• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • Бошко Обрадовић: Двери нису баук већ модерна политичка опција, подела на левицу и десницу је превазиђена
Прочитај ми чланак

Бошко Обрадовић: Двери нису баук већ модерна политичка опција, подела на левицу и десницу је превазиђена

0

obradovic bosko

Модеран патриота није само онај који има јасан став према ЕУ, НАТО-у, Косову и Метохији, Хагу или Сребреници, већ мора да има јасан став и према економским, пољопривредним или породичним питањима, каже Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери српских.

 

Подела на левицу и десницу давно је превазиђена у модерном свету, каже за Спутњик Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери српских. Ова политичка организација, заједно са Патриотским блоком чини аутентичну политичку опцију која спаја најбоље и из левице и из деснице и одбацује оно лоше из оба концепта, каже Обрадовић за Спутњик.

Зашто вас део српске јавности сматра бауком?

— Када наши неистомишљеници немају шта да кажу на оно што Двери мисле, употребљавају етикете. Њихова је идеја веома једноставна — прогласити све што је патриотско за екстремно. Срби су уз Јевреје били највећи страдалник управо од великих светских екстремизама. Повезивати српско родољубље са било каквом врстом екстремизма само је клеветничка кампања чији је циљ дисквалификација противника кога не можете да савладате на политичком терену.

Где би се Двери могле сврстати на линији левица — центар — десница?

— Двери су, заједно са целим Патриотским блоком, аутентична политичка опција која спаја најбоље и из левице и из деснице и одбацује оно лоше из оба концепта. То је једна модерна политичка синтеза, досад незабележена на српској политичкој сцени и потпуно сам уверен да ће идеја економског патриотизма, што је суштина наше политике, постати најмодернија политичка чињеница на српској политичкој сцени управо зато што је узела најбоље из левице и деснице.

Какав став има модеран патриота?

— Модеран патриота није само онај који има јасан став према ЕУ, НАТО-у, Косову и Метохији, Хагу или Сребреници. Модеран патриота мора да има јасан став и према економским, пољопривредним или породичним питањима. Модеран патриота мора да одговори на питање презадужених породица, највећих каматних стопа у Европи, отуђености домаће привреде, мора да одговори на изазове економских и социјалних питања.

Можете ли објаснити концепт економског патриотизма?

− То је кључно патриотско питање 21. века. Идеја економског патриотизма је идеја по којој странци не смеју да буду привилеговани већ морају да иду у други план, док ће домаћи економски интерес доћи у први план и бити под директном подршком државе.

Које су основе економске политике Двери?

− По узору на Мађарску, све кредите индексиране у страној валути индексирати у динаре. По узору на Грчку, ући у преговарачки процес по питању нелегитимних дугова према ММФ-у и Светској банци. По узору на Хрватску, отписати дугове за 60.000 најсиромашнијих породица у висини до 5.000 евра. Формирање државне Инвестиционе банке која ће по повољним каматним стопама улагати искључиво у домаћу привреду и пољопривреду тако што ће финансијски стимулисати искључиво домаће привреднике, а посебно оне породице које желе да се врате на село и баве пољопривредом.

Шта подразумевате под социјалним патриотизмом?

− Социјални патриотизам значи да српски родољуб мора да брине бригу свих социјално угрожених категорија становништва подједнако колико брине бригу о очувању КиМ у саставу Србије. Колико бринемо бригу да не уђемо у НАТО, толико морамо да бринемо бригу о презадуженим породицама које више не могу да сервисирају кредите индексиране у страној валути. Као што се противимо сребреничком миту, тако исто морамо да бринемо о самохраним породицама које су потпуно нов социјални феномен. То су породице у којима ниједан члан није запослен.

Једна од најпрепознатљивијих тачака програма Двери је породична политика. На чему се она заснива?

− Залажемо се за формирање Министарства за бригу о породици, борбу против беле куге, подршку рађању, младим брачним паровима, мајкама и породиљама и прављење амбијента да презадужене породице могу да изађу из кризе у којој се налазе, а да самохране породице по привилегованом статусу обезбеде да макар један њихов члан буде запослен.

Да ли сте до сада предлагали неке конкретне мере по том питању?

