Прочитај ми чланак
Фото: Ројтерс
Брисел се противи идеји Хрватске да отвори коридор и омогући избеглицама да иду даље у друге државе Европске уније.
У Бриселу сматрају да би „такво поступање значило кршење закона ЕУ и обавеза држава чланица“.
У Бриселу сматрају да, према постојећим законима, одговорност за регистрацију, збрињавање и разматрање захтева за азил има држава ЕУ у коју су прво ушли.
Према истим изворима у ЕУ, Хрватска је у овом случају дужна да збрине све који уђу на њену територију, региструје их и размотри захтеве за азил.
Уколико те особе не желе да поднесу захтев за азил или не желе да се региструју, у ЕУ кажу да би Хрватска у том случају те особе могла да врати у њихове државе ако са таквима постоје споразуми о реадмисији или у трећу државу из које су ушли ако је та држава сигурна. У овом случају у Србију.
Србија је на списку Европске комисије сигурна држава порекла. У Бриселу кажу да ЕУ са Србијом има споразум о реадмисији који обухвата и држављане Србије, али и држављане трећих земаља које у ЕУ долазе преко Србије.
Европска унија почиње да примењује план о размештању 40.000 избеглица, али то се односи само на оне који су на територији Грчке и Италије и искључиво на држављане Сирије, Ирака и Еритреје.
ЕУ понавља да одговорност за контролу спољних граница, за прихват избеглица и разматрање њихових захтева има свака држава посебно, а ЕУ може само помоћи.
Као помоћ су „хот спотови“, што су заправо тимови стручњака разних агенција Европске уније које само помажу у регистрацији избеглица, узимању отисака прстију и идентификацији.
Ти „хот спотови“ нису прихватни центри јер прихватне центре организује сама држава на чијој се територији они налазе. Такве тимове ЕУ може да пошаље и у Хрватску уколико она буде сматрала да је то потребно.
Према незваничном тумачењу из ЕУ, као искрене избеглице се сматрају држављани Еритреје, Ирака и Сирије.
То у будућности може да се промени. Један од критеријума на основу којих се то утврдује је тај да проценат успјешно решених захтева за азил у ЕУ за држављане одређене земље буде изнад 75 одсто.
За сада су то Сирија, Ирак и Еритреја па се њихови држављани сматрају искреним избеглицама и нема сумње да су економски мигранти, рекао је извор у ЕУ.
Суд у Сегедину враћа избеглице у Србију
Суд у Сегедину мигрантима изриче протеривање у нашу земљу и једногодишњу забрану уласка у Мађарску. УНХЦР сматра да Будимпешта не би смела да третира Србију као трећу „сигурну земљу“, пише „Политика“.
Свади Талиб, Ирачанин који је у уторак прешао српско-мађарску границу код Хоргоша, постао је први азилант кога су мађарске власти протерале у Србију због тога што је прекршио одредбе тек усвојеног оштрог закона против миграната, пише Политика.
Овакву одлуку омогућила је претходна, за Београд спорна, одлука мађарског парламента да је Србија „сигурна трећа земља“ за избеглице, а британски Гардијан је јавио да Мађарска по кратком поступку, за само неколико минута, одбија захтеве за азил и да све којима ускраћује гостопримство враћа у Србију.
Шездесетједногодишњи Шираз Хавладеа рекао је новинару британског листа да га мађарски чиновници нису ни питали зашто тражи азил у овој земљи:
„Питали су како се зовем и одакле долазим, узели су ми отиске прстију и рекли да се вратим у Србију“.
Политика наводи да представници УНХЦР-а у Србији оповргавају оцену председника Законодавног одбора мађарског парламента Гергеља Гуљашија да је Србија сигурна земља за мигранте.
Споразум о реадмисији из 2007, који је Србија потписала са ЕУ и који је ове године потврђен протоколом, подразумева да је наша земља дужна да прихвати све грађане „трећих земља“ за које се може претпоставити да су у Европску унију ушли илегално са територије Србије.
Уговор се односи и на десетине хиљада избеглица из арапских земаља који се ушле у Србију.
„Ипак, представници наше земље морају да се сложе са повратком ових људи у нашу земљу. Могли би рецимо да кажу да имају техничке проблеме да приме толики број избеглица одједном, што може да одложи овај процес“, наглашава Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Јасна Поповић Ћосић, задужена за односе са јавношћу при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, још једном је потврдила став овог министарства да Србија неће примати назад мигранте из Мађарске.
Управо ову тврдњу, у последњих неколико дана, понављали су ресорни министар Александар Вулин, као и државни секретар Ненад Иванишевић.
Мађарска одлука је необична јер, примера ради, ниједна европска земља ни не покушава да врати мигранте у Грчку, у којој су ступили на европско тло. Одраније је на снази одлука европског суда да се мигранти не враћају ни у Грчку ни у Италију, јер се сматра да су услови у тим земљама испод минимума.
Извор: Танјуг, Политика
