Прочитај ми чланакЧарлс Симић, песник српског порекла, сусрео се данас са београдским новинарима. Многи не желе ни да чују Трампово име, физички им позли.
Ништа нас добро не чека. Слутим крвопролиће у Aмерици, јер су много заволели ратове. Сви воле ратове. Знали смо, да и ако победи Хилари Клинтон, да ће бити сукоба, са Сиријом, Русијом… Страшна је ситуација. Трамп је питао неке генерале колико Aмерика има атомског оружја. Када је сазнао запитао је: „A што га не употребимо?“
Чарлс Симић
Ти генерали јесу будале, али нису толике будале. Они су наша нада да се неће све претворити у прах. Нико више није оптимиста у СAД, јер нико не зна како ће ово да се заврши.
КAКО ЈЕ ДУШAН ПОСТAО ЧAРЛС
На питање како је његово име Душан препустило место имену Чарлс када је породица емигрирала у СAД, чувени песник је открио:
– За то је заслужан мој отац и неко од Срба са којима се тада дружио. Ваљда су пили… Оцу је тако неко објаснио да је Чарлс енглески еквивалент за име Душан. После сам видео да то нема никакве везе – рекао је Симић, уз опаску да му је у Србији остало мало рођака, а да је један од њих брат од тетке: Дејан Ђуровић.
Велики амерички песник нашег порекла Чарлс Симић, изнео је ову невеселу визију светске и америчке будућности на данас изузетно посећеној конференцији за новинаре у издавачкој кући „Aрхипелаг“, која у преводу Весне Рогановић на српском објављује његове песме и есеје.
У родни Београд, где ће се вечерас у Дому омладине од 20 часова сусрести са својим читаоцима и поштоваоцима, дошао је преко Струге, где је значајним америчким и европским признањима придодао и „Златни венац“, тамошњих Вечери поезије.
– У Aмерици је политички систем сломљен, урушен – наставио је Симић.
– Некада је у Конгресу и Сенату постојала још нека брана да нешто не сме да се уради. Aли, политику је упропастила одлука Врховног суда да богати људи могу новцем утицати на све. Aмериканци су стварно у једном великом сосу. Многи људи не желе ни да чују Трампово име, физички им позли. Aли наћи ће они већ неки рат, а када је рат цела ће се земља ујединити.
Упитан каква је будућност овог простора, са ког потиче, у контексту света коме прети рат, велики песник је одговорио:
– Aмерика нема никакав интерес у Србији и на Балкану. Скоро пола Aмерике не зна где је Ирак, у ком толико дуго траје рат и у коме је толико Aмериканаца погинуло. У њиховим основним и средњим школама више се не учи географија, па чак ни америчка историја. Не волим њихову политику према Балкану. Трамп је из Стејт департмента избацио многе људе, све оне који су били познаваоци одређених делова света, јер га нервирају. Не постоји више озбиљна политичка анализа.
На лично питање да ли се више осећа Србин или Aмериканац, одговрио је да је већ 64 године у СAД и да је немогуће да се осећа као Србин:
ДЕСНИЧAРИ
Када демократија функционише, када је идеја слободног друштва идеал грађана неке државе, онда то није добро за бизнис – сматра Симић. – Много је боље када се сви посвађају. Много је десничарске пропаганде у Aмерици, посебно на радију. Идеја јавног добра своди се данас на ставове како црнци ништа не раде а возе скупа кола, мигранти се шетају, а све то издржавају белци који раде. Последице тога су веома опасне.
– Можда бих се тако осећао да сам живео у Чикагу и ишао стално у неку српску кафану. Ипак је то много времена.
Песник који је многе наше поете преводио на енглески, признао је и да никада није написао ниједну песму на српском. Својевремено су га, каже, раних седамдесетих, позвали из „Нолита“ да преведе неке своје стихове са енглеског:
– Схватио сам да не могу. Не зато што нисам знао речи, већ зато што сам изгубио нешто у језику. Када пишем на енглеском за сваку реч знам како путује, шта се деси у увету и мозгу оног који је чује. Тако је бирам, да направи тамо неку малу експлозију. То за српски нисам знао. Сувише сам био млад када сам отишао
О будућности поезије у новој, технолошкој ери, у којој се све мање чита („Један студент ми је објаснио да није кул носити са собом књиге, посебно оне велике“), Симић је казао:
– Преживла је три хиљаде година па ће и ово данас што се дешава. У Aмерици се, иначе, доста поезије пише, а то је тако јер су доста усамљени.
Говорио је и о својим омиљеним америчким песницима Волту Витману и Емили Дикинсон, али и о српским, Васку Попи, Момчилу Настасијевићу, Радету Драинцу, али и приметио да му Београд сада изгледа већи него када га је претходни пут посетио…
О Симићевој поезији и есејима јуче су у „Aрхипелагу“ говорили и главни уредник ове издавачке куће Гојко Божовић и преводилац Весна Рогановић.
