Чачак - Бошко Обрадовић, нема сумње, припада кругу најборбеније деснице и најжешћих критичара власти, а ових дана председник покрета Двери српске оптужио је председника државе да спрема предају Косова и Метохије. Било је то један од повода да са њим разговарамо о свему: шта би то он учинио, и да ли је спреман да преузме одговорност уколико Срби доживе погром? Осврнули смо се и на питање уједињења опозиције и колико је то реално обзиром на различите политичке програме и орјентације. Интервју преносимо у целости.

ГЗС: Да ли је могуће да се уједини опозиција, да ли сте разговарали око тога? Да се Саша Јанковић, Вук Јеремић и ви нађете у истом табору с обзиром да се они залажу за проевропске вредности, што значи и за НАТО? Ви сте апсолутно против? Какви су изгледи да се нађете на истом фронту?

БО: Што се тиче сарадње и уједињавања опозиције, она је апсолутно неопходна по питању борбе за слободне медије и слободне изборе, и мислим да ни код кога у опозицији око тога нема дилеме, ту морамо наступити заједнички, јер ако нема слободних медија и слободних избора онда нема нормалног политичког живота и демократије. Да ли по неким темама може доћи до сагласности и уједињења опозиције то је велико питање. Оно што је црвена линија за Двери је питање Косова и Метохије. Ми, примера ради, не можемо да сарађујемо са Покретом слободних грађана Саше Јанковића зато што је за њих прихватљиво давање Косову столице у УН односно признавање независности Косова. Са свима онима који су против правно обавезујућег споразума са лажном државом Косово, против давања столице у УН, против признања независног Косова, односно који су за поштовање Устава Србије и резолуције 1244 ми можемо да сарађујемо, а да ли можемо да се договоримо о заједничким темама видећемо.

ГЗС: Коме више верујете, Јанковићу или Јеремићу?

БО: Ја могу да верујем само њиховим јавним изјавама. Оно што је рекао Саша Јанковић за мене је апсолутно неприхватљиво и није могућа сарадња између Двери и Покрета слободних грађана на републичком нивоу из разлога што се они залажу за столицу у УН коју треба дати Косову. Вук Јеремић и Народна странка са друге стране су апсолутно против потписивања правно обавезујућег споразума са лажном државом Косово, за поштовање устава, и онда је самим тим нама сарадња са Народном странком Вука Јеремића прихватљива. Да ли ће до ње уопште доћи, о томе ће одлучивати Председништво и Главни одбор Двери, али за нас је начелно прихватљива сарадња са свима који су за очување Косова и Метохије у саставу Србије без обзира да ли су на власти или у опозицији.

ГЗС: Да ли то значи аутоматски да не можете са Сашом Јанковић, али можете са Шешељом, на пример, будући да се и он залаже за све то што ви причате?

БО: То би све било тако да је Војислав стварно опозиција. Шешељ је продужена рука власти и апсолутно на платном списку Александра Вучића, и ми у том смислу не можемо сарађивати. Када је у питању тема Косова и Метохије ту можемо сарађивати са сваким па и са СРС – ом, ако смо на заједничком фронту очувања Косова и Метохије у саставу Србије. А мене живо занима како ће СРС реаговати када Александар Вучић буде стављао потпис на признање независног Косова.

ГЗС: Имамо ситуацију да се обични људи питају како ће се ова Србија, у стању у каквом се налази, супроставити НАТО алијанси и великим силама које су изгледа решене да одвоје Косово?

БО: Ви сте у једном потпуно у праву, Србија самостално не може да се супростави НАТО алијанси, али Србија у стратешкој сарадњи са Русијом, Кином и другим великим светским силама то може. Зато сам и изашао са предлогом да наш државни врх позове руску војну мисију на територију Србије и тиме успостави једну равнотежу, у односу на НАТО војну мисију на окупираном Косову и Метохији. Од тог тренутка наша преговарачка позиција била би знатно боља а руска војна мисија би се повукла са територије Србије оног тренутка када би то урадио и НАТО.

ГЗС: Зар се нисмо превише ослањали у протеклих 30 година на Русију и увек смо били у проблему када је најкритичније. Та држава није бомбардовала Србију, али нигде је није било када су ови други сипали бомбе. И тада смо махали Русијом, међутим… ?

БО: Мислим да је утемељена чињеница да постоје две различите Русије. Русија 2000. под Борисом Јељцином на коју се апсолутно нисмо могли ослонити и која није могла саму себе да спаси, и Русија од 2000. под Владимиром Владимировичем Путином на коју смо могли увек да се ослонимо када је требало. Русија је била на нашој страни, заштитила наше националне интересе у међународним организацијама. Сигуран сам, ако је већ Александар Вучић у тако добрим, присним и пријатељским односима са Путином, да би руски председник, уколико наш затражи, прихватио позив да руска војна мисија дође у Србију. Не видим разлог да се то не уради.

ГЗС: Ево тешког питања: уколико Србија не прихвати или, како ви кажете, Вучић не потпише правно обавезујући споразум, може ли да се догоди погром или олуја, па тек онда да доле нема Срба? Ко може да преузме одговорност за то? Да ли ћете се и ви осећати одговорним уколико се то деси, то је тешка прича?

