Подешавања / Settings

Машина наших инжењера најбоље техничко достигнуће у 2015. Омогућава аутоматско притезање навоја на цевима за бушење, без присуства људи. Опрема мора да буде поуздана, јер застоји на бушотинама много коштају

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави…“

утоказ у западној Србији, који се налази у близини чувеног села Сигоројно, постао је прави хит на друштвеним мрежама.

Крунски савет Обреновића и организација „Време и моје право“ противе се учешћу државе у церемонијалном преносу остатака пуковника Драгутина Димитријевића и сахране у Aлеји великана у Београду.

Срамота и вандализам! Улична табла са именом народног хероја Милана Тепића префарбана је цела спрејом у Београду, на Дедињу, у близини Телевизије Пинк.

Колико се разликују Московљани од Београђана? Неколико дана у руској престоници је довољно да схватите да смо по много чему слични и да ће се свако ко се из Србије упути у словенски мегаполис убрзо осећати као код куће.

Покојник је полаган у јаму на леђа, са ногама у згрченом положају, што је положај фетуса и симболише ново рађање.

Може ли такозвана грађанска Србија да спречи преношење посмртних остатака Драгутина Димитријевића Аписа у Београд под изговором да би то негативно утицало на евроинтеграције

Чувени доктор Предраг Лалевић, први анестезиолог у послератној Југославији и последњих 16 година лични лекар Јосипа Броза Тита, у великој исповести за нови број Недељника први пут открива непознате детаље из Титовог живота, као и његове последње дане.

Повлачењем ЈНА са простора некадашње СР БиХ, српски народ једини није имао своју војску. У мају 1992. год. скупштина Српске Републике БиХ доноси одлуку о оснивању Војске српског народа у БиХ, званично 12. маја, која је недуго затим преименована у Војску Републике Српске. Врховни комадант био је председник Републике Српске др Радован Караџић а комадант ГШ генерал Ратко Младић.

Занимање велике прекоморске силе за малу кнежевину на Балкану трајало је деценијама, пропраћено питалицама типа како ће њихови бродови моћи да уплове у овдашње луке… Све се свело на умешност важних трговаца.

На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе.

Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било разјаснити симболику и историју истих. Многи их Срби одбацују због догађаја из рата, због тога што су их у сукобу користили босански муслимани, а има и оних који нису упознати са симболиком љиљана. Док их босански, а поготово санџачки муслимани крајње нехералдички, често контрадикторно тумаче.

Лалевић је открио анегдоте са путовања по свету са Титом и из лова, као и шта се заиста догађало на Брионском пленуму, када је пао Лека Ранковић, како је изгледао злогласни логор у Билећи где је био начелник санитета, али и да је последња Титова тајна била где је, заиста, сахрањен Дража Михаиловић.

Василиј Александрович Аркипов, Рус за кога мало ко зна, био је пресудна личност у историјском догађају “Црна субота”, 27. октобра 1962. године, једном од најдраматичнијих војно-политичких ситуација у историји човечанства.

Деветнаестогодишњи Михаило Маџаревић из Ваљева октобра је 1912. године тек био изашао из подофицирске школе када је почео Први балкански рат.