Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Последње изјаве Александра Вулина и Ивице Дачића којима су реаговали на одлуку о поглављима које је требало да одобри ЕУ, а није, сведоче о томе да је могућност одустајања од стратегије ЕУ интеграција и више него реална.
Наиме, јасно је да је у главама српских политичара сазрела и искристалисана мисао да у Европској Унији никаквог јединства нема, те да ће земље „трећег реда“ каквом се Србија и уопште земље Балкана у ЕУ сматрају бити периферна тема у следећем периоду, али не кратком, него дужем периоду, јер сама ЕУ је доведена у питање после Брегзита.
Ово нејединство у Европској Унији је на столу већ дуже време, а варнице између лидерских земаља ЕУ сведоче да у ЕУ није постигнут ниво заједничких интереса, већ да је реч о савезу у којем „свако гледа себе“.
Оно што се дешава у Европи јесте последица вишедеценијског стављања ЕУ под шапу и диригентску палицу САД-а. Чак је и Владимир Путин, руски председник, у друштву Матео Ренција, премијера Италије, на Форуму у Санкт Петербургу, подвукао да рат санкцијама нема никакве последице по САД, већ искључиво по Европу, а изгледа да је сада постало јасно и српским политичарима да у том хаосу Србија нема много шта да тражи.
Подсећамо, Дачић је рекао да је одлука ЕУ неприхватљива за Србију и да ће предложити мандатару Вучићу да одржи хитне консултације о даљим потезима у области спољне политике уочи Париског самита 4. јула.
„Србија је кључ регионалне стабилности и улаже велике напоре у реформама које ће створити модерну европску земљу, зато ЕУ треба да прекине са трагикомичним објашњењима да нас блокира Хрватска и Велика Британија“, истакао је он.
„Не, блокира нас ЕУ, јер ме нико не може убедити да цела ЕУ није утицајнија од Хрватске. Уосталом, ако ће Хрватска као земља која је починила геноцид над Србима у усташкој фашистичкој НДХ у којој се још пролама фашистички поздрав, и као земља која је протерала више од 200 хиљада Срба у акцији Олуја вршећи етничко чишћење, бити та која ће бити мерило за улазак у ЕУ, онда се са правом поставља питање идемо ли у правом смеру“, додао је министар иностраних послова у техничкој влади, пренео је Танјуг.
Сличну ствар је рекао и Александар Вулин, а тешко је поверовати да би у јавност изашли са тако чврстим ставом и озбиљношћу да раније нису имали већ разговоре са Александром Вучићем о стању у ЕУ које није перспективно за Србију.
Вулин је, коментаришући одлуку ЕУ да не отвори преговарачка поглавља 23 и 24 о чланству са Србијом рекао да је то више питање односа Брисела према Београду, него става Велике Британије и Хрватске.
„Јако је тешко поверовати да су Србију на европском путу блокирале Велика Британија која је ЕУ напустила и Хрватска, која само што је ушла у ЕУ. Мислим да је ово питање више политика Брисела и однос Брисела према Београду, а да нису у питању ове две земље“, рекао је Вулин новинарима.
Он сматра да Србија треба да настави у правцу достизања стандарда и циљева који су записани између осталог у Поглављима 23 и 24.
Вулин је истакао да је за нас добро да имамо добру и уређену земљу, владавину права, ефикасну полицију и тужилаштво, а то да ли ћемо бити чланови ЕУ, како је рекао, очигледно није нешто о чему ћемо ми одлучивати, или о чему ћемо сами одлучити, наводи Танјуг.
„Мислим да је ово добар повод да можда размислимо о својој спољнополитичкој оријентацији и да можда и поново проценимо нашу политику према ЕУ. ЕУ треба да има пажњу Србије онолико колико Србија има пажњу ЕУ“, закључио је Вулин.
И Вучића „баш брига за ЕУ“
На крају, треба подсетити и на речи првог човека Србије, Александра Вучића, који је блокаду поглавља „од стране Хрватске“ прокоментарисао речима „баш ме брига“.
Вучић је тада рекао да је Србија урадила све што је до ње, а да га не интересује да ли ће ЕУ одблокирати поглавља за пет дана, месец или пет година.
„Оно што мене интересује и што је важно за нас је то да у Србији расте БДП.“ – јасан је био Вучић.
Све ово говори да Србија можда улази у фазу освешћивања о погубности и бесмислу платформе ЕУ интеграција, те да би Србија можда поред фестивала могла ускоро имати и политичку платформу која се зове „Егзит“.
Оно што је сигурно, а исто је у више наврата споменуо и Вучић, јесте да би таква платформа добила подршку огромне већине грађана Србије.
