Прочитај ми чланак
„Анти-терористичка“ дејства украјинских војника на истоку земље изазвале су много масовнију хуманитарну катастрофу, неголи Милошевићево ратовање на Космет, али НАТО није у журби да осуди Кијев, каже новинар Нил Кларк. Према његовим речима, Запад је спреман да опрости Петру Порошенку све цивилне жртве, ако олигарски председник оствари свој основни задатак – да Украјину да у руке ММФ и НАТО.
У модерној историји, било је најмање два случаја у којима је европска земља започела „анти-терористичке“ операције против „сепаратиста“. Западна елита на врло различите начине реагује на ове акције.
Европска влада „А“ почиње, по сопственим изјавама, „анти-терористичке“ операције против „сепаратиста“ у једном од својих региона. Западне медији пуштају снимак који приказује артиљеријско гранатирање стамбене зграде, након чега су многи људи морали да оду из својих домова. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и друге државе чланице НАТО пакта најоштрије осуђује акције владе земље „А“, оптужујући је за „геноцид“ и „етничко чишћења“ и изјављује да се ради о „хуманитарној катастрофи“, која захтева хитну војну акцију. Западни политичари и утицајни новинари стално поновљају свом јавном мњењу да се „треба да урадите нешто.“ И мере се предузимају одмах: НАТО започиње „хуманитарну“ војну интервенцију за заустављање владе „А“. Земља „А“ се бомбардује непрекидно 78 дана и ноћи. Лидер земље (кога називају „нови Хитлер“) оптужен је за ратне злочине, и касније ухапшен и послат преко Royal Air Force равно Хагу, где је процесуиран као ратни злочинац. Тамо је умро у својој ћелији не дочекајући пресуду.
Европска владе „Б“ почиње, по сопственим изјавама, „анти-терористичке“ операције против „сепаратиста“ у једном од својих региона. Западни ТВ канали не показују (или показују врло ретко), како је артиљерија владиних снага гранатирала стамбене зграде, па доста људи остају без својих домова – та чињеница се избегава да прикаже у овим медијима. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и друге чланице НАТО-а, овај пут не осуђују акције владе „Б“, нити оптужују лидера ове европске државе за „геноцид“ и „етничко чишћење“. Западни политичари и утицајни новинари нису понављали свом јавном мњењу да је „потребно да се нешто уради“ да би се приморала влада земље „Б“ да заустави убијање људи. Напротив, исте западне власти које су подржавале оштре мере против државе „А“, сада подржавају офанзивну војну операцију, коју обавља владе државе „Б“. Лидер земље „Б“ није оптужен за ратне злочине и прозван де је „нови Хитлер“ – иако је његова влада добила подршку фашистичких организација, односно, екстремних шовиниста. Напротив, она се великодушно финансира да настави и даље своја војна дејства против сопственог народа.
Ова политика двоструких стандарда се компликује чињеницом да влада земље „Б“ се понаша много горе од власти државе“А“ и њене су агресивне акције довеле до много већих људских патњи. Ако још увек нисте сами погодили: земље „А“ – Југославија (данашња Србија), а земље „Б“ – Украјина.
„Југославија – је сасвим друга ствар“
Ова теза је стално у западним медијима. У 1998-1999, југословенске власти суочавају са систематским нападима на владине званичнике Југославије. Нападе изводи Ослободилачка војска Косова, који се залаже за отцепљење и уживао је подршку Запада. Југословенска влада је предузела мере одмазде – покушава војним средствима да победи ОВК. У овом случају, покушаје државних власти да одбране земљу од сепаратистичког тероризма, западни лидери су арогатно осудили, иако су и британски министар одбране Џорџ Робертсон и министром иностраних послова Робин Кук, накнадно признали да у периоду од 1998 до јануара 1999, у акцијама Ослободилачке војске Косова, убијено више људи него у противтерористичким акцијама југословенских власти.
У току припреме и за време НАТО кампање звучале су шокантно информације о броју људи које су наводно убиле владине снаге.
„Према проценама хистеричног НАТО пакта и ОВК, број несталих и брутално убијених – Косовских Албанаца – у то време је достигао број од 100 хиљада! И један од извештаја Стејт департмента је подигао број жртава на 500 хиљада! Од стране немачке владине агенције одмах је била „процурела информација“ која је указивала да Срби планирају да спроведу операцију под називом „Потковица“, у циљу чишћења Космета од Албанаца и насељавања Срба у овом региону. Ови подаци су били измишљени,“- написали су у својој књизи“ Политика геноцида „, Едвард Херман и Дејвид Петерсон.