БО: То је врло озбиљно питање, слажем се са вама, али тај погром се већ догађао па западни пријатељи и ментори Александра Вучића на то нису реаговали. Дакле, овде се поставља питање ко једини може да реагује на то, то је Русија и зато нам је овде потребна руска војна мисија. То је наша заштита и безбедност свих грађана Србије па и оних на Косову и Метохији, зато је за нас врло важно да они дође у Србију.

ГЗС: Ко је за вас заиста опозиција у Србији у овом тренутку и за кога бисте смели да потпишете бланко?

БО: Искрено да вам кажем да не бих могао бланко ни за кога да потпишем сем за Српски покрет Двери, али и да се у редове опозиције не могу сврстати они који имају директну и индиректну сарадњу са режимом, а то су пре свега Војислав Шешељ, Ненад Чанак и Чедомир Јовановић. Очито је из њиховог такозваног опозиционог деловања да они нису опозиција већ да имају неку врсту договора са актуелним режимом. Да ли је то неко плаћање дугова Чедомиру Јовановићу из његових пропалих фирми, да ли је то због власти у коју је Ненад Чанак ушао у Новом Саду са СНС – ом, или су то нека месечна примања која добија Војислав Шешељ. То су питања за њих, али из њиховог деловања у Народној скупштини РС јасно се види да они никада не спомињу Вучића, да никада не критикују активну власт и да имају неку врсту договора са њом. Сви други, према њиховим изјавама у јавности и у Скупштини, могу се заиста сврстати у опозицију. Да ли се ми слажемо са свима њима у идеолошком и програмском смислу? Не слажемо се са многима, али јесу сви други опозиција.

ГЗС: Да ли мислите да је Вучић једини проблем Србије?

БО: Не, није Вучић. Проблем је Вучићева политика и његов лични режим, односно све тоталитарнија власт која гаси и слободне изборе, слободне медије и слободну парламентарну дебату у Народној скупштини РС.

ГЗС: Зар све ово помало не личи на ситуацију са Милошевићем? Сетимо се те приче. Милошевић једини кривац, паре чекају на граници, Србија креће напред када он оде… А знамо шта нас је снашло, Србија је потонула још дубље, привреда опљачкана, помоћ дебело условљена?

БО: Прво, ја то нисам рекао на тај начин, друго не верујем у то и не мислим тако и потпуно сам противник онога што се дешавало после пада Милошевића, а то су времена ДОС-а. Сматрам да су Александар Вучић и СНС врхунац те ДОС-ове политике, додворавања западу. Желим једну Србију која се после Вучића не додворава западу, него ону која би бринула о својим државним интересима и која би ставила у фокус своје политике, под један, очување Косова и Метохије у саставу Србије, под два подршку домаћој привреди и пољопривреди и под три породичну политику и борбу против беле куге. Такву Србију желим и за њу се борим и нећу учествовати ни у каквом покушају да се Вучић замени још горим Вучићем. То за мене није опција, послао сам отворено писмо свим лидерима политичких странака власти и опозиције у Србији да сам спреман на сарадњу са свима који су за очување КиМ у саставу Србије. Тај позив важи и председника, али он није одговорио на моје писмо, што ми говори да он има неке друге намере са КиМ.

ГЗС: Рекли сте да председница Владе треба да заврши у затвору, да ли стварно то мислите?

БО: Да, једном треба да пошаљемо поруку да ко се игра са државом, ко крши њен територијални интегритет и суверинитет, ко руши устав Србије једноставно мора да заврши у затвору. Ана Брнабић је у интервјуу немачком „Билду”, а потом је то поновила и за домаће медије, јавно и отворено рекла да КиМ више није Србија, то је најдраматичнија антиуставна изјава и, рекао бих у том смислу за кривично гоњење, коју је изрекао један српски политичар. У последњих 28 година то нико на тај начин јавно није рекао, и то је тачно по кривичном законику елеменат за кривично гоњење.

ГЗС: А какво је стање по вашем виђењу? Обични људи констатују да Србија нема више никаквог утицаја на Косову, шта је ту што Србија контролише па даје?

БО: Ја имам једно сјајно контра питање за вас. Зашто онда нас толико притискају да ми признамо независно Косово? Зато што оно није независно, све док то Србија не призна. Дакле имамо утицаја на КиМ. И даље тамо имамо одређене институције државе Србије и даље је тамо српски народ, српске цркве и манастири, наша природна и привредна богаства. Проблем је што то више није замрзнути конфликт како би неки желели да јесте, јер од потписивања антиуставних бриселских споразума које су потписали Вучић и Дачић, Србија све више напушта Косово, повлачи своје државне институције и све мање је присутна тамо, али је још присутна и зато се од нас тражи да потпишемо правно обавезујући споразум како би се одрекли присуства, то је заправо цела идеја.

ГЗС: Да ли сте сигурни да држава Србија заиста може да поврати власт у Вучитрну, Гњилану и Пећи, на пример и колико је то реално? И да ли би то прихватили Албанци уствари? Шта би било сада да нам га одједном врате?

