Прочитај ми чланакKако се то десило да су избори за контролу над Kонгресом и Сенатом постали референдумско питање – за или против председника Трампа.
Јасно је да су и у трамповом табору као и код противника схватили да се водила битка за други председнички мандат или пак да је ово била увертира пред следеће председничке изборе. Јасно је било пре свега Трампу да уколико изгуби контролу над Kонгресом и Сенатом он себи везује руке и тиме ослабљен улази у нову председничку трку. Зато се Трамп борио више но и један председник пре њега за добар резултат његових републиканаца. Он је обишао доста градова, прави велике митинге и изузетно је активан на друштвеним мрежама.
Обоје је новост за америчку политичку праксу – обнова митинговања на отвореном и агресивна кампања на друштвеним мрежама као компензација за чињеницу да му класични медији (ТВ и новине) нису наклоњене. Доста је новина било на овим изборима – пре свега персонализација избора која је била као никад до сада присутна („за и против Трампа“) али и његова реторика која помера и проширује домете републиканске кампање. Трамп на једној страни добија нове бираче и проширује подршку за републиканце али на другој страни међу „умеренијим“ ризикује губитке због своје популистичке реторике и агресивне антитрамповске кампање либералних медија. Трампизам мења Америку и свет и томе се приклања и републиканска странка, али мења и његову опозицију која постаје огорченија и агресивнија те неретко клизи ка радикалном лево либералном полу.
Резултати избора говоре да су демократе извојевале тесну победу у „представничком дому“ али да је равнотежа остала тако што је сенатска већина и даље републиканска. То значи да ће конгресна већина блокирати и опструирати трамповске пројекте – „пре свега зид према Мексику“ а ићи ће се и на истраге око Трампових пословних операција да се негде пронађе основ за његово слабљење преко извештаја Милерове комисије. Исто тако ће Kонгрес бити место где ће се разматрати наводни утицај Русије на америчке председничке изборе 2016. Но исто тако може и републиканска сенатска већина да враћа „тук на утук“ и да покреће истраге о виђенијим демократама. Но било како било – борба се наставља, готово сигурно жешћа и више рововска.
Оно што је значајно је није то да су републиканци очекивано добили мање конгресмена од демократа већ да је порастао број оних који су блиски Трампу и његовој политици. Наиме већина оних који су следили председника Трампа и добили његову подршку су прошли, док је већина оних који су се благо дистанцирали од председника очекујући и прилив бирача који инклинирају демократама била на изборима потопљена. Тако је републиканска странка постала у много већој мери трампистичка но што је била. Чињеница да су многи противници Трампа у републиканском табору избачени из игре а утицајни јастреб Џон Мекејн је летос преминуо. Уз то треба узети у обзир да ће као поуку многи који су били неодлучни извући „држи се председника и не брини“. Са друге стране неки кандидати демократа показује да се ова странка радикализује у правцу леволибералног екстремизма, на неки начин „сандерсизује“ и без Бернија Сандерса.
УКРАЈИНСКИ ЈЕВРЕЈИН ГЛАВНИ АЛБАНСКИ ЛОБИСТА! Деценијама радио против Србије, а сада ће на то натерати и Трампа! https://t.co/VmkdCaJF6C
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2018
Тако и успон америчке економије, велик привредни раст, два милиона нових радних места одлазе у други план јер је политичка сцена радикално поларизована. Закрвљена реторика два табора који се како смо видели све јаче укопавају и постепено иду ка екстремнијим позицијама су апсолутна новина политичке сцене Америке. Таква идеолошка и политичка закрвљеност се не памти од атмосфере која је претходила америчком грађанском рату пре век ипо. Питање миграната као некада питање ропства постаје камен спотицања око кога се дели све дубље Америка. Дели на две Америке – прва је углавном урбана са „океана“ и либерална а друга континентална конзервативна и религиозна. Уколико би радикални либерали које представља Сорош на пример незадовољни што нема „импичмента“ кренули у „обојену револуцију“ против Трампа то би имало несагледиве последице и довело би до отворених сукоба. Подела је толико дубока да ту више није битан ни Трамп ни Сорош иако су њих двојица „симболи“ те две Америке. Наравно конфликт не мора да се деси ни тако брзо али процеси који се виде иду у правцу продубљивања подела као увод у нове политичке конфликте. Да ли ће то довести и до грађанског рата – пре или касније – тешко да има ико одговор на то питање. Но јасно је да се „иде ка 1861. години“.
