Прочитај ми чланакНакон одржане трибине о КиМ у Крагујевцу искористили смо прилику и лидеру Двери Бошку Обрадовићу поставили пар питања. Ово су његови одговори.
ГШ: Јуче сте на свом тwитер налогу написали да „не разумете“ оне који преко друштвених мрежа нападају власт, а нема их на протестима. Јесте ли имали конкретан повод?
БО: То је био више општи утисак везан за све протесте, почевши од оног који смо ми организовали прошле године у септембру испред ТВ ПИНК, Владе и Председништва Србије, и РТС. Понекад имам осећај да су нас друштвене мреже пасивизирале, у смислу да на њима изнесемо све што нас мучи и онда нас нигде нема кад треба показати стварни протест, а то није добро. Власти ће бити презадовољне ако сви наши протести остану на друштвеним мрежама.
ГШ: Било је протеклих дана разних протеста – малинара, поводом нишког аеродрома, железничке станице у Београду… Учесници су инсистирали на томе да протести нису политички, што би могло да се тумачи – нису опозициони. Како на то гледате?
БО: Нису политички и нису опозициони није исто. Грађани су, рецимо, и у Нишу и у Пожеги јасно рекли шта мисле о локалној власти и њиховим одлукама, дакле, јесу опозициони. Исто као и Зрењанину, Краљеву, Врању и Пожаревцу где је протестовала уједињена опозиција. Али код нас се изгледа дубоко укоренио став да обични људи не треба да се баве политиком и да је политика нешто априори лоше. А ако се не бавимо политиком – она ће се бавити нама. Превисока цена горива и смањивање акциза на гориво, нпр. је политичко питање, па ми Ви реците како онда протести овим поводом да не буду политички?
ГШ: Да ли је могућ шири опозициони савез?
БО: Могућ је и потребан, под одређеним околностима и условима. За Двери је, рецимо, однос према питању Косова и Метохије црвена линија за сарадњу или несарадњу са другима у опозицији. Нећемо улазити ни у какав политички савез у коме би неко тражио да се одрекнемо свог идентитета и програма. А да нико од нас самостално не може да се супротстави овој власти и да је потребно укрупњавање опозиције – то је тачно!
ГШ: Да ли је природно да се у истом „блоку“ нађу и Двери и Борко Стефановић и његова Левица Србије?
БО: Када се на истој листи владајућег СНС режима, као азилу за политичке прелетаче свих боја, нађу и проруски Ненад Поповић и пронатовски Вук Драшковић, и јуловци Вулин и Карић, и лажни заштитници пензионера и сељака, попут учесника ријалитија „Фармаˮ Марјана Ристичевића – то изгледа никоме није чудно? Двери и било ко други из опозиције могу сарађивати само око тема око којих се слажемо.
ГШ: Ко су опозиционе партије с којима можете да сарађујете, а с ким никако не бисте могли?
БО: Већ сам неколико пута рекао да могу да сарађујем са свима који се јавно изјасне да су против потписивања правно-обавезујућег споразума са лажном државом Косово. Када је у питању борба против ове власти свакако нема смисла стајати на истој линији са онима који и нису права опозиција, већ раде за власт, попут Чеде, Чанка, Шешеља…
ГШ: Да ли у овом тренутку постоје разговори на опозиционој политичкој сцени и шта је, а да није Александар Вучић, заједничка тачка?
БО: Имам мандат Председништва и Главног одбора Двери да разговарам са свим лидерима и парламентарне и ванпарламентарне опозиције. Није поента у Вучићу, већ у његовом личном режиму, погубној политици и накарадном систему власти који је уништио слободне медије, слободне изборе и слободну парламентарну дебату у Народној скупштини.
