Двери су много ближе муслиманима него актуелна власт, јер смо за породицу, а не геј параде, за домаће предузетништво и занатство, а не субвенционисање страних фирми, за поштовање вере и религиозног начина живота, а не атеизам.
У Српском покрету Двери, политичкој организацији породичних људи, нема ни грама мржње ни говора мржње према било коме, а посебно не према нашим комшијама и браћи муслиманима у Рашкој области.

Познајем много муслимана и изузетно ценим њихово поштовање традиционалних и породичних вредности, њихов предузетнички дух и пословни морал, као и лојалност према држави Србији.
Посебно ценим велики број њих који нису послушали позив својих политичких првака и одбили су да на председничким изборима гласају за Александра Вучића, јер су то сматрали крајњим понижењем и лицемерјем. Александар Вучић је прешао пут од ватреног и лажног српског националисте до еврофанатика и обожаватеља султана Мурата, и таквом човеку се једноставно не може веровати.
Политичке комбинације које су зарад личних и партијских интереса са актуелном влашћу направили поједини политички представници муслимана у Србији – сигурно не одражавају већинско мишљење наше браће из Рашке области.
Добро је познато да нас повезује исти језик и порекло, поднебље и држава у којој живимо и судбина. У Дверима, за разлику од актуелне власти, муслимани у Србији имају поузданог саговорника и савезника за одбрану свих традиционалних и породичних вредности до којих и те како држе. Зато су Двери много ближе муслиманима него актуелна власт, јер смо за породицу, а не геј параде, за домаће предузетништво и занатство, а не субвенционисање страних фирми, за поштовање вере и религиозног начина живота, а не атеизам.
Да ли има тема око којих се не слажемо? Има их и оне су крупне и озбиљне, али никада не смемо дозволити да буду препрека нашој доброј сарадњи, комшијским и братским односима. Нас Србе вређа када се Рашка област назива Санџак, јер нас то подсећа на окупациона времена када су наши преци набијани на колац и одвођени као деца у јањичаре. Санџак је окупациони термин из времена турског ропства, и за нас је прихватљив једино назив Рашка област, или – како то налаже званична територијална организација Србије – Рашки управни округ.
Што се тиче питања језика, позивамо се на ауторитет Вука Стефановића Караџића, који је сматрао да је српски језик јединствен и да њиме говоре Срби све три вере: православне, римокатоличке и исламске. Босански или бошњачки језик у том смислу постоји као регионална варијанта српског језика, и не видим зашто наша браћа муслимани не би могли говорити српским језиком у Србији. Потпуно је погрешно рећи да се тиме што говоре српским језиком негира њихова народност, јер онда народ не би могли бити ни становници САД, Аустралије или Аустрије, јер Американци и Аустралијанци говоре енглеским језиком, а Аустријанци немачким, без обзира што између нпр. енглеског у САД и Великој Британији има одређених разлика.
Разуме се да су наша браћа муслимани у Рашкој области народ, али бошњачка нација је већ политичка конструкција која мирише на сепаратизам. Нагледали смо се измишљених нација, аутономија и република на бившем југословенском простору и добро знамо и како то почиње и шта су крајњи циљеви. Нико никоме не брани да се национално опредељује како год жели, али се поставља питање зашто муслимани у Србији не би били Срби муслиманске вероисповести? Не само зато што је већина породица српског порекла, већ што је у питању концепт националне државе какав постоји широм света. Нпр. у Француској – сви су Французи, различитог порекла и вере. Многе породице у Рашкој области су присилно исламизиране у времену турске окупације и знају своје српске корене и чувају своје православне породичне иконе. Нико не треба и не сме да било кога присиљава да се врати свом пореклу, али не треба и не сме ни да му брани да то учини.
Без обзира на ове филолошке, религиозне, политичке и историјске теме око којих можемо да се рвемо летњи дан до подне као Марко Краљевић и Муса Кесеџија – треба да се окренемо стварима који живот значе и у којима смо подједнако угрожени од стране актуелне власти: исељавање младих у иностранство, наметање антипородичних и антитрадиционалних вредности нашем друштву, домаћа привреда и пољопривреда, опстанак села, социјално угрожени слојеви становништва…
Да оно што Двери кажу прате и дела доказали смо и на конкретном примеру када смо Народној скупштини предложили Декларацију о изражавању почасти свим грађанима Србије несрпске националности који су погинули у ратовима за заједничку нам отаџбину Србију. Ова скупштинска декларација подразумева попис свих пострадалих и њихово памћење кроз подизање споменика. Увек смо говорили и поновићемо: жртва коју су поднели припадници других вера и нација за слободу Србије треба и мора да буде поштована дупло више у нашем народу и држави него што је изражено поштовање према Србима који су дали своје животе за Отаџбину. Зато немам никакве сумње да ће доћи до разумевања између Двери и наше браће муслимана у Рашкој области, јер се налазимо на истом задатку одбране и очувања наших традиционалних и породичних вредности.
Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери







