Прочитај ми чланакЧак 70 одсто грађана размишља о одласку из свог родног места, док свега од 30 одсто не помишља на ову могућност. У наредних годину дана, из свог родног града планира да се исели 41,4% становништва, а када је у питању исељавање међународног карактера о томе размишља 46% грађана.
На листи потенцијалних места за пресељење већина је навела иностранство – око 46 одсто, док се нешто око 20 процената изјаснило да би желело у Београд или у неку другу општину.
FOTO: pexels.com
ILUSTRACIJA
Ово су резултати истраживања које се конкретније бави ставовима и намерама становништва о пресељавању и утврђивању утицаја миграција на демографско старење у четири јединице локалне самоуправе – Зајечар, Лесковац, Зрењанин и Ужице, а које је недавно спровео Географски факултет Универзитета у Београду.
Одлучујући фактори за пресељење по мишљењу испитаника су лоша економска ситуација, боље плаћен посао, немогућност проналаска истог, затим корупција и недостатак правне државе. Интересантно је да су испитаници на конкретно питање о могућности пресељења у наредних годину дана одговорили и у негативном контексту. Тако, 32 одсто уопште не размишља о пресељењу, 27 процената је одговорило мало, док је за 16 одсто могућност јако мала.
Међу одлучујућим факторима за останак у завичају већина је навела везаност за породицу и пријатеље, затим следи решено стамбено питање и осећај припадности. Мањи део је нагласио да је задовољан својим послом, стилом и квалитетом живота у родном крају.
Најважнији разлог за останак младих између 20 и 24 године је већа могућност запослења и здравија и чистија средина. За оне нешто мало старије важно је да имају једнаке шансе за напредовање, док родитељи са малом децом и старији сматрају да би требало постићи већи напредак у социјалној и здравственој заштити. Слободно време је важан сегмент за ниже образовано становништво, а квалитетнија животна средина за високообразоване.
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић, која је пре неколико дана у палати „Србија“ представила резултате истраживања, истакла је да је посебно значајно то што је истраживање обухватило и старије грађане и навела да миграција младих чланова породице утиче на квалитет живота родитеља који остају. Министарка је подсетила да је Стратегијом подстицања рађања која је усвојена прошле године, као две нове области, уведено управљање миграцијама и брига о старијима.
Према њеним речима, испитаници су истакли да би приоритетне области у наредном периоду требало да буду рад на повећању животног стандарда и отварању нових радних места, борба против криминала и корупције и унапређење здравствене заштите, посебно у удаљеним местима.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 11, 2019
