У Александру Вучићу је велики број бирача видео новог Јосипа Броза Тита који ће решити све њихове проблеме, а то је била једна велика утопија која се руши пред нашим очима. Ово у великом интервјуу за „Србин инфо” поручује Бошко Обрадовић, један од лидера покрета „Двери” и истиче да су патриотске партије једина права опозиција СНС режиму.

Већ дуго истичете неопходност формирања Патриотског блока. Како гледате на изјаве Војислава Шешеља на рачун ДСС и Санде Рашковић-Ивић и да ли је велика патриотска коалиција уопште више могућа?

– Стојимо на становишту да у овом тренутку не треба да се оптерећујемо темом великих патриотских коалиција, јер нисмо у изборном периоду. Кључна реч и тема у овом тренутку је сарадња патриотских снага у правцу смене Вучићеве власти и издејствовања ванредних републичких избора. Када дође време разговараћемо и о предизборним или постизборним великим патриотским коалицијама. Међусобна нападања нам нису потребна и у томе ужива владајући режим, јер једино власт има интерес да патриоте буду завађене између себе и више се баве међусобним разликама него што сарађују у борби против власти.

Разуме се да међу нама има разлика: у генерацијама, политичким биографијама, појединим програмским ставовима, али је много битније да међу нама има крупних сличности и практично истих погледа на најважнија национална и државна питања. Сви смо за заустављање овог погубног пута у ЕУ, сви смо против уласка Србије у НАТО, сви смо за чвршћу сарадњу са Русијом, сви смо за одбрану Косова и Метохије у саставу Србије, сви смо за ограничавање уплива страног фактора у српску економију, за економски патриотизам и веће улагање у домаћу привреду и пољопривреду.

Коначно, сви стојимо на истом српском становишту бриге за све српске земље на Балкану и Србе расејане широм света, не одричући се никада нити једног Србина и нити једног милиметра вековне српске територије. Зар је то мало заједничких политичких ставова иза којих можемо сви стати? И шта је то важније од овога, што би се испречило између нас? И, уосталом, зар није највећи фактор нашег јединства и сарадње управо катастрофални Вучићев режим против кога смо сви?

Нико нас не тера да се грлимо, љубимо и волимо на силу, да гасимо своје политичке организације и утапамо се у друге, да заборавимо да међу нама има и разлика, али патриотски бирачи и сви други незадовољници овим режимом од нас очекују да макар технички сарађујемо на смени ове власти, што је највећи интерес Србије у овом часу, свесни да заједнички можемо да урадимо много више него што свако од нас може да уради појединачно.

Јер, како рече Небојша Мастиловић, аутор савремене српске духовне музике, у надахнутој и пророчкој песми „Бедем”: Ако не стојимо заједно, тонућемо одвојено!

Војислав Шешељ је изјавио да би сарађивао и са Вучићем уколико се одрекне ЕУ и окрене Русији. Да ли верујете да би премијер заиста могао да доживи још једну политичку промену?

– Једино добро што је ова власт урадила у претходне три године је то што под притиском са Запада није увела санкције Русији. То је грана на којој се ова власт држи на ивици провалије која се зове ЕУ. Али, није могуће дуго висити на ивици провалије. Зато сматрамо да треба прекинути даље преговоре са ЕУ и окренути се чврстој стратешкој сарадњи са Русијом, кроз коју можемо реализовати све наше политичке, војно-безбедносне и економске интересе. Али, за то је потребно прећи са речи на дела и коначно нешто заиста конкретно урадити у сарадњи са Русијом, а не све непрестано кочити због уцена из Брисела да са Русијом не смемо сарађивати.

Велика је заблуда да ова власт седи на две столице и игра на две карте: и Запад и Русију, по лажном узору на великог зликовца Јосипа Броза Тита. Ова власт је највећи еврофанатик до сада и у потпуности је подређена западним центрима моћи. Све време се кочи почетак радова на изградњи гасовода Јужни ток, српско-руски центар за ванредне ситуације у Нишу није добио потребан статус, власт је пристала на бриселску забрану појачаног српског извоза на упражњено руско тржиште, годинама се не реализује руски кредит за обнову српских железница…

Праве сарадње са Русијом нема, као што нема ни озбиљних државних тела која би се бавила том сарадњом. Једноставно, озбиљнија сарадња са Русијом је забрањена, а све је подређено уценама и наредбама из Брисела.

