Прочитај ми чланак
(Новости)
Цариград – Један 20-годишњи младић погинуо је несрећним случајем током протеста у Турској, који су ушли у четврти дан, а полиција је у понедељак поново употребила сузавац.
Од петка, када су због плана власти за реновирање централног истанбулског Трга Таксим и оближњег парка Гези почеле демонстрације, које су се после претерано жестоке полицијске интервенције полиције проширили на друга места и претворили у највеће антивладине демонстрације у земљи у последњих неколико година, повређено је, према различитим изворима, између 170 и више стотина људи.
Амбасадор Србије у Анкари Душан Спасојевић изјавио је да међу повређенима у протестима у Турској нема држављана Србије и препоручио је грађанима Србије да остану у хотелима, да се не придружују протестима и да избегавају сва места јавних окупљања.
Спасојевић је рекао телевизији Б92 да грађани Србије који се налазе у Турској, у случају у да су им потребни додатни савети и помоћ, могу да се обрате конзулату Србије.
У међувремену, један 20-годишњи турски младић погинуо је, а четворо људи је повређено, од којих једна особа тешко, када је такси улетео у групу демонстраната на цариградској улици током антивладиних протеста, саопштило је удружење турских лекара ТББ, наводећи да је то први регистрован смртни случај везан за демонстрације.
После протеста у ноћи између недеље и понедељка и сукоба полиције и антивладиних демонстраната у већим турским градовима, полиција је у Анкари поново употребила сузавац када је око 1.000 демонстраната кренуло ка кордону на централном тргу Кизилај, узвикујући „Тајипе, поднеси оставку“, јавио је Ројтерс, позивајући се на очевице.
У понедељак се огласио и турски председник Абдулах Гул, који је истакао да су мирни протести део демократије и да су „поруке упућене са добрим намерама примљене“, истичући да илегалним групама не треба да се дозволи да се мешају и да не треба нарушити углед Турске.
У западној луци Измир демонстранти су у ноћи између недеље И понедељка бацили запаљиве бомбе на седиште владајуће партије АК и на снимку објављеном на телевизији види се како гори део зграде.
Ватрогасци су, у међувремену, угасили пожар. Приватна новинска агенција Доган је објавила да је полиција испалила сузавац на групу демонстраната у близини канцеларије премијера у Цариграду, а да су демонстранти одговорили каменицама.
Многе западне земље изразиле су забринутост због ситуације у Турској и позвале на уздржаност, а у понедељак се поводом ситуације у Турској огласила и Немачка, позивајући све стране на мир и дијалог.
ПРОФЕСОР ДАРКО ТАНАСКОВИЋ, ИСЛАМОЛОГ: ЈОШ НИШТА ОД „ПРОЛЕЋА“
Мислим да улични протести у Турској засад не могу довести до исхода које су имали у арапским земљама захваћеним Арапским пролећем, али су свакако озбиљна опомена и искушење за власт премијера Ердогана која је у многим аспектима све више постајала лична.
Ердоган, кога су неки са симпатијама, а многи критички, већ почели да називају „султаном“ и који је несумњиво далеко најпопуларнији политичар у Турској, мораће да преиспита неке димензије своје унутрашње и спољне политике и понашања како се до председничких избора идуће године не би суочио с још озбиљнијим изазовима – каже за „Новости“ професор Дарко Танасковић, оријенталиста и дипломата.
* Који је, по вашем мишљењу, стварни узрок незадовољства и који делови турског друштва су њиме обухваћени?
– Разлога за овако масовно и жестоко јавно исказивање незадовољства има више и различите природе.
Споља и површно посматрано, изгледало је да великој и снажној Турској, првенствено економски, тако добро иде да је њен узлет незаустављив, а такав утисак је званична Анкара настојала да свим средствима пропагандно учврсти и прошири светом.
Постоји, међутим, и наличје успешне турске приче. Знатан део друштва зазире од мера којима се ојачава исламски печат укупног животног амбијента, јер, не треба заборавити, Турска је, захваљујући Ататурковим реформама, далеко најсекуларнија муслиманска земља.
Затим, брз привредни раст, уз опште побољшање животног стандарда, законито је узроковао и појаве као што су стварање нове финансијске олигархије, неслућено богаћење појединаца блиских власти, повећавање социјалних разлика, незапослености и корупције. Тешко је помирити заговарање васпостављања исламског морала у друштву и оданост либералним капиталистичким начелима слободног тржишта и профита, што је окосница пројекта тзв. умереног исламизма Ердоганове АК партије.
Постоји ли опозиција Ердогану и са исламистичке стране?
– Исламисти, а и многи турски грађани који то политички нису, али јесу муслимани, незадовољни су постављањем Турске у вези с Арапским пролећем, а посебно активним сврставањем уз Америку и Запад у настојањима да се сруши режим Башара Асада у Дамаску. Тако Ердоган постепено губи ореол потецијалног свемуслиманског лидера на Блиском истоку, којем је, очито без покрића, изгледало да тежи.
* Може ли се очекивати уплитање „страног фактора“ у протесте?
– Непосредно и грубо уплитање „страног фактора“ у Турској из више разлога не долази у обзир, док био било наивно претпоставити да он прикривено већ није активан, јер, Турска у свету нема само пријатеље. Штавише, прокламовано спољнополитичко гесло министра Давутоглуа о свођењу проблема са ближим и даљим суседима на нулу као да је удаљило и неке међу онима који би имали интереса да буду или су веровали да јесу турски пријатељи.