„Морамо деловати како би се сачували хиљаде невиних људи, жена и деце од хуманитарне катастрофе, од смрти, варварства и етничког чишћења од стране бруталне диктатуре“ – свечано и суморно говорио је у британском парламенту премијер Тони Блер. Четири године касније, он је понови у британском парламенту потпуно исти говор о потреби да се одмах поступа у вези са „претњом“, коју представља оружје за масовно уништење, Садама Хусеина.
По угледу на Тонија Блера и други западни лидери, заједно са медијима су се активно укључили у пристрасном извештавању о догађајима на Космету. Херман и Питерсон то описују истичући чињеницу да су медији, извештавајући о антитерористичким акцијама југословенских власти, чак 323 пута поменули реч „геноцид”. А само 13 пута, су користили реч „геноцид” – да се опише инвазију на Ирак и касније окупацију ове земље, иако број погинулих у ирачком случају 250 пута био већи него што је био на Космету.
„Лаж, којима су прибегли амерички председник Клинтон и британски премијер Блер да припреме јавно мњење за илегални, испровоцирани напад на једну од земаља Европе, није мања од лажи Буша и Блера поводом инвазије на Ирак,“ – пише у свом чланку „Остаци Косова“ (2004 г) истраживачи новинар и добитник више награда Џона Пилгер.
Укупан број жртава сукоба на Космету, према различитим проценама је од три до четири хиљаде људи. Међутим, ова цифра укључује и губитак југословенске војске као и број убијених Срба, Рома и косовских Албанаца од стране Ослободилачке војске Косова. У 2013, Међународни комитет Црвеног крста је објавио списак 1.754 људи, који су пријављени као нестали од стране својих рођака и за које се до данас не зна ништа. Листа укључује представнике свих етничких група које живе на Космету.
На почетку „хуманитарног“ бомбардовање НАТО-а, у коме је погинуло 400 до 600 људи, снаге Југославије, према неким проценама, убиле су око 500 људи. Страшно цигра, али се тешко може назвати „геноцид“.
„Попут митског ирачког оружја за масовно уништење, лажне су биле и изјаве како Срби имају „логоре за силовања“ или изјаве Клинтона и Блера даНАТО никада није намерно бомбардовао цивиле“- пише Пилгер.
„Оно што се дешава у Украјини, не заслужују превише пажњу …“
Ова теза је такође подржан од стране западних медија. Број оних који су убијени у Украјини од стране владиних снага и њихових присталица намерно се смањује. Мада подаци које су изнеле Уједињене нације, јасно указују на то да је „анти-терористичка“ операција украјинска владе спроведена на цену ужасног страдања цивила.
Прошле недеље, Високи комесар Уједињених нација за људска права је навео да се у последње две недеље, број жртава сукоба у источној Украјини удвостручио. УН су изјавиле да је, „према досадашњим подацима најмање погинуло 2,086 цивила, а повређено око 5000. УН-а напомиње да сваки дан у ратној зони хиљаде људи постану избеглице, а да је из Донбаса већ имигрирало пар стотина хиљада људи. Међутим, упркос овим подацима, од стране западних лидера није било позива на „хитну акцију“, чији је циљ заустављање борбених дејстава украјинских трупа.
Очигледно, када се не ради о Космету, него је када у питању исток Украјине, не постоји жеља да се спроведе акција“Одговорност да се заштити“ која би спасила цивиле од дејстава украјинских војних трупа. Иако је хуманитарна ситуација у Украјини је гора него на Космету у марту 1999.
Круна свега је сасвим очигледан западни напор да се спречи руски хуманитарни конвој да дође у Украјини.
„Ми сматрамо да овај конвој „појачава непријатељства“ и да може бити да је део злог плана Русије да изврши инвазију на територију једне суверене државе”. – ово су изјавили исти они људи који су пре 15 година подржавали НАТО бомбардовања суверене државе због „хуманитарних“ разлога!
За ове западне „хуманисти“ који подстичу акције украјинске владе, грађани источне Украјине су „подљуди“: они не заслужују подршку, саосећање и хуманитарну помоћ, јер су сами криви за све проблеме који су их снашли!
(RT.com – превео са руског и обрадио за Србин.инфо: Дејан Петар Златановић)