Увек је добро да нас буде што више који смо за прекид преговора са ЕУ и окретање спољне политике Србије ка Русији, како би та политика у Србији коначно победила. Али, тим путем даље треба да нас поведе нова генерација српских политичара која нема никакве дугове према западним амбасадама.

Према последњим истраживањима јавног мњења, Двери су међу ретким политичким организацијама које су изнад цензуса?

– Када је реч о рејтинзима, пре свега желим да се захвалим Вашој медијској кући, која је међу реткима која омогућава равноправан третман свих патриотских опозиционих политичких опција.

Пораст поверења у Покрет Двери је плод нашег истрајног политичког рада и стрпљења. Грађани Србије тек сада у потпуности виде да смо били у праву у свему што смо говорили како о режиму Бориса Тадића, тако и о власти Николића, Дачића и Вучића. Још у предизборној кампањи јасно смо осликали шта нас чека ако СНС остане на власти: даље задуживање и распродаја наших природних и привредних богатстава, продаја Телекома и ЕПС-а, потпуна издаја Космета зарад погубног пута у ЕУ по сваку националну цену… Велики број грађана нам није поверовао, не што није веровао нама, него што је слепо поверовао медијским представама Александра Вучића, бивајући у медијском мраку у коме се још увек не може чути другачије мишљење од режимског.

У Вучићу је велики број бирача видео новог Јосипа Броза Тита који ће решити све њихове проблеме, а то је била једна велика утопија која се руши пред нашим очима. Сада када су смањене плате и пензије, када се види да нема страних инвестиција и нових радних места, када је свима очигледно да је борба против криминала и корупције била једно велико замазивање очију јавности – многи се сећају да су им то Двери на време говориле и стичу потребно поверење у нас.

Ако узмемо у обзир да су се многе старе политичке странке које познајемо из последњих 25 година практично распале, а њихови лидери пропали, онда је јасно зашто Покрет Двери, као једина политичка новост на српској политичкој сцени, све више добија на пажњи и популарности. Мислим да је томе значајно допринела и наша породична политика.Ово је први пут да је неко ставио породицу и борбу против беле куге на прво место и предложио сет конкретних мера подршке породици кроз Министарство за бригу о породици. Те мере подразумевају пре свега подршку рађању, затим младим брачним паровима, презадуженим породицама, самохраним мајкама и очевима, породицама са више деце, старачким домаћинствима, повратницима на село који желе да се баве пољопривредом, породичним фирмама и сеоским задругама…

Време породичне политике Двери тек долази и дубоко смо уверени да је ово политика будућности, како на републичком тако и на локалном нивоу.

Да ли сматрате да би Америка и на Балкану могла да иницира некакав украјински сценарио како би спречила ширење руског утицаја на регион?

– Тај амерички сценарио овде траје већ више од 20 година. Велика је заблуда да ће нас Америка оставити на миру ако се не супротстављамо или ако изађемо у сусрет свим њеним захтевима. Њене највеће слуге у Србији, оличене у ДОС-овом режиму од 5. октобра 2000, за потпуну лојалност заузврат су добиле одузимање Косова и Метохије и одсуство било каквих већих инвестиција од обећаних више милијарди долара. Као амерички слуга, дакле, немате никакве користи, већ само нова понижења.

Као самостална и суверена држава, која води политику искључиво српских интереса, који се у овом часу могу остварити једино у стратешкој и војној сарадњи са Русијом, можда ћете наићи на противљење Америке, па чак и на покушај репризирања 5. октобра, односно украјинског сценарија у Београду, али имате и велике шансе да се изборите за сопствене националне и државне интересе. Без тога, Србија је обична страна колонија, док наше становништво постаје обично робље страних мултинационалних компанија. Нема срећне колоније нити срећних робова. Идеја слободе је важнија од идеје хлеба, тј. без слободе неће бити ни хлеба.

