Прочитај ми чланакОчито да је проблем са Српским покретом Двери што ми имамо свој став и јавно га износимо.
Не пристајем на политичку коректност, која је ново име за аутоцензуру, одговорио је Бошко Обрадовић, лидер Двери, писаним путем на питање Данаса како се осећа наспрам учесталих питања о томе због чега му медији дају простора, имајући у виду да је реч о политичару који је насилан, који пропагира политику нетрпељивости према сексуалним, верским, националним мањинама, подсмева се жртвама ратних злочина, организује скупове подршке хашким осуђеницима…
– Ако кажем да се у Сребреници није десио геноцид – тиме не негирам злочине на свим странама у грађанском рату у бившој Југославији. Ако кажем да је хомосексуализам постао агресивна идеологија која се намеће нашој деци – то не значи да се мешам у било чију приватност. Ако оштро критикујем власт и подижем глас опозиције – нисам насилан, већ се борим за основна демократска права. Није ствар у насиљу, већ у супротстављању диктатури. Ми смо жртве разних клевета и етикета, како од стране власти, тако и од стране Друге Србије. Реците лепо: не слажемо се са Дверима, немојте измишљати и лагати. Зашто не бисмо отворили јавну расправу и мало поразговарали о свему, сучелили аргументе? Нећете, плашите се, навикли сте на једнопартијски систем и одсуство другачијег мишљења, од бивших марксиста постали сте фанатични грађанисти и евроунијати, али бисте да и даље будете тоталитарни ЦК и „једина истина? – жао ми је, то време је прошло. Имамо право на слободу мисли и изражавања.
* Да ли политичке околности, ситуација у друштву, начин владања актуелних властодржаца може бити изговор за насилно и вулгарно понашање? И како Ви гледате на друге људе који проналазе оправдање за насиље?
– Нисам изабран за народног посланика да ћутим. Не подносим када ме неко гази, малтретира, краде и понижава. Ко то воли гласаће за Вучића, ко то не воли гласаће за Двери. И то је поштено. Иначе, Толстој се залагао за несупротстављање злу силом. Нисам присталица овог Толстојевог учења. Не оправдавам насиље, али ни ћутање док Србија и Београд пропадају. Као у свему, треба наћи меру: да се супротставиш властима, а да не паднеш на њихов ниво. У наступу Двери никада нема вулгарности, али има борбености. Не можете очекивати да вас људи подрже, а ви не показујете нимало храбрости.
* Какав пример дајете младима, и у начелу грађанима, насилним понашањем? Представљате се као традиционалисти, којима је стало до вере и неких принципа, а наступате, у најмању руку, рецимо, нехришћански.
– Што се тиче традиције, знате како каже наш народ: са господом господски, а са барабама онако како једино могу да те разумеју. На личном нивоу трудим се да се понашам хришћански и да окренем и други образ – на политичком нивоу то је неприхватљиво јер су у питању општи интереси. Не можете окренути други образ криминалу и корупцији у врху Вучићеве власти, гушењу слободе говора, пребијању новинара, ноћном рушењу у Савамали…
* Недавно Вас је социолог Јово Бакић назвао морално тупим, алудирајући на Вашу политику негирања злочина над припадницима других народа и недавни скуп подршке Ратку Младићу у дану када је осуђен због смрти више хиљада људи несрпске националности. Он је, међутим, истовремено говорио о томе како се понашате баш онако како Ваше присталице то од Вас очекују. Шта то говори онда о Вашим присталицама, односно какав им Ви пример дајете?
– Нема веће моралне тупости од одсуства саосећања за страдање свога народа. Руководим се Шантићевим стихом: „Мене све ране мога рода боле?. Треба коначно направити разлику између родољубља и шовинизма. Ми волимо свој народ, а не мрзимо никога. Мислим да се иза свих сличних оптужби крије жеља многих да се разбије патриотски дух нације, иначе једно од најплеменитијих људских осећања. Не желим да будем већи патриота од једног Американца, Француза, Немца или Јеврејина, али ни мањи. Ако је свуда патриотизам позитивно осећање – зашто се једино у Србији доживљава као нешто негативно?