— Предложили смо меру која је позната широм Запада, а из неразумљивих разлога није примењена у Србији. Ради се о нацрту Закона о заштити презадужених породица којим се свим породицама које не могу да враћају кредите или не могу да плаћају комуналне услуге никако не сме одузимати породични дом, него им се мора омогућити институт личног стечаја по коме би били заштићени од приватних извршитеља. Добили би отпис дела дугова и обавезу да, када поново буду платежно способне, остатак дуга, кроз репрограм, врате. То је модерна социјална тековина којом држава с једне стране штити најугроженије социјалне категорије, а са друге стране, кроз институт стечајног управника држи под контролом породичне финансије. На тај начин Двери српске желе да решавају конкретне проблеме у Србији.

(Спутњик)

 

4 коментара “Бошко Обрадовић: Двери нису баук већ модерна политичка опција, подела на левицу и десницу је превазиђена

  1. Теофил Од Византије каже:

    Одговор Аци Тодоровићу, Владети и осталој „необавештеној“ браћи и сестрама!
    ДВЕРИ су крајем марта без икакве помпе за само неколико дана прикупили више
    од 10.000 потписа које су депоновани и чека се само, дотеривање будућг статута
    и програма, како би прерасли из покрета
    у партију.Такође видим из твог коментара да ниси упућен и не разумеш баш најбоње шта значи покрет и које
    су његове предности у односу на странку! Хајде, на страну то што морамо
    скупити око 70.000 евра. И, програм мање-више, ако није противуставан, биће нам
    одобрен, али Статут мора да садржи форму територијалне органиазције странке и
    какве-такве демократичности, која произилази из наших закона. Теоретски, у
    Статуту неке странке не може писати да Председник поставља све општинске
    одборе. (Међутим код СРС-а тако је у пракси,
    јер Шешељ се ту пита за све а остали само изврашавају) Статут било које странке
    мора да има отприлике овакву форму: општински одбори, који се некако бирају,
    главни одбор (централни орган који се не мора тако звати) и Скупштина (Сабор).
    Такође, сваки Статут мора јасно да дефинише начин учлањења и престанак
    чланства.(Двери немају приступнице и исписнице) У том случају, када Двери постану
    странка, морају да имају некакве општинске одборе који сами бирају свој
    руководство (чланове, председника), у том случају појавиле би се традиционалне
    српске поделе, рецимо Пера и Лаза хоће по сваку цену да буду председници и сл. Старешинство
    Двери то жели да предупреди, и направи хибридни механизам којим ће старешинство
    и локални саборци имати контролу и моћи да у некој општини заједно промовишу рецимо Драгана,
    јер се он доказао као непоколебљив, способан, поштен и неумољив кадар. Пошто Двери
    прерастају у странку, може се десити да је неки општински одбор у рецимо
    Палилули, почео да прави и локални програм шта би радио у тој општини, желећи
    да учествује у власти како би га остварио. А пошто би Двери тешко добиле 51%, тај
    неки њихов локални функционер пожелеће да формира власт са неким локалним
    одбором друге странке, што би то направило проблем централи (пример Новог Сада)
    ако се ради о странци која не дели исте вредности са Дверима (проруско и анти ЕУ
    становиште, социјално-економски патриотизам, светосавље,…).Зато су Двери до
    сада инсиситирале да остану Покрет, јер тиме себи дозвољавају да имају бескомпоомисне
    и одлучне ставове о одређеном броју општих, важних и стратечких државних
    питања, а да избегну било какву причу око локала јер свака таква прича води у
    неке локалне коалиције које су подложне разводњавању и кварењу. С друге стране,
    власти Србије су већ на прошлим изборима ометале покрет, проналазећи процедуралне
    разлоге и правећи Дверима разне техничко-финасијске сметње, под изговором да
    нису странка. Такође наши садашњи саваезници ДСС (као и потенцијални будући
    свазници) због разумљивих разлога очекују да постанемо странка. Зато ће
    старешинство направити такав (хибридни) статут који ће задржати све ове
    очигледне предности покрета (такозване сигурносне механизме) у будућој партији
    Двери српских! Дакле, биће задржани досадашњи начин организације, унутрашња
    структура и име покрета, јер овај покрет не жели да функционише као остале
    странке, а на оснивачкој скупштини биће одлучено да ли ће ова организација
    имати председника.