Заједничка тачка политичког савеза у коме би биле Двери мора бити очување Косова и Метохије у саставу Србије, подршка домаћој привреди пољопривреди, борба против беле куге и подршка породици, решавање нагомиланих проблема грађана као што су малинари, пензионери, банкарски клијенти, ратни војни ветерани, радници оштећени у пљачкашким приватизацијама… Морамо донети Закон о испитивању порекла имовине, Закон о заштити презадужених породица, заштитити ћирилицу, супроставити се увозу ГМО… Много је важних тема на којима се може сарађивати у опозицији, а пре свега у борби за слободу медија и фер и поштене изборне услове.
ГШ: Пре неки дан у Крагујевцу изјавили сте да ће председник Србије Александар Вучић да „преда“ Косово. Ша бисте Ви другачије урадили?
БО: Све бих другачије урадио. Инсистирао бих да се преговори врате у оквир СБ УН, нарочито сада по истеку мандата ЕУЛЕКС-а. На преговорима бих инсистирао на оном што западни свет најбоље разуме – на праву својине, на тапијама, имовини државе Србије, СПЦ и Срба на КиМ, на дуговима лажне државе Косово које плаћа Србија, итд.
Прогласио бих окупацију дела наше територије како би сви акти које илегална власт у Приштини доноси једног дана могли бити проглашени ништавим. Обновио бих Министарство за КиМ које би за основни задатак имало подстицање одрживог повратка Срба на КиМ и очување српских државних институција на КиМ. Инсистирао бих на поштовању Резолуције 12 44 СБ УН и повратку одређеног броја српског државног и војног особља на територију јужне српске покрајине. И коначно, позвао бих руску војну мисију у Србију која би била пандан НАТО бази на Космету, чиме бисмо ојачали нашу преговарачку позицију и обезбедили безбедност за све грађане Србије, па и оне који живе на КиМ. Руска војна мисија имала би обавезу да се повуче са територије Србије када и НАТО војна мисија напусти окупирану територију Србије на КиМ.
ГШ: Као такозвана Радна група за КиМ обилазите Србију. Ни у Крагујевцу, у коме живи велики број грађана пореклом са Косова, трибина није била значајно посећена. Мислите ли да је то тема која у овом тренутку занима грађане?
БО: Мислим да посећеност у овим условима медијског мрака није мерило. Где су Крагујевчани уопште могли да чују за ову трибину? У поменутом Нишу, где су грађани и на протестима показали да се не плаше слободног мишљења, сала за трибину Радне групе за КиМ је била препуна. У Крагујевцу су плакати који најављују трибину цепани и људи застрашивани. Што се тиче теме, мислим да грађане на првом месту занимају њихови свакодневни егзистенцијални проблеми којима су оптерећени, али мислим да је и Космет за њих важна тема и да ће заинтересованост за њу расти како се буде приближила одлука коју Вучић планира да донесе, а која никако није добра за Србију.
Морамо да схватимо да чак ни предаја КиМ не би била крај наше пропасти, већ почетак нових уцена и атака на нашу државну територију, а одбрана КиМ је одбрана независности и суверености државе Србије у целини.
ШЕСТА ЗЕМЉА ПОВУКЛА ПРИЗНАЊЕ КОСОВА: Ево о којој држави је реч! https://t.co/6f1TeKi8zL
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 5, 2018
ГШ: Да ли је долазак руског председника Владимира Путина у Србију подршка политици Александра Вучића?
БО: Долазак Путина је подршка Србији. Русија, за разлику од Запада, не жели да се меша у наша унутрашња питања и односе власти и опозиције и њена подршка Србији не зависи од тога ко је у Србији на власти већ од тога какву спољну политику води. Та посета је идеална прилика да се потврди долазак руске војне мисије у Србију, а ако је Вучић толико велики пријатељ са Путином као што стално истиче – Путин тај позив српског државног врха за долазак руске војне мисије не може одбити. Ако је руска војска отишла недавно у Сирију на позив тамошњих државних власти – тако може да дође и у Србију. А то би био спас за нас и наше Косово и Метохију.
