

    18. HERCEGOVINA RS каже:

      Кад Србин у касаби испод Требевића буде могао да сједи на челу некаквог независног друштва новинара бејха двадесет година, и одатле да пљује на муслимане, реиса и све што је муслиманско извргава руглу, као муслиман у Новом Саду,који пљује на све што је србско, онда ће моћи један шушница да прича бајке о суживоту народа, о добрим мерхаметли бооошњама, којима смета свака југославија у којој СРби чине већину, јер је за Бога милога, унитарна, а не смијета бејха у којој би да то право њима припадне.
      Нема краја лицемјерју некадашњих СРба, садашњих потурица, и њихових подрепаша типа шушнице.

    19. Simerijanac каже:

      Увијек је у нашем народу нажалост, било различитог смећа типа шушњица. Но, такви су се турчили и католичили. Муслимани су нпр., само бескарактерни Срби. Ако се овом сушњици не свиђају Срби и РЕПУБЛИКА СРПСКА нека се слободно сели из ње, нико зањим сигурно жалити неће. То би био моралан чин са његове стране, међутим, он морала нема.

      Иначе, твој коментар је чињеничан и аргументован али нажалост, муслимани и НВО- смеће финансирано са запада су са истином увијек били на ратној нози, она је за њих непријатељ. Они, као овај НГО- информер никад неће дати директан одговор, што због недостатка аргументата, што због карактерне искварености комбиноване са интелектуалном закржљалости.

    20. NGO_Informer каже:

      Direktan odgovor na šta? Ukoliko mi to moje znanje srbskog jezika omogući, ja bih ga dao.

    21. Simerijanac каже:

      Јел и тај срђан сушица љешина као и глен милер ???

    22. Нада каже:

      Кад говори неко из бивше БиХ о фашизму, требало би да најпре да проговори о свом фашизму, па везано за то, и о геноциду муслимана Усташа, почињеном у Другом светском рату, над српским народом у Босни. Делови Босанске Крајине насељени Србима, потпуно су етнички очишћени од Срба, као што је например, Цазинска Крајина, у којој нема више Срба уопште!. Већи део српског народа који је ту вековима живео су поклали муслимани Усташе, а оно што је преостало, исељено је након рата. То клање, и спаљивање живих људи, починили су муслимани, и не само на том подручју већ широм БиХ, и никада нису одговарали за почињене злочине. То је тај корен зла, који се мора ишчупати. Док се то не деси, ваша пискарања о неким другим догађајима који су уследили су беспредметна.Ви овде непрекидно пласирате текстове, и као у искривљеном огледалу, покушавате да рушење неке џамије у грађанском рату ставите изнад геноцида, јер то вам тако одговара. О томе колико је Срба живело у бившој БиХ пре Другог светског рата а колико данас, никада нећете писати, јер вам то газде нису наручиле.О геноциду фашистичких муслиманских хорди, „Ханџар дивизијама“ никада нећемо од вас чути ни реч, јер се то жели гурнути у заборав, то је прошлост, то је историја, а „историју треба заборавити“! Такву глупост да се историја мора заборавити може да каже само крајње нецивилизована особа, на нивоу животиње, а такве изјаве чули смо много пута од разноразних функционера из Европе и света. Каква је то злонамерна будалаштина, сведочи и чињеница да ти исти у својим државама негују и памте све, до безначајних ситница у својој прошлости. Грађански рат у бившој Би Х је наставак грађанског рата из Другог светског рата. Говорити о спратовима док нисте решили ни темељ је глупо. Нити злочини застаревају, нити смеју остати некажњени. Историја се нити може, нити сме заборавити. Све мора да се санкционише, и то испочетка. Од темеља! Онда ћемо расправљати и о рушењу џамија. Дотле не!

Коментари су затворени.