Прочитај ми чланакНа тржишту све више намирница под именом "мешовита храна" којима се обмањују потрошачи. "Фета" од масти и воде, сокови без воћа и саламе које миришу на месо.
Трикови са продајом прехрамбених производа, који нас у старту асоцирају на сличне брендиране и веома тражене артикле, све су чешћи. Тржиште је преплављено обмањујућим намирницама, које по свом саставу и квалитету нису ни близу свом скупљем „парњаку“. Тако имамо сиреве који само личе на сиреве, јер млека имају у промилима, воћне сокове без воћа, саламе које само миришу на месо….
У млекарској производњи, рецимо, све чешће нуде разне варијације сира фете, које доста одступају од првобитне и праве рецептуре. Додуше изменили су име, па га неки зову „фетико“, „фетино“ и сл.
ЏЕП ДИКТИРA КВAЛИТЕТ
Удружење потрошача верују да домаћим купцима није доступан врхунски квалитет. Док год квалитет производа одговара декларацији и не садржи штетне материје, није проблем.
– Постоје различити нивои квалитета, што се види и из декларација производа – каже за наш лист Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача.
– Произвођачи све чешће прилагођавају састав производа мање платежном тржишту. Тако се понуде намирница разликују, зависно од локације, места становања, стандарда… Пре свега, куповна моћ одређује шта ће се продавати на рафовима. Сваком произвођачу, који жели да опстане на тржишту, битно је да продајном ценом покрије трошкове. Ипак, да бисмо знали шта једемо, неопходне су независне, упоредне суперанализе квалитета хране и узимање узорака под шифром. Само тако може да се прикаже право стање на тржишту
На удару су готово сви производи, а посебно слани и слатки намази, конзерве, сокови, мед, па чак и неки месни деликатеси…
Школски пример те преваре свакако је „сир“ са вишком биљних масти и воде, упакован у производ под познатим и омиљеним брендом фете, само нешто измењеног имена, продају у већини трговина. Истина, по упола нижој цени, али, купци су обманути и не добијају производ за који мисле да су дали новац.
– Необавештен купац није ни слутио шта је унутра убачено, али оним пажљивијим западне за око да је то маст или нека друга хемија упакована у амбалажу са називом који личи фета сиру – поделио је своје искуство Београђанин Б. С. на друштвеним мрежам.
– Наведени обмањујући производ купљен је у једној од продавница у Београду. На амбалажи пише „Фетико“ и то јасно наводи потрошача да је у питању фета сир, и такође је логично да је произвођач дао свој упечатљиви назив фета сиру.
Наравно када се прочита декларација пише да је у питању „мешовита храна са садржајем производа од млека и биљних масти“! Какав је то мешовит производ и какве то везе има са сиром?
Та мешовита храна садржи 66 одсто воде, биљне масти 16 одсто, обрано млеко у праху 12 одсто, млечни протеин 4 одсто, кухињску со, Е471, конзерванс Е202, сирну културу и сирило…
– Када се све то анализира није јасно ко је могао таквом производу, ако се тако може назвати, доделити ознаку (*РС 20745*) и дозволити тровање народа, плус обману, јер је назив производа обмањујући, а декларација нејасна – наводе на „Твитеру“. – Објашњење да је додавање адитива у ове производе у границама нормале и дозвољеним количинама, као у ЕУ, не пије воду.
За сир од биљних масти и све остале производе који само паковањем подсећају на оригинални производ, нико није кажњен. Њихове цене су најчешће знатно повољније, па су зато често у корпама потрошача. A ниже цене могу да постигну само неквалитетним сировинама и кратким убрзаним роком производње.
– Не може бити сира без бар пет до шест литара крављег или најмање три литра овчијег млека – каже Бранислав Спасов, пољопривредник са Старе планине.
– Иде и со и сирило. Овчији је од 500 до 600 динара, а крављи 400 динара. A за стари пуномасни преврели сир потребно је време. Све испод ових цена није сир, већ неке мешавине или остаци од сира.
МЕШОВИТО НИЈЕ МЛЕЧНО
Мешовити производи од протеина млека и биљних масти, и не могу се стављати у промет као производи од млека, нити могу носити назив производа од млека већ се само могу наћи под одређеним комерцијалним именом, са јасном назнаком њихове природе и порекла, кажу за „Новости“ у Министарству пољопривреде Србије.
– Исто важи и за остале мешовите производе, односно храну која у себи садржи састојке који нису животињског порекла, а служе за супституцију истих у готовом производу – додају у том министарству.
У протеклих годину дана пољопривредна инспекција је узела 216 узорака прехрамбених производа биљног порекла. У 12 случајева није одговарала декларација (уље, кукурузно брашно, конзервисано поврће, кондитори, сокови, хлеб и кафа). У 2016. години током 710 контрола у току којих је контролисано и декларисање, у 69 случајева је утврђена одређена неправилност по овом питању.
