Највећи историјски грех српске интелектуалне и политичке елите у 20. веку састоји се у томе што није спречила вишеструки геноцид над српским народом. Водећи српски интелектуалци и политичари 1941. године нису приметили да ће Југославија завршити у Јадовну и Јасеновцу, док су 1991. били последњи верници југословенства и комунистичког братства и јединства, изнова не примећујући припреме за нови покољ и протеривање Срба.

У овом историјском часу Европа и свет се налазе пред великим изазовима. Грађански рат који букти у Украјини може свакога дана прерасти у већи војни сукоб. Француски председник Оланд отворено је недавно изјавио да ако се не постигне примирје следи рат.

Можемо ли себи дозволити нову историјску катастрофу тако што изнова нећемо приметити велике светске промене које се могу и на нас одразити?

У време док се свет налази у предвечерју могућег светског ратног сукоба – Влада Србије распродаје војно наоружање и муницију. Ионако ослабљена Војска Србије, са смањеним бројем војника и без савременог наоружања, додатно се уништава и смањује њена борбена готовост. И то све у тренутку великих тензија у свету и нове антисрпске хистерије у окружењу.

Просто је невероватно да нико у Србији до сада није констатовао праву епидемију антисрпских политичких чинова широм простора бивше Југославије у последњих неколико недеља. У Хрватској нови НАТО председник у својој првој изјави помиње Војводину као независну државу и све Србе назива Хрватима. На слободу је пуштен осведочени ратни злочинац Бранимир Главаш, који је одмах позвао на линч преосталих Срба у независној држави Хрватској.

У Републици Српској хапсе Србе за измишљене ратне злочине и на тај начин врше даљи притисак у правцу укидања РС и њеног утапања у наметнуту БиХ. У Црној Гори протерују српске свештенике, прогањају српски језик, писмо и СПЦркву, а у бившој југословенској републици Македонији осванули су билборди против Срба и Србије.

У Рашкој области Сулејман Угљанин призива сепаратизам и интервенцију НАТО пакта, а на окупираном Косову и Метохији формирају се Оружане снаге тзв. независног Косова под директним патронатом НАТО, док се необично велики број шиптарских породица наједанпут исељава са Косова и Метохије.

За све то време Председник и Влада Србије ћуте и настављају празну и погубну политику лажног мира и сарадње у региону, која је увек на српску штету.

Покрет Двери једини је проговорио јавно о овој свеукупној безбедносној угрожености Србије. Затражили смо отварање широке јавне расправе о томе у каквом стању Србија дочекује наступајуће безбедносне изазове, изразивши наду да ће се сва ова наша забринутост показати као непотребна.

Међутим, Покрет Двери не жели да српски народ изнова неспреман дочека неповољан развој светских околности које би га могле довести до новог страдања. Нема сумње да у региону има много заинтересованих да заврше незавршено у претходном геноциду и етничком чишћењу српског народа. Томе се може супротставити само национално свесна и државотворно одговорна интелектуална и политичка елита, као и многобројна, добро обучена и наоружана Српска Војска, уз помоћ Русије као историјског и стратешког савезника.

То све није могуће имати под актуелном влашћу која хрли у ЕУ по сваку цену. Зато је предуслов националне и државне безбедности смена постојеће власти и долазак на чело државе патриотске Владе Србије. То је оно на чему Покрет Двери ради, у све интензивнијој сарадњи са другим патриотским политичким организацијама и истакнутим српским интелектуалцима.

Изјава за нови, мартовски број месечника „Геополитикаˮ.

Ознаке: Бошко Обрадовић, Срби ван Србије, српска власт, Српски покрет Двери, српство