    Напослетку си изрекао и неке крајње небулозе
    типа како они немају чланство!?!?!?!?!? Они можда немају класично чланство као рецимо
    СРС, али из прве руке ти кажем да један саборац Двери (окорели српски идеалиста)
    вреди као 100 чланова неке класичне српске партије. Па они су брате премержили
    Србију уздуж и попреко и неме места у нашој отаџбини, у којој не постоји
    организација Двери. Да не говоримо о активностима и акцијама по којима су
    познати широм Србије. Сав дугогодишњи рад и труд
    покрета ДВЕРИ (небројене трибине и едукације (социолошке, демографске,
    културолошке,филолошке, етнографске, верске,….) те сјајни издавачки подухвати CATENA МUNDI
    (сам врх! Родољубиве литературе и науке), обележавање заборављених националних
    љубилеја, рехабилитација Српских родољуба, разни протести потив владе Србије,НАТО-а,
    ГМО и глобализма,Хомосексуализма, истицање породичних вредности,…стрпао си у
    површне критике од неколико реченица, које врве од необавештености и предрасуда,
    неприхватљивих за човека који себе сматра патриотом. На пример јуче су Двери
    организовале једну скромну, али сјајну промоцију нове књиге проф. др Слободана
    Антонића, „Моћ и сексуалност“, али и других издања издавачке куће Catena mundi у
    Нишу о којој ви ништа нисте чули а била је најавњена на СРБИН.ИНФО пре 3 дана.
    Очигледно да када се помену Двери влада права паника и хистрерија од стране
    режима а о медијској блокади да и не говоримо! Очогледно је, да ниједна патриотска
    организација у Србији не изазива толику панику код нашег издајничог режима и
    његових западних налогодаваца као покрет Двери! Дверјанима
    је стало да се њихови саборципрво национално описмене и продухове, како би
    могли самостално да одговоре изазовима и недоумицама, који стоје пред
    обезглављени Србски народ.Гинемо по интернету и другим алтернативним медијима
    да анимирамо људе, да их подигнемо, да дођу на протесте из унутрашњости,
    нарочито из Београда. Дође њих 5.000-10
    000 a на крају остане нас 1000. А онда се нађу неки велики патриоте и демагози удобно
    завањени у собне фотеље да нам држе предавања да смо нактивни, да немамо
    иницијативу, или стопирали нешто! ШТА! Шта си ти рецимо урадио,и шта су други урадили? Шта би ти урадио и шта очеујеш
    против против 7.000 до зуба наоружаних полицајаца размештених широм Београда,
    кад го направимо неки протест! Да ли је иједна ванпарламентарна политичка
    организација (покрет,странка) учинила приближно колико су ДВРИ учиниле. Наравно
    да не. Напротив! Ванпарламентарци се брзо гасе и распадају а о активност се
    своде на пуко преживљавање и постепено гашење. Међутим и поред тога што
    постоје као ванпарламентарни покрет већ
    15 година (два пута нису прешли цензус),
    затим невиђене медијске блокаде, напада, претњи и цепања, и даље су најјача
    родољубива организација, и међу 5 најјачих партија Србије (Двери иза себе већ
    сада имају више од 200 000 присталица, са тенденцијом даљег раста). У томе се
    огледа снага овог аутентичног и јединственог Светосавског покрета у Србији! Не заборавимо и то, да су
    Двери једина ванпарлментарна политичка организација која је обацила учешће у
    власти неког већег града. Поштујући принципе, направили су себи политичку
    штету, али је остао углед! Одсецањем НовоСадског и део Војвођанског руководства
    Двери због давања подршке градској власти Новог Сада (СНС-у), направљена је
    Треће Србија.Врло ретко критикујем Српске патриотске странке и покрете, а у
    ретким и опрезним критикама трудим се да будем што конструктивнији. Требало би и ти да будеш опрезнији и
    конструктивнији, приликом оцењивања досадашњих актера на политичкој сцени
    Србије, како не би себе дезавуисао и компромитовао, а то си управо и постигао овако
    паушалном и неутемељеном критиком ове јединствене, најјаче и највиталније патриотске
    организације у Србији. Мало више нијансирања и одмерености, а мање уопштавања,
    не само да ти не би шкодило него је у овој твојој критици неопходно, да би
    упште била меродавна и сврсисходна.

