Прочитај ми чланакШВЕДСКИ посланик Магнус Јакобсон поднео је иницијативу за номиновање влада САД Држава, Србије и тзв. Косова за Нобелову награду за мир.
Како је навео, на то га је подстакао Вашингтонски споразум између Београда и Приштине о нормализацији економских односа, што сматра трасирањем пута за постизање мировног споразума двеју страна.
Foto: Printskrin
Према процедури Нобеловог комитета од септембра почиње пријем предлога и крајњи рок је 1. фебруар наредне године. Предлози се затим „обрађују“ до следеће јесени када се бира добитник. То практично значи да номинација шведског посланика Магнуса Јакобсона улази у круг предлога који ће се анализирати следећег лета и из ког ће се одабрати добитник 2021. године.
Током фебруара и марта Комисија прави ужи списак кандидата, до августа се воде консултације са саветницима, а почетком октобра Нобелов комитет већином гласова бира добитника награде за мир.
Номинације могу да поднесу чланови националних скупштина, владе, међународни судови, професори друштвених наука, историје, филозофије, права и теологије, лидери мировних института и института за спољне послове, претходни добитници Нобелове награде за мир, чланови одбора организација које су добиле Нобелову награду за мир, садашњи и бивши чланови норвешког Нобеловог комитета, као и бивши саветници норвешког Нобеловог института.
Иначе, за ову годину Комитету је пристигло 318 предлога за награду 2020. године, од којих се 211 односи на појединце а 107 на организације.