* Са ким ћете наступити на предстојећим београдским изборима?
– Са чистом биографијом, моралним уверењима да политика не искључује поштење и конкретним програмом за град Београд. Ако грађани хоће некога ко није био на власти, ко иза себе нема никакве афере, ко предлаже да се од Београда направи породичан град – има Двери. Најважнија ствар која треба да се реши у Београду, поред здравствене заштите, градског саобраћаја, урбанистичког и комуналног хаоса, јесте децентрализација – како да градским општинама остане више пара и имовине на располагању. Не мора опозиција да изађе на градске изборе у једној колони. Колико год да има опозиционих колона, најважније је да ниједна колона опозиције не остане испод цензуса.
* Вук Јеремић је рекао да би волео да и Ваш покрет буде део коалиције око Драгана Ђиласа. Да ли Вас је Ђилас звао и шта мислите о њему као кандидату?
– Нисам се видео са Ђиласом, чак га никада нисам ни упознао, био је неко време одсутан из наше опозиционе борбе против Вучићеве власти. Немам проблем да разговарам са свима у опозицији, али за све важи исто питање: Шта је идеја? Да оду Вучић, Мали и Весић, а да све остане исто? Да „Бус плус“ настави да пљачка Београђане? Не верујем у лепе и празне приче политичара. Дајем поштену понуду: да се сви јавно обавежемо да нећемо улазити у власт са СНС после избора, да је борба против криминала и корупције приоритет, и да сви оверимо оставке код нотара ако у првих 6-12 месеци не остваримо своја главна предизборна обећања.
* У каквом сте односу са Сашом Јанковићем? Да ли Вас је он звао да будете део коалиције?
– Нисам га видео још од председничких избора. Негде је нестао. Мислим да је пропустио своју шансу.
* Препознати сте као врло могући партнер ДЈБ на градским изборима. Водите ли разговоре о томе и докле сте стигли?
– Имамо добру сарадњу са посланичком групом ДЈБ у Народној скупштини. Између нас има великих идеолошких разлика, али и сличности у критици актуелне власти. Разговарамо о свему.
* У јавности се доста говори о томе ко је искрена а ко неискрена опозиција. У свакој варијанти, назовимо их и теоријама завере, Ви сте увек оцењени као искрена опозиција. Из такве позиције, како коментаришете наводе о томе да због уцењивачког потенцијала, Вучић, поред Чедомира Јовановића и Драгана Шутановца, држи у шаци и Драгана Ђиласа и Александра Шапића, односно може да манипулише њиховим изборним резултатима?
– Ако Вучић плаћа приватне и пословне дугове Чедомира Јовановића, или ако Ненад Чанак седи у градској власти са СНС у Новом Саду, или ако Шешељ и Вучић имају договор о међусобном ненападању – каква они онда могу бити опозиција? Каква је опозиција Драган Шутановац када би на Вучићевом месту радио све исто када је у питању пут Србије у ЕУ по сваку цену, признање такозване независности Косова, сарадња са НАТО и ММФ, или субвенционисање страних фирми? Овде се тражи права опозиција Вучићевој власти, коју он не може да уцени јер је не држи у фиокама полиције, тужилаштва и судова. Знам да су то Двери, а не знам у каквим су односима Ђилас и Шапић са Вучићем. То је питање за њих. Оно што је за мене спорно: није их нигде било свих ових година док смо се сви ми борили против СНС. Међутим, понављам, сви су добро дошли у опозицију, али да јавно потпишу да после избора неће ући у власт са СНС. Да нам се не деси неки нови Бошко Ничић у Београду: да бирачи гласају за опозицију, а да гласови после избора оду властима.
Борба да Мали и Весић заврше у затвору
„Ствар је једноставна: да бисте били опозиција, морате да се докажете. Ако се нисте до сада доказали – што бисмо вам веровали сада. То је предност Двери у односу на многе друге учеснике избора: ми смо доказана опозиција. Са нама су бирачи на сигурном: то је сигуран глас за неодступну борбу да Мали и Весић заврше у затвору. И да са падом Вучића падне и његова лоша политика и читав корумпирани систем, а не да све остане исто или се врати на старо.“