  2. Аца Тодоровић каже:

    Двери су салонска организација која има јаку жељу да постане опозиција. Коме то треба да буду опозиција? Не треба нам опозиција, треба нам нова власт која ће Србију и србски народ да спасе од пропасти.
    Двери немају чланство. Дверима управља старешинство које је самопостављено или не дај Боже постављено од службе БИА или неког страног фактора. Не постоји правило по којем се постаје члан старешинства.
    Двери су напустили Мила Алечковић и Бранко Драгаш. Мили је засметало салонско вођење политике без икаквих акција, а Бранку који једини у Србији имао конкретан програм изласка из кризе не прихватање његови предлога економске политике, већ су Двери износиле ставове непознатих аутора.
    Бошко по питању економске политике на прво место ставља преговоре са ММФ и Светском банком. Преговоре са онима који сада наређују Вучићу шта да ради са србском привредом.
    ММФ и Светска банка задужили су Грчку за преко 300 милијарди долара и бацили је у дужничко ропство. Са ММФ и Светском банком нема преговора и договора, они само наређују и постављају услове шта власт треба да уради да би добили нови кредит и позајмицу и тако државу довели до банкотства.
    Власти у Србији од 2000 године слепо извршавају налоге ММФ и Светске банке. Резултат такве „сарадње“ је да нас је сваке године 35 000 мање и да смо по стандарду најнижи у Европи,велики пад производње и највећа стопа не запослености је у Србији.
    Нема преговора са ММФ и Светском банком и не требају нам они који ће са њима да сарађују. Светски моћници>(фамилија) преко ММФ и Светске банке управљају светом.
    https://www.youtube.com/watch?v=9Ms8V9xNBXs

    1. Владета каже:

      За мене је Мила Алечковић међу првих пет ако не и први ауторитет у Србији и то у свим политичким и судбоносним питањима која се у ово време постављају пред Србију.
      Камо среће да има неко да је предложи за кандидата за председника Србије да гласам за њу.
      Што се Двери тиче, немају ни једну практичну акцију која би мотивисала, пробудила људе у Србији. Сваки њихов излазак на улице Београда је по мом мишљењу – крах.
      Људи пролазе, гледају и нико се не придружује.
      Доста је било митинговања.

  3. Теофил Од Византије каже:

