Циљ земаља убрзаног индустријског развоја је јасан: оне желе да промене глобални поредак у коме су САД хегемонијална сила. „Земље БРИКС су форум који није задовољан међународним поретком. Искључење Русије из групе Г8 би могло да доведе до даљег пораста значаја тог форума“, прогнозира Петер Бирле, руководилац Истраживачког одељења Ибероамричког института ИАИ у Берлину. Према његовим речима, тих пет земаља би желеле да трајно промене односе моћи утврђене после 1945. године и да релативизују позицију САД: „Те државе виде себе као силе у успону које пред собом имају велику будућност“, рекао је овај стручњак на 15. састанку посвећеном односу Бразила и Европе одржаном у Штутгарту.

БРИКС показује мишиће

Посебно Бразил полаже на повећање сарадње између пет земаља БРИКС. Одмах по завршетку фудбалског првенства света и само три месеца уочи председничких избора у октобру, та земља 15. и 16. јула у граду Форталези организује следећи сусрет представника те групе. Важна тема састанка ће бити оснивање заједничке банке за развој са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара.

Бразилско министарство спољних послова гаји велике симпатије за ову идеју. „Банка за развој је знак економске снаге земаља БРИКС и њихове спремности да унапреде међусобну финансијску сарадњу“, рекао је један дипломата високог ранга који је већ на прошлом самиту ове групе у Дурбану радио на тексту о оснивању поменуте банке.

Застој у реформама ММФ

Последњи конфликт између БРИКС и САД није био тако давно. Тек на Пролећном заседању Светске банке и Међународног монетарног фонда одржаном средином априла у Вашингтону, амерички Конгрес је ставио вето на спровођење реформе ММФ која је договорена још 2010. При томе су чланови ММФ 2010. одлучили да земље урбрзаног индустријског развоја добију шест одсто гласова више у оквиру те институције. Јер, само у протеклих десет година, удео БРИКС у глобалном бруто друштвеном производу повећао се са 18 на 28 одсто.

Ледено доба између Бразилије и Вашингтона

У Бразилу је вето америчког Конгреса наишао на неразумевање и огорчење. Он је допринео даљем погоршавању ионако напетих односа између две земље. Јер, после скандала око шпијунских активности америчке тајне службе НСА, бразилска председница Дилма Русеф дистанцирала се од Вашингтона и отказала посету Вашингтону планирану за септембар 2013. Још је њен претходник, Луиз Инасио Лула да Силва, својим унапређивањем кооперације земаља јужне хемисфере успоставио противтежу политичкој доминацији САД у Латинској Америци. Све већа робна размена међу земљама убрзаног индустријског развоја довела је до тога да је Кина 2009. одменила САД као главни наручилац бразилских производа. Од 2012. је Кина и најважнији увозни партнер Бразила.

За Дилму Русеф постоји и нешто што је још важније од повећане робне размене између Кине и Бразила. То је политичко-стратешка сарадња са Кином. Учешће кинеског председника Сија Ђинпинга на самиту БРИКС у Форталези за Бразил има аосолутни приоритет. Јер, то је прва посета кинеског шефа државе Бразику и региону. После самита, биће одржавн и састанак шефова држава или влада Заједнице латиноамеричких и карипских држава (ЦЕЛАЦ).

„Ћути и преговарај…“

Стратешко окретање Бразила Азији и Африци је убрзала и криза у Украјини. Што је већа изолација Москве, то је боље и разумевање међу замљама БРИКС. Ни Бразил ни Кина, ни Индија ни Јужноафричка Република не коментаришу догађаје у Кијеву или на Криму. Принцип немешања у унутрашње ствари других земаља је снажно зближио ову групу иначе поприлично различитих земаља. „БРИКС је за Бразил платформа за стицање угледа на међународној сцени“, сматра Кристина Пецекило, политиколошкиња са Универзитета у Сао Паолу: „пет земаља те групе је боље заступљено у групи БРИКС него у групи Г8“.

(Дојче веле)

Ознаке: БРИКС, г8, економија.