Прочитај ми чланак„Ова година је најуспешнија година у историји Двери, које о Савиндану 2017. пуне 18 година постојања и рада. Постали смо парламентарна политичка снага у Републичкој скупштини, где имамо седам народних посланика, и у 28 локалних самоуправа у Србији, где имамо укупно 70 одборника. Од наступајуће 2017. године очекујемо још више, јер Двери из месеца у месец бележе раст. У 2017. години очекујемо и пад подршке СНС -у јер за пет година власти нису испунили нити једно своје предизборно обећање. Следећа година је година великих политичких промена у Европи, које са председничким изборима долазе и у Србију.“ – истакао је Обрадовић.
„Ова година је најуспешнија година у историји Двери, које о Савиндану 2017. пуне 18 година постојања и рада. Постали смо парламентарна политичка снага у Републичкој скупштини, где имамо седам народних посланика, и у 28 локалних самоуправа у Србији, где имамо укупно 70 одборника. Од наступајуће 2017. године очекујемо још више, јер Двери из месеца у месец бележе раст. У 2017. години очекујемо и пад подршке СНС -у јер за пет година власти нису испунили нити једно своје предизборно обећање. Следећа година је година великих политичких промена у Европи, које са председничким изборима долазе и у Србију.“ – истакао је Обрадовић.
После 16 година погубне политике срљања у ЕУ и испуњавања бриселских налога који су Србију довели до социјалног и економског краха и отимања делова наше територије, грађани Србије су спремни за политичке промене. Пут Србије у ЕУ мора да се заустави да би дошло до опоравка Србије, то је политика која мора да се промени да би грађани Србије добили шансу да себи и својим породицама обезбеде нормалан и пристојан живот.
2017. године пред нашим грађанима је јасан избор – промена или ово што сада имају, промена или даље урушавање сваког сегмента наших живота и наше државе. Двери једине нуде ту промену. Разлог је једноставан – многи грађани су тек сада кроз наше скупштинске наступе чули за шта се Двери залажу и у нама виде најозбиљнију опозицију овој власти како на републичком тако и на локалном нивоу.
Последњих 16 година режими у Србији су испуњавали бриселске налоге и штитили интересе крупних капиталиста, тајкуна, страних банака, ММФ-а и Светске банке. Ми хоћемо ту политику да променимо, хоћемо да заштитимо интересе обичног човека. И зато грађанима Србије у 2017. желимо да падне Вучићев режим и да дође до промене политике, јер је то једини начин да се Србија поново изгради. Двери и кроз председничког кандидата грађанима у 2017. нуде ту промену – да би интерес обичног човека био на првом месту.
Ко је гледао годишњу конференцију Александра Вучића на којој је представљен невероватан успех актуелне Владе у току протекле године, морао је да се запита да ли Вучић живи у истој земљи у којој и грађани Србије.
Вучић је грађанима у последњем експозеу, као и у оном претходном обећао просперитет и подизање животног стандарда. Обећао је борбу против криминала и корупције, заустављање одласка младих, покретање пољопривреде, правичнији систем социјалне заштите, гарантовање правног друштва, побољшање здравствене заштите, рационализацију броја запослених у јавној управи, одбрану суверенитета и територијалног интегритета када је у питању Косово и Метохија.
Ништа од обећаног није испунио, осим што се грчевито држи једног обећања и то оног које је најпогубније по наше националне и државне интересе и интересе наших грађана, а то је пут у ЕУ по сваку цену.
Уместо обећаног просперитета и подизања животног стандарда Вучић је понудио намештене статистичке податке, а грађанима 24 сата дневно сервира пропагандне обмане, јер је то једино што уме да ради. Нека се сваки грађанин запита да ли осећа било какво побољшање у квалитету свог живота и имаће јасан одговор. Уместо просперитета и подизања животног стандарда Вучић је опљачкао грађане смањењем плата и пензија, повећањем пореза и акциза.
Вучић најављује да ће до краја 2017. стопа незапослености бити 12,5 одсто. Он је јуче рекао да је незапосленост смањена на 13,6 одсто, док је пре три године износила око 25 одсто. Чињенице говоре да је 2012. године било 1,8 милиона запослених, а данас их је нешто више од 1,6 милиона. Да се стопа незапослености толико смањила, онда би и БДП морао вишеструко да се повећа осим ако сви новозапослени нису страначки кадрови које су посао добили у јавној управи. А оваква могућност је већ реална. А то онда значи да се обим пљачкања државе знатно увећао.
Уместо обећаног заустављања одласка младих, више од 32.000 младих сваке године оде из Србије, а 2 од 5 особа старости од 18 до 25 година нема посао.
Отварање нових радних места заправо представља распродају наших вредних и квалитетних радника страним инвеститорима и њихово потпуно обесправљивање. Вучић им обећава – инвестирајте у Србију и добићете квалитетну и јефтину радну снагу, јефтинију него било где. Наше раднике је свео на обесправљену, јефтину радну снагу.