    Млади руски аналитичар, Никита Бондарјев, почетком марта 2014. записао је:
    „Двери српске” – то је јединствена појава на Балкану. Срж тог покрета су људи који се знају од ране младости, јер су сви били студнети Филолошког и Правног факултета Београдског универзитета, и окупили су се око часописа православне студентске омладине, који се
    такође звао „Двери српске”. Одатле ПРВА разликовна црта “Двери”: то није партија лидерског типа, као што су сви „стари” покрети у Србији; „Дверима” управља сложна група истомишљеника, од којих нико не машта да постане „нови Коштуница” или „нови Шешељ”. Недостатак препознатљивог партијског вође „Дверима” је стварао известан проблем, јер је политика у Србији потпуно прожета духом „вождизма” и партијског мачизма. Међутим,
    Двери успевају да надиђу „вождистичке” тенденције српског политичког живота – у том покрету нема одмах препознатљивих лица, али постоји, јединствен за Србију, начин вођења кампање и пропаганде, који „Дверима” омогућује сталан пораст броја бирача.
    ДРУГА одлика покрета „Двери” јесте задивљујућа хомогеност, доследност и чистота идеологије. Савремена Србија у великој мери живи у координатном систему успостављеном још у доба Слободана Милошевића, кад је главном чуварком конзервативних вредности и традиционалног начина живота себе прогласила Социјалистичка партија Србије (СПС). За велики део становништва, нарочито у провинцији, социјалисти су донедавно били главни носиоци конзевративиног погледа на свет, и тек су преговори о Косову у Бриселу, на којима је Србију представљао лидер СПСа Ивица Дачић, с разлогом поткопали ту репутацију. Ништа мање синкретичан није ни владајући СНС, јер наводно напредњаци су истовремено и за пријатељство!? са Русијом и за улазак у Европску унију, и за јаку војску и за улазак у НАТО, и за Велику Србију!? и за признање независног Косова. Двери своја идејна начела називају „светосављем”, то јест следовањем заветима Светог Саве, при чему православље
    за Двери, није спољашња атрибутика, него организациони принцип и њиховог политичког програма и личног живота – сви чланови “Двери” су углавном црквени људи, а неки чланови Старешинства покрета су и укључени у рад црквених одбора. То су људи скромни, лишени агресивности, али непоколебиво уверени у исправност својих ставова.
    ТРЕЋА особеност “Двери” – Они су фактички прва у Србији „мрежна” партија, која се у политичкој борби не ослања толико на традиционална
    средства масовног информисања, него на друштвене мреже и интернет.(делимично изнуђена стратегија) Основни канал којим се „Двери” оглашавају је интернет радио Снага Народа (најслушанији интернет радио у Србији, чак ако се у обзир узму и чисто забавни канали, а у припреми је и интернет телевизија!) „Двери” су активно присутне на свим социјалним мрежама, користећи за своје циљеве средства западног социо-културног инжењеринга каква су „Лајвџрнал”, „Фејсбук” и „Твитер”. Тако је “Дверима” пошло за руком да заинтересују део
    „освешћене” градске омладине, која уопште не гледа ТВ и не чита новине, сазнајући све новости са интернета. На запрепашћење либералне јавности, међу систем администраторима, веб-дизајнерима и „блогерима”, који својим гласовима традиционално хране левичаре и либертаријанце, нашло се доста српских родољуба.
    ЧЕТВРТА уникатна особина „Двери” је њихова органска, неизменљива оријентација ка Русији“.
    ПЕТА особеност Дверјана је њихова неоптерећеност наметнутим идеолошким поделама и савремено сагледавање идеолошког хаоса који је наметнуо запад. Јер очигледно је да је подела на левицу и десницу која потиче од француске револуције у 20-ом веку је изгубила свој смисо.Ова превазиђена и вештачка подела, данас служи западним сатанистима као би замајавали слуђене народне масе док они полако спроводе неоколонијално ропство и кретенизацију човечанства. Једина савремена истинска борба, је она која се води између
    глобалиста и антиглобалиста, суверениста и мондијалиста, родољуба и анационалних сатаниста.Код обичних, па чак и веома образованих људи, и даље наиазимо на гомилу заблуда и предрасуда поводом овог питања. Рецимо, мало козна да је пензију осмислио и покренуо конзервативни десничар Бизмарк, а она представља најзначајнији заштитни социјални механизам у друштву, до дан данас.Једина политичка снага Србије која је озбиљно схватила и разумела савремене светске тенденције и праву позадину глобалне економије је покрет ДВЕРИ: Свака мера и политика која се не коси са светосављем добродошла је, ако доприноси напретку отаџбине (демографском, просветном, економском,..)Узимаћемо практична решења и са левице и са деснице која су прошла тест историје и основних економских законитости. МИ НИСМО НИ ДЕСНИЦА НИ ЛЕВИЦА, МИ СМО СРПСКИ РОДОЉУБИ ! И све што је добро за нашу отаџбину, примамо и бранимо. И све што је погибељно и штетно за нашу отаџбину – одбацујемо! ДВЕРИ нису ни десница, ни левица, него они који граде отаџбину, и боре се за велику синтезу, боре се за оно што мудри европски
    Родољуби зову левицом рада и десницом вредности !
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Моја будућа подршка Дверима важиће ако:
    1.) У складу с речима Владике Николаја, Двери и даље буду засноване на недељивом моралу,
    који неће бити манипулативно лицемерје, него сведочење да је наш пут школа са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом;
    2.) Ако се буду држали царског пута, јер је и лево и десно провалија екстремизма – зато