Да ли је Хрватска искористила Шешељев повратак у личне предизборне сврхе или је у питању ипак право лице Загреба према Србији, које уласком у ЕУ више не мора да скрива под маском добросуседских односа?

– Мањи је проблем шта мисле и раде Хрвати од тога шта ради наша власт, намерно не кажем српска, јер наша власт није српска. Србијом влада хрватска културна политика, већину наших великих трговинских ланаца држе хрватски тајкуни, који су купили и хиљаде хектара српских ораница у северној Србији, овде је све што је хрватско добро дошло док у Хрватској не може да прође ништа што је српско, да не говоримо о свим протераним, избеглим, прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске, њиховој отетој имовини, немогућности повратка и запослења у Хрватској, и свему другом о чему наша актуелна власт ћути. На свему овоме се заправо открива право лице наше власти, а шта смо друго очекивали од Хрвата?

Једини смисао постојања НДХ је антисрпство. Када се не би бавили Србима и испољавали мржњу према Србима на којој почива хрватски конвертитски идентитет Хрвати не би знали шта ће са собом. Разуме се да је тренутно у току изборни процес у Хрватској, што додатно појачава хрватску потребу да се доказују као антисрби, али то је једна константа и право лице НДХ без обзира на тренутак. Да се разумемо: Хрватској треба на одређено време укинути право да се оглашава у међународној јавности јер је држава геноцида, чија су најбоља слика Јадовно и Јасеновац – два најмонструознија логора смрти у историји човечанства. Хрвати за то никада нису одговарали, као ни за највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата – Бљесак и Олују.

Не заборавимо: рушење ћириличних табли није почело прошле године у Вуковару већ још крајем 19. и почетком 20. века у Загребу. Историја антисрпства и геноцидне теорије и праксе у Хрвата дуга је и трагична, тако да не видим како један народ и држава са таквим искуством – са којим још увек нису раскрстили – уопште се усуђују да говоре о неком другом.

Ово је јасан сигнал државном руководству Србије шта их чека од стране њихових хрватских пријатеља на путу у ЕУ. Да би на све то актуелни председник Владе Србије рекао да је он – упркос свему – већи пријатељ Хрватима него што су они нама! Да ли је то нормално и у чијем је то интересу?

Новим грађанским законом предвиђено је и признавање заједнице истополних грађана. Такође, поново покушавају да на мала врата угурају и ГМО у Србију?

– Када кренете путем издаје националних и државних интереса, онда их нећете издати само на Косову и Метохији, већ и на свим другим безбедносним тачкама, без обзира на то да ли се ради о економским интересима, прехрамбеној и здравственој безбедности, или јавном моралу.

Годинама Двери истичу да је педербал, као форма окупационог марша западних амбасадора кроз Србију, само почетак промоције хомосексуализма малолетним лицима и да тај пут води у легализацију тзв. хомосексуалних бракова и могућност усвајања деце од стране оваквих накарадних бракова. Свако ко каже „шта има везе, то је само један дан шетње годишње, нека прошетају”, тај ништа не схвата, њему су већ пробушили морално сито и он је дозволио да му промотери идеологије хомосексуализма уђу и на медије, у школе и уџбенике, вртиће и куће. Тада ће бити касно да се супротставимо, јер ће у међувремену донети и Закон о говору мржње по коме ће свако ко критички говори о промоцији хомосексуализма бити кривично гоњен.

Слично је и са ГМО. Година тврдимо да ова власт постепено уводи ГМО у Србију под уценама из Светске трговинске организације, иако постојећи Закон забрањује ГМО. Када пре неко вече у Дневнику РТС гостује непознати научник који тврди да ГМО нису штетни по здравље, иако нема нити једног доказа за то, то је онда најбољи доказ да је кренула завршна припрема за либерализацију увоза ГМО семена и хране. То би био крај домаће семенске индустрије која бележи велики извоз и профит, то би уништило домаћу пољопривреду која би постала зависна од страног ГМО семена, као и прехрамбену индустрију здраве хране која је наша велика извозна шанса, а то би био и велики удар на здравље нације и заштиту животне средине у Србији.