Неки случајеви, који указују на нехумане и тешке услове у којима наши људи раде за стране инвеститоре, дошли су до јавности, медији су скренули пажњу на њих, а замислите колико је таквих примера.
Случај тешко оболеле раднице корејске Јуре, Виолете Петровић, којој није продужен Уговор о раду и која је као самохрана мајка са карциномом дојке остала незапослена, представља парадигму Вучићеве Србије. Под притиском јавности њој је продужен уговор на 6 месеци, и питање је шта ће после бити.
Погледајте сада ту катастрофалну економску логику Вучићевог режима – Виолета Петровић није коштала Јуру ни динара. За њено радно место Србија је корејском инвеститору дала 7.000 евра, односно 861.000 динара, а за 18 месеци, колико је радила, исплаћено јој је 810.000 динара.
Двери се оштро противе субвенционисању страних инвеститора, ми хоћемо да се новац улаже у домаћу производњу.
Вучић је јуче на конференцију упутио посебну поруку евроскептицима и нагласио да Србија има највећу трговинску размену са ЕУ.
Да, ситуација је сада таква зато што Србији није дозвољено да се економски развија и користи своје економске потенцијале. Ми тражимо да се заустави даља примена погубног Споразума о стабилизацији и придруживању као кључног инструмента који подразумева свеобухватне припреме за чланство Србије у ЕУ.
Због тог споразума у буџету су приходи од царина драстично смањени. У просеку се годишње смањују око 230 милиона евра.
Споразум о стабилизацији и придруживању не дозвољава заштиту домаћег произвођача, већ тржиште мора да се отвори за нелојалну конкуренцију. Домаћи произвођачи нису спремни да се такмиче са нелојалном конкуренцијом из ЕУ. Сада је, под притиском Брисела, најављено укидање царинске заштите (прелевмана) на увоз млека, које ће драстично да угрози домаће произвођаче млека .
Од 1. септембра 2017. године странци могу да купују пољопривредно земљиште у Србији и то је Вучићева и Динкићева економска политика: распродаја наших природних и привредних богатстава, и предаја економске слободе Србије у руке страним монополистима. Уместо обећаног покретања пољопривреде Вучић је опљачкао пољопривреднике претходних година, драстично смањио субвенције.
Дакле, спроводимо Споразум о стабилизацији и придруживању којим уништавамо домаће произвођаче, зарад утопистичке идеје о уласку Србије у ЕУ која се распада. Погледајте колико је то бесмислена и сулуда политика.
Србији није дозвољено да у пуном капацитету користи Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Не зна се шта ће бити са нашим чланством у Евроазијској унији, које подразумева споразум о слободној трговини са пет држава Евроазијске економске уније. Србији није дозвољено да се економски развија и користи своје економске потенцијале.
ЕУ се данас налази у најгорој политичкој кризи од Другог светског рата која је кулминирала Брегзитом, као и у дубокој финансијској и безбедносној кризи.
Вучић је довео Србију у најгору могућу позицију – јасно је да се ЕУ распада и да Србија никада неће постати чланица, али Европска унија држи нашу земљу у статусу који Бриселу највише одговара, а то је да Србија води политику приступања иако никада неће бити чланица како би била у обавези да испуњава све налоге и како би остала под овом врстом колонијалне окупације.
Уместо борбе против криминала и корупције, гледамо како се у судским поступцима ослобађају Вучићеви пријатељи – Динкић, Карић, Станко Суботић, Мишковић. Гледамо како је Фондација Драгице Николић користећи државни апарат сакупила 12 милиона евра а нико не зна од кога и за које уступке. Видимо да нико не испитује порекло богатства премијера, министара, државних функционера које се мери милионима евра.
Бахатост министара изгледа нема граница – министарка Михајловић за мање од годину и по дана потрошила милион и по динара државних пара за личне потребе, користећи службену картицу, што је противзаконито. То је дошло до јавности, она је то и признала, и трошкове је надокнадила. Осим противзаконитог коришћења картице, спорно је и како је толики новац надокнадила. И колико таквих случајева има који нису доспели у јавност?
Вучић је 2011. обећавао грађанима да ће му приоритет када дође на власт бити укидање државних секретара и њихових кабинета и објашњавао да би се тиме смањили трошкови наше државе на годишњем нивоу за 15 милиона евра. Уместо тога у Влади Србије има, према доступним и непотпуним информацијама које су објавили медији, 45 државних секретара и око 70 помоћника министара. Најављивао је и смањење броја агенција и савета који углавном служе за страначко упошљавање. Али ништа од тога није урадио.
Вучићев режим је део уиграног пљачкашког система који је ојадио Србију и грађане преко страначких паразита, тајкуна који не плаћају порез, иностраних фирми које добијају енормне субвенције а израбљују наше вредне и квалитетне раднике, иностраних банака које пљачкају грађане преко неповољних кредита, а закључују уговоре о пословној сарадњи са државним органима и купују повољне судске одлуке у поступцима који се против њих воде преко адвокатских канцеларија којима управљају државни функционери.
Бошко Обрадовић
Председник Српског покрета Двери
