У Војсци постоји две врсте одговорности, кривична и дисциплинска, с тим што је ова друга условно речено као помоћна. Основни проблем у одговорима после сваке несреће Министарства одбране јесте у томе што се ни једном речју не помиње кривична одговорност, има ли је или не? Има ли Командне одговорности? Ако је има ко је и за шта био одговоран. Ситуација би била много боља када ресор одбране не би била само једна од фотеља којом се намирују политички апетити.

Припадник 63. падобранске бригаде, старији водник прве класе Милан Станковић, преминуо је у Војној болници „Ниш“ од повреда задобијених током извођења падобранског скока на војном аеродрому „Наредник-пилот Михајло Петровић“ у Нишу. Старији водник Станковић је приликом приземљења тешко повређен, након чега је хитно реанимиран и превезен у Војну болницу „Ниш“, где је, и поред брзе реакције и напора лекара, подлегао повредама око 19 часова, саопштило је Министарство одбране. И, то је то.

Сваку велику несрећу која се догодила при Војсци прате обећања државног врха о спровођењу озбиљне истраге, које готово увек остају или неразрешене и заташкане. Дакле, није проблем у некомпетентности кадрова и њиховом броју, већ у њиховом распореду и погубном утицају на наше животе. У једној другој трагедији, у паду хеликоптера (Сурчин 2015. године) НЕКА процедура такође није поштована. Погинуло је седморо људи, а хеликоптер је на задатак послао министар војске, без знања и одобрења начелника Генералштаба ВС. Исти овај Братислав Гашић који је на истој функцији и сада.

Оно што да данас није познато, јесте због чега је пилоту Мехићу речено да, свега 20 минута пре слетања, слети на Аеродром „Никола Тесла“, а не на ВМА како је требало. Да се наша војска много више појављује на полигонима него на јавним презентацијама које служе да се задовољи его политичара, то је већ одавно познато. Али, да се ПАСАРС у маршу и у колони под пратњом појави као виновник трагедије на цивилном путу, то је неприхватљиво. И још једном исти министар Гашић.

Дакле, прошле године у стравичној саобраћајној несрећи путничког аутомобила „форд фокус“ са војним возилом ПАСАРС код Ушћа, на путу Краљево – Рашка, погинуло троје малишана старости од 10, 7 и једне године. Страдао је и њихов отац Данијел Л, као и комшиница која је била са породицом у колима. Током реализације редовних задатака борбено возило Војске Србије ПАСАРС, у 13.10, сударило се са цивилним возилом код места Ушће на путу Краљево – Рашка. Министарство одбране обратило се јавности само једним саопштењем и то на дан трагедије.

У међувремену Министар одбране донео је одлуку о одређивању тајних података у Министарству и Војсци Србије на основу које ће неки трајно остати тајни, а рок за доступност неких јавности је повећан на сто година, објављено је у Службеном војном листу. Подразумева се да ће вечито остати у тајности фасцикле „државна тајна“ и подаци и документа која представљају резултате примене оперативних и оперативно-техничких средстава и метода односно посебних поступака у време кризних ситуација.

Да подсетимо, Гашић је на предлог Главног одбора СНС априла 2014. године именован за министра одбране. И тада је било различитих реакција јавности, па се доводило под знак питања да ли је нови министар војни уопште служио војни рок. На те спекулације је тада одговорио:

– Питали су ме и да ли сам служио војни рок. Јесам, 1986. у Белој Цркви и Бачкој Тополи. Био сам јако добар војник, возач – изговорио је први човек ВС.

По опробаном рецепту, где нема места за народ, и уместо документованих одговора, Гашић ће се и сада, како делује, определити за класичну замену теза, закључком да су напади на њега, ни мање ни више него напади на државу и војску. Али, држава и народ који дозволе да се односи у њиховој војсци уређују, односно фактички успостављају у складу са личним ставовима политичара или политиканата, министара или неког изнад њих, уместо у складу са принципима утврђеним Уставом, мире се са нечим што заслужује квалификацију – опасна глупост.

Извор: direktno

Ознаке: Братислав Гашић, Војска Србије, несреће