То је логичан наставак пута у пропаст у који нас је повела СНС, јер је СНС и сама један генетски модификован политички организам. Јер, не заборавимо то никада, онај ко изда Косово и Метохију, издаће и сваки други српски државни и национални интерес.

Али, ту смо да се томе супротставимо као и до сада. Ако смо могли да спречимо да се пет година у Србији одржавају педербалови, као и да обезбедимо да се преко 100 општина и градова у Србији прогласи за подручја на којима су ГМО семе и храна непожељни – то значи да можемо и да борба није изгубљена! Треба имати у виду да ово није обична борба, већ одсутна битка за морално и телесно здравље нације, од чега нема ништа прече и важније.

Када очекујете покрајинске, а када парламентарне изборе у Србији?

– Мислим да владајућем режиму не одговарају ванредни покрајински избори, јер би Патриотски блок, било у једној или две колоне, на њима могао да оствари добар резултат који би представљао одскочну даску за ванредне републичке изборе. Ако Патриотски блок не само пређе цензус, него успе да пребаци и двоцифрени резултат, што није немогуће, врло лако може постати друга појединачна политичка снага у Србији. Онда би свима постало јасно да је у питању сукоб између прозападног блока на челу са Вучићем и Патриотског блока као једине истинске опозиције, и политичка ситуација у Србији била би у потпуности промењена.

Склонији сам мишљењу да ће власт пре ићи на доношење новог Закона о локалној самоуправи и то у најбржем року, што би аутоматски водило у ванредне локалне изборе у свим градовима и општинама у Србији. То би био њихов покушај да дођу на власт у целој Србији и са тог нивоа додатно бране урушену власт када крене тотална економска и социјална криза која мора завршити ванредним републичким изборима већ идуће, 2015. године.

Све више грађана увиђа да су сва обећања ГМО-СНС била само медијске лажи и очекује појављивање алтернативе. Та алтернатива свакако не може бити друга западна колона на челу са Пајтићем или неким новим западним резервним играчем (мада ће Запад озбиљно порадити и на томе), или неке Вучићеве лажне патриоте (које ће он свакако активирати), већ то може бити једино Патриотски блок оличен у Покрету Двери, ДСС и СРС, без обзира да ли наступамо у једној или две колоне.

СНС ботови распирују мржњу међу родољубима

Постоје индиције да су у коментарима на интернет порталима и на друштвеним мрежама изузетно активни СНС ботови, који се представљају као симпатизери радикала или Двери, са циљем да распирују мржњу између СРС, ДСС и Двери?

– Свима је познато да СНС има велики број плаћених активиста на Интернету. Није искључено да је њихов задатак не само да промовишу СНС и блате све друге учеснике на политичкој сцени већ да су у међувремену добили и специјални задатак да кваре односе међу патриотским организацијама. Вероватно се представљају и у име СРС, и у име ДСС, и у име Покрета Двери.

Ја сам дубоко уверен да је и сама помисао сарадње и уједињења патриотских снага у Србији узнемирила бројне зле духове. А када је ова вишегодишња идеја укрупњавања патриотске опозиције кренула и да се остварује, онда су почели и бројни напади са разних страна. За мене је то само доказ да смо урадили праву ствар и пошли правим путем, јер наши душмани споља и изнутра никако не воле да виде патриоте како раде заједно.

Већ 15 година није било никакве патриотске сарадње у Србији, и таман кад су западни амбасадори одахнули и помислили да су завршили са српским патриотским опцијама јер су све ван Скупштине – долази до почетка сарадње и јачања патриотске опозиције. Наравно да то многима смета. А почетак опозиционе патриотске сарадње Покрета Двери, ДСС и истакнутих српских интелектуалаца је само први корак укрупњавања и јачања патриотских опозиционих снага.

(Србин.инфо – Алексеј Димитријевић, Дејан Петар Златановић,  фото: Ненад Златановић)

Ознаке: patriotski blok, srpski političari, Алексеј Димитријевић, Бошко Обрадовић, Дејан Петар Златановић, СРБИН.инфо, Српски покрет Двери