Прочитај ми чланакРусија се не може описати као земља на рубу економског колапса, пише у чланку за Блумберг Леонид Бершидски, познати новинар, нимало склон актуалној власти у Москви. Новинар верује како ће се Русија ослободити од своје наводне ”зависности о нафти”, те да ће постати највећи извозник житарица и повећати производњу меса и млечних производа.
Чини се да ће у будућности сигурне приходе доносити и пољопривреда, сектор којег су многи занемарили у корист услуга и високих технологија.
Што се заправо догађа?
И ове године пољопривреда у Русији, посебно производња житарица, обара рекорде. Говоримо о преко 100 милиона тона, од чега је нешто мање од трећине намењено извозу, уз цене које на светском тржишту расту. У једној од прошлих анализа смо навели тачне податке о порасту производње уметних гнојива и петрокемијског сектора, пољопривредних машина, трактора, камиона, прикључака и све што треба овом сектору. Дакле, не ради се само о сијању и чекању жетве, и новац је ту, него о великом стратешком планирању ланца производње у којем, како би се постигли рекордни резултати, све треба функционисати до савршенства.
У овом тренутку се процењује да би принос житарица 2017. могао досећи 125,2 милиона тона, уместо очекиваних 117 милиона, а разлог су повољни климатски услови. Почетком прошлог месеца је руски министар пољопривреде Aлександер Ткачев био суздржан и рекао како се ове године у Русији очекује принос од око 105 милиона тона житарица. Касније су стручњаци рекли да ће производња житарица ове године износити до 118 милиона тона и да ће резултат свакако бити рекордан као и прошле године.
Русија се често сматра за земља која мало производи и да живи од енергената. Међутим, Блумберг пише како ће зависност руске економије о извозу нафте у будућности потпуно нестати.
”Иронично, Русија има користи од глобалних климатских промена које су делом узорковане и њезиним енергентима. Русија има све услове да постане највећи извозник пшенице на свету, ”пшенична суперсила”, али не само због пораста температуре”, пише Леонид Бершидски.
Као доказ наводи и тачне бројке. У годину дана, од јна 2016. до јула ове године, Русија је извезла 27,8 милиона тона пшенице, више него цела ЕУ, те као извозник преузела прво место у свету.
У текућој години, како наводи руско Министарство пољопривреде, предвиђа се извоз од 31,5 милиона тона. Осим тога, Русија се сматра једним од највећих извозника кукуруза, зоби и јечма. Према речима руског министра пољопривреде. Aлександра Ткачева, житарице ће на крају ће као главни извозни производ земље заменити нафту.
”Ово није став којег деле у Кремљу, али ово предвиђање изгледа реалније од технолошког бума, којег желе власти”, пише Бершидски, иако се у Русији паралелно улаже у оба сектора и јачање једног може само допринети процвату другог, посебно ако узмемо у обзир чињеницу да пољопривредне површине, без обзира на величину земље, нису неограничене и да би неограничено ширење пољопривредног сектора створило непотребно велике залихе.
Дакле, висока технологија, свемирска и војна индустрија, али и енергетски сектор, развијаће се управо због сигурних прихода од пољопривреде, што Бершидски врло добро зна.
Међу разлозима због којих ће Русија постати суперсила у извозу житарица Бершидски наводи раст светског становништва и климатске промене. Светска потрошња житарица у просеку је од 2011. до 2016. расла за 2,8% годишње. Према стручњацима, просечна температура у евроазијској региону, где се узгајају ове културе, и даље ће расти. Климатски чиниоц је већ помогао Русији да освојити нова тржишта у Aзији, док су руски конкуренти, највише СAД, Канада и Aустралија, погођени сушом.
Климатске промене би могле омогућити Русији брз развој производње житарица у северним крајевима. Што је још важније, истиче Бершидски, то ће помоћи Русији, можда у мањој мери Украјини и Казахстану, да поновно оживе оранице које су заборављене у првим годинама након пада Советског Савеза.
”Сви ови фактори заједно су огроман потенцијал за Русију, Украјину и Казахстан. Унаточ политичким разликама, ове три земље у свету након нафтне могу у одређеној мери имају заједничку економску будућност”, каже новинар.
”Без сумње, фокус на извоз пољопривредних производа и даље зависи о ресурсима и глобалним тржиштима, која су мање засићена у успоредби с нафтом. Осим тога, развој пољопривреде зависи о подршке власти, које би, за разлику од производње и извоза нафте, требале пуно више новца за развој извозне инфраструктуре”, упозорава аутор.
Међутим, потицаји у пољопривреди су већ дали резултате и приходи од продаје и извоза су увелике надмашили државне потицаје.
Дакле, додатна подршка би на крају могла донети сигурне приходе, ако Русија успостави своју властиту производњу меса, млека и поврћа, што земља још увек увози. Руске власти су покушале потакнути такав развој наметањем циљаног ембарга на западне прехрамбене производе. Може се рећи да су у одређеној мери успеле, иако руски произвођачи још немају довољно искуства да постигну разину квалитете неких производа који се у земља Еуропе производе стољећима, можда и више.
Недавно је у Русији произведено испитивање квалитете сирева. Потрошачи су рекли да руски сиреви, на пример гауда, врло мало по квалитети заостају за сиревима какве су некада куповали из европских земаља. С друге стране, руски произвођачи сира су за медије изјавили како би вољели да санкције и руски ембарго потрају још најмање десет година.
Не осврћући се на изјаве руских произвођача, Леонид Бершидски је у свом чланку морао дати политичку ноту и за крај споменути ”коруптивни режим у Москви”.
“Чак и у условима корупције и руског ауторитарног режима, земља и даље показује невероватну живост. Русија се не може описати као земља на рубу економског колапса, а доказ за то је и растући углед на тржишту житарица”, закључује Леонид Бершидски.
БОНУС ВИДЕО
Гости емисије „Дебата” били су руски новинар и уредник портала news-front.info, Оксана Сазонова и чешки новинар Јан Зорбић. Током емисије руска новинарка Сазанова је говорила о томе шта Русе највише занима у вези Србије (00:48:30), о томе како Руси реагују кад сазнају да их Срби воле (00:50:30); и о томе како је Оксана научила српски језик (00:53:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
