Прочитај ми чланакУколико не дође до измена изборног закона, Босни и Херцеговини прети блокада рада институција у ентитету Федерација БиХ, а самим тим и блокада централних органа власти. Актери сукоба су бошњачке и хрватске партије, од којих ниједна није спреман да направи било какав уступак.
До расписивања избора у БиХ остало је још свега неколико дана, а договора око измена изборног закона, на којима инсистирају политички представници хрватског народа, нема ни у назнакама.
Једини напредак после последњег у низу састанка представника хрватских и бошњачких партија у америчкој амбасади у Сарајеву је да се предлог измена изборног закона пошаље на разматрање Венецијанској комисији.
Политички представници хрватског народа, још од када је Жељко Комшић 2006. изабран, вољом бошњачких бирача за члана Председништва из редова хрватског народа, желе да се изборни закон измени и да буде отклоњена могућност прегласавања.
Пре две године, уставни суд БиХ одлучио је да, по жалби Боже Љубића, суспендује одређене делове изборног закона. Од тада траје драма како бирати делегате у Дом народа парламента бошњачко-хрватског ентитета Федерација БиХ.
Уколико измене изборног закона не буду усвојене или уколико се не понуди општеприхваћено решење за начин избора делегата у Дом народа, неће бити могуће да се формира овај дом Парламента ФБиХ, а самим тим ни остатак власти у овом ентитету, као ни централне власти у Сарајеву.
На ову опасност упозорили су и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, као и европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан.
Они су позвали лидере политичких странака да нађу решење за попуну Дома народа Федерације БиХ, оценивши неприхватљивим да одржавање избора буде, како су рекли, талац политичких странака.
Могеринијева и Хан су истакли да политички лидери у БиХ, у складу са ранијим опредељењима, још имају прилику за постизање споразума о начину измена одредаба изборног закона. Они су нагласили да је у разговорима, које помажу амбасадори ЕУ и САД у БиХ, створен оквир на основу којег се може наћи решење, додавши да због тога очекују да лидери у БиХ без одлагања постигну компромис у интересу БиХ.
РУСКИ ЕКСПЕРТ: Русија треба да отвори војну базу у Србији https://t.co/gfieoexv98
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 4, 2018
„Одржавање избора и примена њихових резултата, укључујући и исправно функционисање институција, представљају основни демократски услов за било коју земљу која тежи ка чланству у Европској унији. Будући изборни резултати не могу бити талац партијских интерес“, навели су они.
Уколико нови закон не буде усвојен, односно постојећи измењен, примењиваће се садашњи закон, каже некадашњи судија уставног суда БиХ Крстан Симић:
„То прети да касније прерасте у једну од највећих уставних криза у БиХ. Претпостављам да се ХДЗ неће сложити са тим и да ће на све могуће начине покушати да оствари свој циљ кроз притиске на формирање власти. Очекујем велику кризу уколико до овога не дође, а са једне стране проблематичан је и метод уцена који се успоставља и испоставља.“
Када говори о последњој одлуци Уставног суда по жалби Боже Љубића, Симић каже да ХДЗ траћи да сви кантони буду адекватно заступљени са процентом становника одговарајуће нације у сваком кантону. У Републици Српској то је већ урађено, додаје он, тако што је Устав РС тако нешто предвидео.
„Ствара се онај привид који је успоставио Уставни суд својом одлуком о конститутивности, да у БиХ живе само народи, уживају колективна права и да сваки народ од своје једнакоправности има право да бира и своје представнике. То је врло тешко обезбедити да функционише, а са друге стране имате одлуку Уставног суда да су сви равноправни на сваком делу БиХ. Куда то води, не знам, али бојим се да је на помолу велика криза“, сматра Симић.
С обзиром да је РС актер учешћа у власти на нивоу БиХ и ова могућа криза утицаће на њу, додаје.
„Уколико дође до блокаде федералних представника, могло би се догодити да садашња власт остане у техничком мандату и то се може одразити на изборне резултате у РС, јер неће моћи да се формира власт на државном нивоу, уколико постоји блокада на нивоу ХДЗ“, каже Симић.
Република Српска нема никакав посебан интерес да се било шта мења у изборном закону, каже бањалучки аналитичар Анђелко Козомара. Цео проблем тиче се, према његовим речима, односа Бошњака и Хрвата, који, како каже, не желе да им се више дешава да Бошњаци гласају за представнике хрватског народа у институцијама БиХ. И он подсећа на случај Жељка Комшића.
„Колико се сећам, ово је трећи или четврти састанак са америчком амбасадорком у жељи да се направе неке измене. Ниједна страна не одступа. Хрвати, дакле, имају право да бирају своје представнике, али и они морају да направе корак назад. Они траже да само Бошњаци направе уступке, што се не може очекивати од садашње бошњачке политичке елите на челу са Бакиром Изетбеговићем“, каже Козомара.
Захтев ХДЗ-а, према Козомариним речима, не може да задовољи Бошњаке, јер то значи поделу федерације БиХ на два ентитета — хрватски и бошњачки. Бакир Изетбеговић тако нешто не сме да прихвати.
Према Козомариним речима, пет месеци пред изборе појављују се различите претње и притисци на бираче и према међународној заједници. Хрвати прете да ће бојкотовати изборе, док Бошњаци прете да ће прихватити изборне резултате какви год да су. Међутим, избори ће бити одржани, без обзира да ли ће изборни закон бити измењен или не, сматра он, а Хрвати ће, како каже, уз мало буке прихватити изборне резултате.
„Уосталом, пре четири године Драган Човић је, вољом хрватског народа, изабран за члана Председништва и нико није постављао питање што тада није било измена изборног закона. Мислим да је у БиХ рано почела предизборна кампања и да ће до избора бити жестоких оптужби и са једне и са друге стране и да ће се то све ипак одржати онако како је и предвиђено садашњим изборним законом“, сматра Козомара.
Своју тезу да ће избори бити одржани, а представници хрватског народа прихватити изборне резултате, Козомара поткрепљује чињеницом да се у БиХ нико добровољно не одриче власти и привилегија које она носи.
Према уставу, избори у БиХ одржавају се прве недеље у октобру, а морају да буду расписани најмање 150 дана пре одржавања. Тај рок истиче 10. маја. За сада, како ствари стоје, ниједна страна није спремна на уступке.
Венецијанска комисија, саветодавно експертско тело Савета Европе, којој је, уз сагласност свих заинтересованих страна послат предлог измена изборног закона, не доноси, према Симићевим речима, обавезујуће одлуке.
Никаквих последица неће бити ако препоруке Венецијанске комисије не буду усвојене, додаје он, а нада је међу политичким актерима у БиХ да ће ова комисија усвојити баш њихове предлоге, чиме би те снаге добиле и легитимитет на терену.