БО: Подсетићу вас да је КиМ било под Турском окупацијом више векова па се вратило уставно пуноправно у надлежност државе Србије, након ослобођења у Балканском рату1912. године. Једном је тако било, зашто не би било опет? Као што је Српска војска отишла са КиМ, тако може и да се врати. Да будем веома прецизан, шиптарска национална мањина има своје место у држави Србији, има сва загарантована људска, верска и мањинска и друга национална права и у том смислу не видим никакав разлог да не дође до једног одрживог и праведног решења у којем шиптарска национална мањина функционише и живи унутар државе Србије.

ГЗС: По тој варијатни, може Албанац да буде председник државе Србије или Скупштине. Кажу да их је два милиона, овде изборе решава дупло мање бирача?

БО: Шиптари као и све друге националне мањине треба да учествују на свим нивоима избора у Србији и да се боре за своја политичка права. То је потпуно нормално, колико добију гласова, толико ће имати политичког утицаја у свим тим нашим скупштинама. Оно што је дефинитивно сигурно, њих нема два милиона на КиМ, њих има испод једног милиона, они су се већ у огромној већини иселили са КиМ у разне земље запада. То је један од митова, односно лажи да њих има два милиона на КиМ.

Пре свега, треба видети ко ту све има папире и држављанство РС, ко уопште може да гласа. Наравно да сви они који нису рођени у Србији неће моћи да добију држављанство и да у том смислу буду гласачи. Значи, неко ко је дошао из Албаније када је српска војска морала да напусти КиМ након НАТО бомбардовања 1999. свакако није држављанин Србије и не може да гласа ни на каквим изборима у Србији.

ГЗС: Да ли је по вама Путин пријатељ, а Трамп непријатељ?

БО: Па Путин је доказани пријатељ, а Трамп тек треба да се докаже да ли је пријатељ или не.

ГЗС: Шта ако се они договоре? Шта очекујете од тог њиховог сусрета? Да ли ту може да падне договор?

БО: Ја бих био срећан када би у том њиховом договору Србија пала под руску интересну сферу где би онда сви национални државни интереси били заштићени.

ГЗС: Много смо се надали у ту руску помоћ, тачно је да нас нису бомбардовали и да купују српско воће. Имам утисак да су и грађани мало у дилеми јер инвеститори који долазе су из европских земаља, и то може да буде проблем. Шта да се у тој ситуацији повуку сви ти инвеститори?

БО: Немају Двери никакав проблем да сарађујемо са разним земљама запада у економској сфери а посебно са земљама у којима је дошли до великих политичких промена последњих година, попут Мађарске, Аустрије, Италије где су на власти политичке опције сличне Дверима. Међутим ми разликујемо однос запада и однос Русије према Србији.

ГЗС: Ево, нисам вас питао шта мислите о Трампу. Он се покачио са пола партнера у ЕУ?

БО: Доналд Трамп се показао из угла америчких интереса, пре свега економских интереса, као једно освежење и промена на америчкој политичкој сцени. Он је увео економски патриотизам и увео да су интереси америчке економије испред свих других интереса. И то је нешто што Двери поздрављају, то је исто што би и ми урадили у Србији. Мислим на његову политику у смислу заштите америчких интереса, на исти начин ја бих гледао да заштитим српске економске интересе. Његова спољна политика која се мења сваког другог дана у зависности од његове твитер објаве, јесте нешто у шта не бих улазио, он треба тек да покаже шта су домети његове спољне политике, па између осталог и оно што ме највише занима, према Србији.

Он има прилику да промени једну негативну политику америчке администрације према Србији која траје већ 30 година, он има јединствену прилику да се врати на савезништво и пријатељство које је некада постојало између Америке и Србије у време, рецимо, Другог светског рата када су Срби из редова генерала Драже Михајловића овде спасили преко 500 савезничких, између осталог и америчких пилота, када је Америка славила генерала Дражу, као првог устаника у окупираној Европи под фашизмом, када смо имали неке нормалне савезничке односе. Ево што имамо последњих 30 година: Америка је увек, када је могла, стала на страну српских непријатеља и против српских интереса.

ГЗС: Зашто?

БО: Добро питање. Зато што су процењивали да ти њихови савезници у том тренутку одговарају америчким интересима, било да су римокатолички елементи Словеније и Хрватске, било да су муслимански елементи Босне и Херцеговине или Косова и Метохије, они су у том тренутку стајали на њихову страну, противно православној и руској страни света.

ГЗС: Кажу да су Срби су увек били искренији пријатељи. Можда понекад наивни?

БО:  Слажем се и мислим да се Америка дебело огрешила о Србију. А и генерала Дражу Михајловића кога је морала много више да заштити од комунистичког прогона тога времена, јер је био њихов искрени и прави пријатељ.

ПРИШТИНА: Неће моћи да нам узму ниједан метар Косова нема те цене https://t.co/HdaSsOH4H3

— СРБИН инфо (@srbininfo) July 2, 2018

Извор: Глас западне Србије

Ознаке: борба за Косово, Бошко Обрадовић, Двери, КИМ