    је неопходни ићи стазом левице рада и деснице вредности;
    3.) Ако буду веровали у коначну одговорност не само пред народом, него и пред Богом;
    4.) Ако буду памтили да је врлина изнад вештине, и да је истина с Богом јача од вештине с ђаволом, јер је човек изнад свега, а Бог изнад човека;
    5.) Ако буду памтили да се држава не сме красти, јер ко краде од државе, краде од свих
    њених грађана, и навлачи проклетство не себе и своје.
    6.) Ако и даље буду православци, али не и клерикалци. Владан Глишић о томе снажно сведочи:„СВЕТОСАВЉЕ НИЈЕ КЛЕРИКАЛИЗАМ. СВЕТОСАВЉЕ НИЈЕ НИ ЦРКВЕНА ВЕРЗИЈА СРПСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА. НАЦИОНАЛИСТИЧКА ИДЕОЛОГИЈА НЕМА ВЕЗЕ СА НАШИМ НАРОДНИМ ДУХОМ, ПОШТО ЈЕСТЕ ЈЕДНА ОД ИДЕОЛОГИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ДРЖАВА МОДЕРНОГ ДОВА, А СРПСКИ ДРЖАВНИ И ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ ЈЕ УТЕМЕЉЕН МНОГО ПРЕ ФОРМИРАЊА МОДЕРНИХ ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ДРЖАВА. ЗА РАЗЛИКУ ОД НАЦИОНАЛИЗМА, КОЈИ ЈЕ ИДЕОЛОГИЈА, РОДОЉУБЉЕ
    ЈЕ ОСЕЋАЈ ЉУБАВИ ЗА СВОЈ РОД, СВОЈЕ БЛИЖЊЕ И КАО ТАКВО ЈЕ БЛИСКО ХРИШЋАНСКОМ МОРАЛУ. СВЕТОСАВЉЕ ЈЕСТЕ И РОДОЉУБЉЕ, АЛИ НИЈЕ НАЦИОНАЛИЗАМ.“ Двери желе преображај српског друштва које је сада нагризено најбаналнијим потрошачким моделом примереном дивљачком капитализму, у породични модел друштва, који не може бити равнодушан према демографској катастрофи којој смо сведоци (400 000 људи мање у последњих 10 година), већ мора бити одговор који ће ту „белу
    кугу“ зауставити. Без људи немате ни економски развој, јер немате креативни
    потенцијал да решавате привредне и друштвене проблеме, немати ни безбедност и
    једноставно немате никакву будућност. Држава мора да се врати у руке оних грађана који себе виде остварене кроз своје породице (место учења социјалне солидарности, привржености, хумане утакмице, природних ауторитета–једном речју, место стварања личности), а не отуђених олигархија. Таква држава своје ресурсе мора да користи за обликовање привреде која ће подржавати породичне фирме и механизме социјално-тржишне економије. Таква држава мора да ствара амбијент медијски, просветни и сваки други у коме
    је пожељно рађање нових живота, нових људи и у коме се квалитет живота очитава кроз
    међуљудске односе и комуникацију, а не кроз поседовање статусних симбола и потрошачког
    комфора. Веровали или не, овај низ социјалних мера који преображава наше друштво у породичну Србију и политика коју Двери на основу тога заступају у својим кампањама, па и у
    мојој кампањи за председника Србије – јесу светосавски однос према данашњим изазовима. Ни клерикализам, ни национализам, већ социјални патриотизам јесте цивилно име за светосавску друштвену и политичку акцију данас“.
    7.) Ако је чињеница да су „политички дилетанти и мрачни партизански србождери“ (отац Јустин) све упропастили, Двери су дужне да на то указују и показују својим методама. Да би се избегла опасност партијског монополисања свега у Србији, Двери треба да иду путем којим су кренуле: патриотски фронт, сарадња са свима који су искрено на путу борбе за смену не само власти, него и режима „меке окупације“, успостављеног после 5. октобра 2000. године – не само са странкама, него и са свим родољубивим, а независним, интелектуалцима. До сада су Двери биле познате по томе што су биле спремне да сарађују са свима добронамернима, без
    обзира да ли је неко „друг члан“ или није. Тај дух мора остати и опстати. Да би се избегло партијашење о коме пише Иљин, неопходно је бити широк – Двери треба да имају свој ПРОГРАМ, али морају артикулисати, кроз своје политичке циљеве, оно што проистиче
    из најшире воље народа, укључујући и људе који, разочарани, не излазе на изборе.
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Отишао бих корак даље и ракао да ДВЕРИМА припада истакнутост и доминација на будућој патриотској сцени Србије, односно уверен сам да време њиховог вођства тек долази. Једноставно речено, ови заклети, доказани и прекаљени родољуби плако али сигуно узрастају у перјаницу српског патриотизма! Управо сада из њихових редова: Бошко, Глишић,Костић,Тврдишић,…ничу и истичу се кандидати за квалитетно водство будућих окупљених патриота Србије! Ко год је имао прилике да боље упозна истакнуте Дверјане, утисак му се сажима у једној реченици:
    „Лепо је осетити истинско господство и духовну отменост која их краси, и
    задивљујућу хомогеност, доследност и чистоту Светосавске идеологије из које ови
    људи црпу енергију родољубља!“
    Наравно, да ми не пада на памет да идеализујем Двери, јер свака организације се састоји од људи, а човек је слаб и подложан променама, од којих неке могу бити добре, а друге лоше; али, важан је правац који се држи, а он је, рекосмо, тај: под видом партијског организовања, наметнутог условима окупаторске „демократије“ у Србији, мора се чувати дух слободе, саборности, сарадљивости, као и избегавања трулих компромиса који воде у издају. Будем ли приметио напуштање изворних начела оних који, од 1999, високо држе србски стег у окупираној отаџбини, бићу први јавни и жестоки критичар таквог понашања и мој подршка ће престати да важи. Но, верујем да за тако нечим неће имати потребе. Јер, људи који знају да је врлина изнад вештине не могу да лако газе своја обећања, уклопљена у Србски Завет: “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века“.

Коментари су затворени.