Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Немамо обједињену (функционалну) понуду домаћих пољопривредних производа за руско тржиште, али бисмо стратегијски ексклузивитет у Москви да спискамо на тројански извоз „Фијатових“ аутомобила, иако тамо тражња за њима тежи нули и сам „Фијат“ ускоро почиње производњу – џипова.
Немоћ Србије да осмисли и организује властиту производњу више ме не чуди. Она ме згражава. Док цене хране у свету расту, ми у држави немамо обједињену, функционалну понуду пољопривредних производа за широм отворено, обесцарињено руско тржиште. Према скандалозним признањима званичника, не постоје чак ни развојни пројекти, у које би српска држава могла да уложи новац.
Али, имамо више од 400.000 хектара необрађених поља и амбицију да стратегијски ексклузивитет у Москви спискамо на једнократан тројански извоз „Фијатових“ аутомобила у Русију, иако тамо тражња за њима тежи нули. Притом, не треба заборавити да је споразум о слободној трговини, којим све владе у Београду само вабе европске компаније на субвенциону буџетску гозбу, пре израз помоћи одржању Србије, него економског интереса Москве.
Привреду Србије сабили смо у сенку фиће, а свест народа у бахато евроунионистичко једноумље, које не описује стварност, него идеју о непостојећем европском рају за Србију. Зато је прошлонедељни интервју Александра Вучића агенцији „Анса“ обичан пољубац у подерну апенинску чизму.
Подсетимо, Вучић је Италијанима поновио да је извоз десет хиљада „Фијатових“ аутомобила из Крагујевца у Русију тек први контигент и да ту квоту сматра само почетком. Разуме се, он у изливу оптимизма ни италијанској ни српској јавности није саопштио како ствари тачно стоје.
Укратко, „Фијатова“ возила прошле године доживела су фијаско века на руском тржишту. Заједно са „Крајслером“, удео „Фијата“ на тржишту Русије је 0,29 одсто. Цела група „Фијат – Крајслер“ у Русији за годину дана продала је свега 215 фијата 500. Екстремно непопуларан, главни је опис сваког „Фијатовог“ модела у Русији.
Управо је безначајна тражња за њиховим моделима и брендовима које контролишу приморала „Фијат“ да прекине заједничко улагање са „Солерсом“ у Русији. Компанија је потом склопила нови уговор, са „Сбербанком“ о изградњи постројења у околини Санкт Петербурга, али за производњу џипова, адаптираних за руско тржиште.
Овај посао финансирала би „Сбербанка“, остваривши удео у пројекту од 20 одсто. Према писању „Економиста“ од почетка марта прошле године, неки од модела и брендова „Фијат – Крајслера“ треба да буду склапани у погонима ЗИЛ-а, недалеко до Москве. Ради се пре свега, према „Економисту“, о спортским аутомобилима и, можда, лаким камионима.
„Економист“ је најавио и да се прва „Фијат – ЗИЛ“ возила очекују крајем ове године, док би у фабрици у Санкт Петербургу, капацитета око 120.000 јединица, производња требало да почне догодине.
„Фијатови“ аранжмани су последњи у линији производних договора, које су са Русијом постигле многе компаније, међу којима су „Фолксваген“ и „Хјундаи“, након што је Москва увела инвестиционе подстицаје за националну производњу аутомобила.
Руско тржиште аутомобила је шесто на свету, са тренутно најбољим инвестиционим могућностима. Колико се сећам, договор председника Русије, Владимира Путина и српских званичника био је реципрочан. Десет хиљада италијанских аутомобила, склопљених у Србији за десет хиљада руских аутомобила у Србији. Исто тако, ако ме сећање добро служи, руска страна нерадо је пристала на овај аранжман.
Сетимо се да је 11. априла ове године београдска штампа пренела изјаву Ивице Дачића, дату након разговора са Владимиром Путином и Димитријем Медведевим, да увоз „Фијатових“ аутомобила није приоритет и економски интерес Москве. Дачић је тада рекао и да Русија има своју аутомобилску индустрију, у којој ради милион људи и да је захтев да „Фијатови“ аутомобили из Србије буду под режимом слободне трговине нелогичан.
Дачић је чак саопштио да је „молио Путина“ да пристане на бесцарински извоз „Фијата“ у Русију, зато што више „није могао да издржи притиске јавности и министра финансија Млађана Динкића“. Динкић је, подсетимо, својевремено јавно позивао Русију да постане сувласник „Фијатове“ фабрике у Крагујевцу, као да је за кантаром на пијаци, а не у кабинету Владе у Немањиној.
Вучићев оптимизам неспојив је са Дачићевим одушком у медијима. Ако је Дачић молио за мало извоза у Русију, што је, уосталом, тек 5 посто обећане производње у Крагујевцу, на основу чега Вучић гаји оптимизам да је то само почетак? Само у земљи европске наде, у такав оптимизам може да се верује.
Када на Арктику осване сунчан дан, на телевизији приказују политичке топлесе, а када у Берлину почне киша, шире се звездасти београдски кишобрани плаве боје. Зато се о извозу аутомобила у Русију само паролаши, али не и разговара. У Москви након српског мољакања мало угрејало, а ми мислимо, благо нама, засијало у Италији, у Европи! Купио Серђо Маркионе нови џемпер.
