Прочитај ми чланакЕндру из Плимута отпутовао је у Украјину да лечи рањене цивиле, али је за неколико недеља добио потпуно другачија наређења. Био је под јаким ударима руских граната и артиљерије услед којих је био рањен и заробљен.
Опорављајући се у болници, рекао је за „Русија Данас“ да су он и његови колеге добровољци у Легији странаца били „изманипулисани“.
Тридесетпетогодишњак који је радио на скели у Великој Британији, био је придружен јединици украјинске интернационалне легије у близини Николајева када се нашао под разорном руском артиљеријском ватром. Руске трупе су пуцале на милитанте, Ендру је погођен метком у руку и предао се.
„Нисам отишао тамо да се борим па сам се предао. Сви моји саборци су погинули“, изјавио је Ендру.
Ендру је рекао да никада није намеравао да учествује у борби, па чак ни да јој се приближи. Гледајући медијске извештаје о сукобу у Украјини у марту, он је рекао да је стекао утисак да „Украјина тражи помоћ од људи“ и контактирао је украјинску амбасаду.
„Осећам се тужно. Осећам да су ме лагали, масовно. Не само Легија странаца, већ су ме лагали и у Великој Британији преко медија“, додао је он.
Када је ушао у Украјину, Ендру се присећа да је допутовао у зграду у Лавову, где су он и група странаца неколико дана принудно држани у затвореном простору, наводно због сопствене безбедности. Иако је служио у британској војсци, Ендру је рекао да нема никаквог борбеног искуства, те да су добровољци попут њега држани одвојено од ветерана који су дошли у Украјину да се боре.
„Одатле је наша група аутобусом пребачена до Јаворова где је руским пројектилом уништен центар за обуку страних регрута. Затим смо пребачени у Кијев где нам је украјински руководилац рекао да ћемо бити закључани и да не можемо да напустимо зграду. Обезбедили су нам храну и воду и речено нам је да чекамо даље инструкције“, рекао је Ендру.
Ендруова прва интеракција са украјинским цивилима догодила се почетком априла у граду Буча, где је рекао да је кувао и делио храну.
„Нисам лично видео лешеве, нисам видео ништа, изгледало је нетакнуто. Све је изгледало нормално. Није било знакова борбе“, присетио се он.
После само једног дана у Бучи, друга вожња аутобусом одвела је Ендруа и његове саборце у Николајев за који је рекао да је „ближе фронту него што је и сам знао“. Чак и након што је премештен у борбену јединицу ван града, Ендру је рекао да ствари изгледају тихо. Међутим, дан након што је послат на фронт, положај је нападнут.
„Погођен сам у руку, сломио сам кости. Веома сам срећан што сам преживео. Руски војник који ми је пружио прву помоћ, спасио ми је живот. Метак ми је пресекао артерију и крварио сам“, навео је Ендру.
Осврнуо се и на колеге добровољце на ратишту.
„Чинило се да су сви нормални људи који су желели да помогну Украјини. У болници сам био лечен изузетно добро. Више пута дневно сам добијао све што сам пожелео“, закључио је Ендру.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 18, 2022
