Прочитај ми чланакУсташе, усташе - омиљена је парола ћација, хуљи и СНС лојалиста када желе да увреде студенте и народ који је против Александра Вучића.
Зато свако од тих маолумника треба да прочита текст о пореклу председника Ћациленда, чије делове преносимо из пера Предрага Поповића:
Приликом једне посете Јасеновцу, у јесен 2009, позирао је пред спомен плочом са именима убијених Срба. „У Јасеновцу је убијено 24. чланова породице Вучић, а овде нема ниједног њиховог имена“, жалио се на тај наводни пропуст, за који је оптужио бивши комунистички режим, који је на тај начин, изостављањем Вучића смањивао број жртава. Ипак, у документима које је објавила комунистичка власт, помиње се име једног Вучића, Ивана.
У књизи Виктора Новака „Магнум Цримен“, која и данас представља најбогатији извор документованих података о злочинима у усташком концентрационом логору Јасеновац, име Ивана Вучића се наводи на списку убица, који су вршили стравичне злочине над српским затвореницима. Александар Вучић се никад није изјаснио о том Ивану, да ли му је рођак или случајно имају исто презиме.
Објашњење зашто нема Вучића на списку јасеновачких жртава, а има на списку убица, објављено је у књизи Љубише Петковића „Хашке муке“, коју је, на Шешељево инсистирање, издала Српска радикална странка. Народни посланик и потпредседник СРС-а, Петковић је у тој књизи објавио документ, који је потписао бугојански католички фратар Мијо Филиповић, а у коме се наводи: „Слиједеће бугојанске обитељи су се, почев од 19. рујна 1941, изјашњавале као римокатоличке: 1. Кадијевић, 2. Вучић, 3. Лукић, 4. Праљак.“
Петковић, први командант Ратног штаба СРС-а, разјашњење мистерије породице Вучић је добио 7. децембра 2008. године. Тим његових сарадника је донео извештај са терена, из Чипуљића, као и изјаву сведока: „Глава породице Вучић, из предграђа Бугојна званог Чипуљићи, био је Анђелко Вучић, деда Александра Вучића.
О супрузи Анђелка Вучића немамо много података будући да је у релативно кратком року, након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко Вучић старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније добио је надимак Брацо, други по старости био је Којо, затим ћерка чије име нисмо успели да сазнамо, јер је преминула, и најмлађи син је био Анђелко, Александров отац. Тај Анђелко је био једина жртва породице Вучић у Другом светском рату, али ни он није жртва која је страдла од стране усташа. Анђелко Вучић је преминуо од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бањалуци. Информације са којима раполажемо упућују нас да се Анђелко Вучић бавио трговином, односно црном берзом и шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за неисплаћене дугове.
По њему је дато име најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Најстарији син Антоније, стриц Александра Вучића, умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други син, Којо, такође је умро у то време, у Бугојну, од последица алкохолизма. Антоније Вучић, звани Брацо, био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је био један од најозлоглашенијих усташа из Другог светског рата, који се истицао незапамћеним зверствима над српским народом у Бугојанској регији.
Брацо је имао двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је стоматолог, али је и власник једног кафића. Покојни Којо Вучић, други стриц Александра Вучића, такође је имао двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку. Да ивер не пада далеко од кладе и да између Вучића и усташа љубав није престала ни после 70 година, говори чињеница да је брат од стрица Александра Вучића, Рајко, у овом последњем рату поклонио аутоматску пушку, коју је добио од војске, извесном усташи Дамиру Ивићу, који сада живи у Сједињеним Америчким Државама. Дамир Ивић је такође син познатог усташе, кољача из Другог светског рата, Томе Ивића – написао је Љубиша Петковић у књизи „Хашке муке“.
У извештајима аустро-угарске војске о ратним губицима, наводи се име Јове Вучића, који је убијен 1916. код Куршумлије. У генералијама се наводи да је Јово Вучић рођен 1896. године у Орловцу код Бугојна. Сахрањен је у Куршумлији, поред сабораца Франца Вагнера из Зукентала, Франца Валда из Маутхена, Хајнрика Голта из Бухмена и Јожефа Вокача из Прага, с којима је учествовао у аустро-угарској окупацији Србије током Првог светског рата.
Да је српска колективна свест подједнако перверзна као и Вучићева, показује и то што је на последњим изборима у Куршумлији, Вучићева изборна листа освојила 21 одборнички мандат, а опозиција укупно четири. Потомци српских бораца, којима су пред нишан дошли окупатори Јово, Франц и Хајнрих, сада гласају за потомка аустро-угарског солдата.
Са истим односом према истини, Александар Вучић је, 2019. године, на војној паради у Москви, поводом Дана победе над фашизмом, носио фотографију свог деде Анђелка, кога је представљао као борца против усташа.
