Прочитај ми чланак

БУЊЕВЦИ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ХРВАТИ! Укида се декрет из 1945.године

0

Буњевци убудуће ни на папиру неће бити довођени у везу са Хрватима. Декрет из 1945. године којим им је наређено да се изјашњавају као Хрвати, а који се не примењује у пракси од распада СФРЈ, биће најзад и правно поништен на једној од наредних седница Скупштине Војводине.

Таквом расплету подршку је дала Покрајинска влада, на челу са председником Игором Мировићем, после јучерашњег сусрета с представницима Националног савета буњевачке заједнице.

(Фото: Влада АП Војводине)

– Наше срце је препуно, чекали смо ово 73 године – рекао Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца, непосредно по завршетку разговора са Мировићем.

Бајић додаје да ће правда, ето, бити задовољена у години у којој се обележава 100 година од присаједињења делова данашње Војводине Србији. Буњевци су у том историјском догађају 1918. били друга национална снага, одмах иза Срба.

Акт који ће најзад бити поништен донео је Главни народноослободилачки одбор Војводине (Одељење за унутрашње послове, бр. 104071945) 14. маја 1945. у Новом Саду, и гласио је: „Догађа се да се многи Хрвати уводе као Буњевци и Шокци у рубрике где се означава народност, а не као Хрвати и то бива често по њиховом изричитом захтеву или по вољи и нахођењу дотичног чиновника. Како буњевачка и шокачка народност не постоје, то вам се наређује да све Буњевце и Шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву.“

На потребу правног поништења акта о насилној асимилацији Буњеваца и Шокаца у два наврата последњих месеци указао је и професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић.

Професор, иначе члан Одбора Скупштине Војводине за уставноправни положај покрајине, заједно са још два члана тог одбора – Зораном Вучевићем и Смиљаном Гламочанин Варга – затражио је од председника парламента Иштвана Пастора да сазове седницу Одбора ради доношења предлога декларације којом би се поништио антибуњевачки декрет.

Уочи доношења Декрета 1945, у Суботици и Сомбору живело је око 40.000 Буњеваца. На последњем попису евидентирано их је свега 16.706.

16 коментара “БУЊЕВЦИ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ХРВАТИ! Укида се декрет из 1945.године

  1. Зарја, Зарја каже:

    Исправљање неправде и враћање слободе изјашњавања онима који се „не осјећају“. Они други могу и даље да наставе да се осјећају и, мир Божији

  2. HRVACKI KRALJ PENISLAV IV каже:

    VELIKE ČESTITKE SRBIMA BUNJEVCIMA I ŠOKCIMA KOJI SU SE OSLOBODITI TITOISTIČKE TIRANIJE HRVATSTVOM.
    NIKO NE ŽELI DA BUDE KROAT, ONI SU MALI, PRLJAVI,GLUPI I BEDNI.

    1. Lune каже:

      Hmhmm..i Crnogorcima

    2. Миодраг каже:

      Зацијело и оним црногорцима који се не осећају Србима. Колико год да их је…

    3. Lune каже:

      Hm,hmmm..imao sam dvoje kolega Bunjevaca,nikada se nisu oglasavali kao Hrvati,ali na pitanje da mi objasne,odgvornje bi“ duga je to rica mi smo eka vrsta hrvata“.
      Sent from my iPad

    4. Миодраг каже:

      Ја имам доброг пријатеља из Суботице чије су и име и презиме 100% мађарски а он се изјашњава као Буњевац.
      Нисам га ништа испитивао…

  3. Perun каже:

    Kako su Bunjevce vidili Madžari od Habsburške Imperije do kraja Drugog svickog rata
    Eric Beckett Weaver (2011), Hungarian Views of the Bunjevci in Habsburg Times and the Inter-war Period.

    Weaver, E.B doktor istorijskih nauka
    (sad profesora na Odelenju za političke nauke Univerziteta u Debrecenu)

    Weaverovi glavni nalazi kad je rič o pogledima Madžara na Bunjevce
    tokom poslidnja dva vika su slideći:

    Pojava Bunjevaca u mađarskim istoriskim podacima (do I svickog rata) povezana je sa interesima zaštite Habzburške carevine od Osmanlija al i od domaći pobuna rvackog i madžarskog plemstva. Odma po dolasku Bunjevci su imali trvenja sa lokalnim mađarskim vlastima oko plaćanja poreza i pokušaja razoružanja.
    U Rakocijevoj pobuni 1703-1711. i u revoluciji 1848-49.
    Bunjevci su lojalno služili Kruni protiv mađarski ustanika.
    Nasuprot tim istoriskim činjenicama, o Bunjevcima – katoličkim Srbima – stvoreno je viđenje kao o „stubu madžarskog društva“, posebno zbog bunjevački plemićki porodica koje su zamenile madžarsko plemstvo izginilo u bitki kod Mohača 1526. godine.
    U ovom perijodu korišćeno ime za Bunjevce – katolički Srbi –
    tj. pripadanost Srbima (Racima, Rasima) kao etnicitetu.

    1. milovan каже:

      Код Др. Ердељановића, првог доктора етнологије са наших простора, може се наћи и то да Буњевци у свом фолклору певају о
      војводи Богдану Потољићу. Они њега славе као једног од својих.
      Богдан Потољић је био Арбанас, а никако Шифтар или Албанац.
      Био је православне вере и говорио је Србским језиком. Служио је Ива Црнојевића у време кад ј овај престоницу премештао са Скадра на Цетиње.

  4. Perun каже:

    Hrvatstvo u etničkom smislu je bio nepoznat narodnosni pojam u današnjoj Vojvodini,
    sve do tridesetih godina 20. vijeka.
    O Hrvatima kao posebnoj narodnosti ili etničkoj tvorevini nema ni pomena u izvorima i literaturi
    iz druge polovine 19. i s početka. 20. vijeka.

    Srpsko-katolički narodnosni element (Bunjevci i Šokci) nije ni u naznakama vezivao svoje etničko biće za hrvatstvo pošto su propagatori hrvatstva tek tridesetih godina 20. vijeka počeli govoriti o hrvatstvu Bunjevaca i Šokaca.

    U austrijskim, odnosno, ugarskim popisima stanovništva za Bačku i Baranju,
    u razdoblju od 1850. do 1910,
    pominju se narodnosne kategorije Mađara, Nemaca, pravoslavnih Srba,
    Srba rimokatolika, odnosno Bunjevaca i Šokaca.
    Prema austrijskom popisu stanovništva iz 1850. godine Šokci i Bunjevci su Srbi rimokatoličke vjere. Prema podacima iz navedene Elekove knjige, Srbi („Szerbek“) su predstavljali veliku većinu u Srpskoj Vojvodini („Szerb Vajdasagban“) pošto ih je tu živjelo 402.890

  5. fićo каже:

    То је лепо,али шта су сад,Палестинци?Који језик говоре,буњевачки?Добро,боље је и то него кроати,али има задојених колко оћеш и међу њима.

Коментари су затворени.