Прочитај ми чланак

Бујошевић: Ко не плати РТС претплату, неће добити плату!

0

RTS-pretplata

Сматрамо да треба да буде обавезна као у Хрватској где људи не могу да приме плату уколико је нису платили, истакао је генерални директор РТС

РТС још није решио питање на који начин ће наплаћивати телевизијску претплату, која треба да се уведе од јануара.

„Није примерено да ТВ претплата буде добровољна као до сада. Сматрамо да треба да буде обавезна као у Хрватској где људи не могу да приме плату уколико је нису платили“, рекао је Бујошевић у Скупштини града Ниша након јавне расправе посвећене програмским садржајима РТС-а.

Он је казао да је у Србији евидентирано 2,8 милиона телевизијских претплатника, али да сигурно њих 500.000 из неког разлога неће моћи да плаћа претплату, чија би висина била 500 динара. Бујошевић је истакао да Радио-телевизија Србије потражује од грађана на име ТВ претплате 500 милиона евра, а тај износ је толико висок јер РТС нема пара да авансно плаћа извршитељима поступак принудне наплате.

На јавној расправи је, између осталог, изнет податак да је проценат наплате ТВ претплате 2006. године износио 56 одсто, али да од тада бележи пад и 2013. године проценат наплате износио је свега 28 одсто. Речено је такође да Радио-телевизија Србије тренутно има 3.300 запослених, а за нормално функционисање годишње јој је потребно између 90 и 100 милиона евра. Говорећи о програмском садржају РТС-а, Бујошевић је рекао да је добар и да нема потребе да се драстично мења.

Према његовим речима, у плану је увођење нових канала РТС-а и стварање интернет платформе која ће омогућити да се ТВ канали националног јавног сервиса виде на свим тачкама земљине кугле.

„У плану је и отварање Скупштинског канала који ће 24 часа емитовати програм. На том каналу не би биле преношене само седнице републичког парламента, већ и расправе у скупштинским одборима, регионалне хронике и седнице Европског парламента“, изјавио је Бујошевић.

Аутор: Агенција БЕТА

6 коментара “Бујошевић: Ко не плати РТС претплату, неће добити плату!

  1. Hahahahahah znaci ja zajedno sa preko 750 hiljada ljudi u Srbiji nemam ocemu da brinem? :D Sjajno, podrzavam inicijativu. Uz sve to, ne trebaju nama na tv-u 24/7 vase prepirke raspravke iscenirane od vasih prijatelja, izmedju ostalih i onog usisivaca. Pretplatu nek vam placaju oni koji su je i izmislili.

  2. technocaja каже:

    U redu, plaćaću, kad potpišem ugovor sa RTSom, do tada, metak u cevi, dosta je

  3. Влада каже:

    Од пара које нисам давао за претплату купио
    сам наоружање.
    Сада извршитељи могу слободно да дођу.

  4. Аца Тодоровић каже:

    Не само да ћемо морати гледати само Вучића на РТС-у , већ ћемо морати то и да платимо.
    Бујошевићу, Вучићева подгузно муво, тражи паре од оног ко ти наређује шта смеш да пустиш у програм, а од народа можеш тражити паре тек када програм РТС-а буде по вољи народа.

  5. Pržogrnac каже:

    Жути Бујке:

    „Није примерено да ТВ претплата буде добровољна као до сада. Сматрамо да треба да буде обавезна као у Хрватској где људи не могу да приме плату уколико је нису платили“, рекао је Бујошевић у Скупштини града Ниша након јавне расправе посвећене програмским садржајима РТС-а.“

    А шта каже Огњановић:

    „Vlasnici tržišno rezmenljivih proizvoda bi bili zainteresovani da svoje proizvode razmene za: proizvodnu tehnologiju, savremene poljoprivredne mašine, savremene kamione i automobile, belu tehniku, televizore, kompjutere, mobilne telefone, odeću, obuću itd, dakle za sve ono što stvarno kupuju i što im je stvarno potrebno. Ali, svega toga ovde nema, a umesto toga kreirano je na stotine hiljada lažnih radnih mesta u raznim: Ministarstvima, Akademijama, Agencijama, Asocijacijama, Centrima, Institutima, Zavodima, Biroima, Kancelarijama, Udruženjima, Komorama, Forumima, Stručnim savetima, Nevladinim organizacijama i tako dalje, i tako dalje. Njima možemo dodati i višak radnika zaposlenih u preduzećima u vlasništvu države, opština i gradova, kao i višak radnika u preduzećima u privatnom vlasništvu nastao kao posledica prevelike i potpuno besmislene državne regulacije. Zajedničko svima njima je to da bi oni, u pravom tržišnom sistemu, na tržište izašli sa jednim velikim ništa.“

    Па наставља:

    „(…) a razmena proizvoda i usluga se u sadašnjem sistemu obavlja uz upotrebu sile ili pod pretnjom upotrebe sile. Država konfiskuje novac od realno zaposlenih, a onda taj novac distribuira parazitskom sektoru. Umesto da radi ono što je njen pravi posao, da štiti život i imovinu svakog pojedinca, država se pretvorila u instrument za konfiskaciju i redistribuciju dohotka, a samim tim i u instrument za privredno razaranje.“

    ТВ претплата је, уствари, порез на поседовање телевизора. Ево и зашто:

    „Da bi trgovina (razmena proizvoda) bila pravična i obezbedila pravilnu koordinaciju ograničenih privrednih resursa, mora se ispoštovati osnovno pravilo razmene – “nešto za nešto” (princip jednakosti), a da bi se ispoštovalo to pravilo – razmena proizvoda i usluga se mora obavitidobrovoljno. Dakle, da bi trgovina bila poštena i da bi ispunila svoju ulogu u procesu privredne koordinacije – moraju se ispoštovati principijednakosti i dobrovoljnosti. U sistemu državnog obezbeđivanja “društveno korisnih usluga” putem oporezivanja, nije ispoštovan ni princip jednakosti ni princip dobrovoljnosti, što znači da se tržišni sistem trgovine zamenjuje sistemom prinude. Porezi se nikako ne mogu smatrati nekakvom “naknadom” za određenu uslugu jer ako se ta “naknada” plaća pod pretnjom zatvorske kazne – onda se to mora nazvati pravim imenom – konfiskacijom.“

    И најважније објашњење везано за овај случај:

    „Bitno je reći da se reč porez vešto terminološki kamuflira kako bi se stekao utisak da to nije porez nego samo “naknada” za neku uslugu. Naknada za uslugu može postojati samo kada je ispoštovan princip dobrovoljnosti, a ako država donese propise koji narede da svako mora da koristi tu uslugu, i na sebe (ili na svoju birokratiju) prenese ekskluzivno pravo snabdevača tim uslugama, onda je jasno da se tu ne radi ni o kakvoj naknadi već o klasičnom porezu, a te kamuflirane poreze možemo naći pod imenima kao što su razne: potvrde, pretplate, naknade, izvodi, uverenja, dokazi, overene kopije i tome slično.“

    Више о томе:

    http://katalaksija.com/2011/09/14/drzava-i-ekonomija/

    http://katalaksija.com/2011/12/07/porezi/

Коментари су затворени.