Прочитај ми чланак

БРИСЕЛ ЋЕ ОД СРБИЈЕ ТРАЖИТИ ДА Шиптаре учини 100 посто задовољним 2019, да би …

0

НАПИСАНА НОВА ВЕРЗИЈА (РЕДАКЦИЈА) „СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРОШИРЕЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ“

СРБИЈА најкасније до краја 2019. треба да испуни прелазна мерила у области владавине права и постигне споразум о нормализацији односа са Косовом како би од ЕУ добила завршна мерила, кренула даље у преговорима и 2025. постала чланица ЕУ, наводи се у последњој верзији нове Стратегије проширења ЕУ у коју је агенција Бета имала увид.

Исти план важи и за Црну Гору која је, уз Србију, највише напредовала на путу ка ЕУ.

„Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора требало би да буду спремне за чланство (у ЕУ) до 2025“, наводи се у документу који треба да буде званично представљен 6. фебруара.

Даље се наводи да ће Европска комисија 2021. припремити мишљење са проценом ефеката будуће интеграције Западног Балкана на кључне европске политике, попут слободе кретања људи, пољопривреде, кохезионе политике и буџета.

Уз претпоставку да су испуњена сва завршна мерила за сва преговарачка поглавља, чланице ЕУ би на међувладиној конференцији крајем 2023. могле да се сложе да затворе преговоре са Србијом и Црном Гором.

Затим би 2024. са тим земљама био потписан Уговор о приступању после мишљења Европске комисије, сагласности Европског парламента и одлуке Савета о пријему нових чланица. Уследила би ратификација Уговора о приступању у свим земљама ЕУ и државама које приступају, што би омогућило завршетак процеса крајем 2025.

Пре свега тога, Београд и Приштина најкасније до краја 2019. треба да постигну свеобухватну нормализацију односа, како би се отворио и пут за даљи суштински напредак Косова на путу европских интеграција.

Исте године би Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а Босна и Херцеговина да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

У Стратегији се Црној Гори и Србији препоручује убрзано испуњавање прелазних мерила у области владавине права, што од лидера захтева да се баве постојећим реформама са „јасном одлучношћу и пуном снагом“.

Албанија, која статус кандидата за ЕУ има од 2014, треба да испуни пет кључних приоритета, укључујући правосудну реформу, док се од Македоније, која је у статусу кандидата од 2005, очекује да покаже опипљиве резултате у реформама и реши проблем имена земље.

Босна и Херцеговина би требало да достигне стабилан и суштински напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора до краја 2023.

Истиче се и да је временски оквир одређен Стратегијом само индикативан, да земље које стреме ЕУ могу убрзати или успорити процес и да принцип „по заслугама“ значи да земље које су тренутно у раној фази имају могућност да надокнаде заостатак. Коначно, каже се у Стратегији, да би процес приступања био успешан, шансе и изазови пред земљама морају бити много јасније искомуницирани унутар региона и са ЕУ.

Владе Западног Балкана морају осигурати већу инклузивност реформског покрета, посебно кад је реч о демократској опозицији и цивилном друштву, како би придобили актере ЕУ и обезбедили одговарајуће информисање грађана и пословних људи.

Оно што је још значајније, регионални лидери не смеју да оставе сумње око свог стратешког опредељења већ морају преузети одговорност за политичку јасност и смер.

3 коментара “БРИСЕЛ ЋЕ ОД СРБИЈЕ ТРАЖИТИ ДА Шиптаре учини 100 посто задовољним 2019, да би …

  1. xyz каже:

    Карађорђе,

    Пореклом из племена Климент (данас Кељменди на Косову)…
    Био аустријски плаћеник, фрајкор, где је испекао занат, који је касније дебело наплатио. Међу осталима убио и оца, рођеног брата, али и многобројне политичке противнике – убијао је без суда и суђења, у афекту и бесу вичући хистерично. Побегао је и оставио српски народ кад је било најтеже. Издајник који је све време био окружен Цинцарима; чак је један, који је био члан Хетерије, у чијим интересима стварања велике балканске државе под цинцарском контролом су и радили, убијен с њим у Радовањском лугу. У опортунистичком духу се вратио када су други извојевали битке, желећи да влада. Као да све то није довољно, његови потомци су прво 1903. сурово смакли последњу српску краљевску породицу, а затим су 1918. реализацијом стварања Краљевине СХС као масонске пројекта и дефинитивно уништили Србију, и из тог ропства се ни дан данас нисмо ослободили. То све није црно, него прецрњено… При том многи већ два века бестидно праве мит о оцеубици, братоубици и обичном зликовцу, још нам причајући како и ми треба да га славимо!?

  2. xyz каже:

    Од оних који имају само два пријатеља на свету, Црно Море на истоку и Србију на западу
    Ево неколико чињеница о страдању Срба у Румунији:
    1. Кад је Југославија напустила чланство у Источном комунистичком блоку – 1948. године, Румунија је предузела против румунских Срба најокрутније мере. Србе у Букурешту и у десетинама села и градова је изгнала из кућа и станова и прогнала их у мочварне забити око Дунава – највише у пределу Барагана. Реч је о целокупним породицама – тек рођеној деци, старцима и тешким болесницима. На логорским местима није било насеља – па је свака породица морала да копа земунице, да их покрива и да у њима станује. Неке породице су успеле да се сместе у бараке, склепане од тек посеченог дрвећа, грања и траве. Из логора су отпуштени тек 1956. и преживела их је само половина – 50% је Срба умрло.
    2. Хиљаде Срба је у то време морало да се одрекне српске припадности и давали су изјаве пред органима – да су Румуни. Под тим условима, нису гоњени у ове логоре смрти.
    3. Сва имовина им је заплењена, а у градовима су друштвене зграде српских организација прокњижене у државно власништво, а Српска црква у Букурешту је укњижена у власништво Румунске православне цркве.
    4. Све цркве у Румунији су до 19. столећа биле с натписима на српском језику, а у двадесетом столећу је румунска држава те натписе префарбавала и текстове преводила на румунски језик – то је било очигледно скрвнављење српске културне баштине. Православне цркве у Румунији су једне од најстаријих у Европи и њихов темељни верски и језички оригинал је из њих уклањан.
    5. Румунска православна црква није канонска, јер она, у средњем веку, није постојала. Све цркве и манастири Румуније су били у саставу Српске православне цркве, а њима се руководило из Карловачке митрополије. Тек је аустријски цар Фрањо Јосиф написао декрет 1864 – да се оснује Румунска православна црква (као што је сличним декретом Мило Ђукановић основао нову цркву у Црној Гори). Пет православних епархија у Румунији није поштовало наредбу аустријског цара и оне су остале у Српској православној цркви до 1919. Тек тада су постале део Румунске православне цркве.
    6. Скрнављење српске културне баштине у Румунији је и данас на делу, јер се вешто уклањају подаци – да је службени језик у Румунији, у средњем веку, био српски и да је на њему сва тадашња књижевност и државна администрација, те да су га и свештеници користили у црквама и манастирима – румунски језик је уобличен тек између 16. и краја 19. столећа. То пише у свакој светској енциклопедији.
    7. Срба је у Румунији било 1992. године – 29080, а. године 2002 – само 22.561!

  3. Зарја, Зарја каже:

    Планови за проливање чисте „љубави“ преко граница еу, опасаних са пет редова жице у висини од џ метара, по стандардима исте те еу. Њихово је још да пусте струју целом дужином!
    Боже, што нас воле, то није виђено до сада у историји! Кад би се шалили!

Коментари су затворени.