Подешавања / Settings

ОНО што су реке однеле поплављенима пре тачно годину дана, никада се неће вратити. Деценије кућења, стицања, годину за годином, вода је однела за неколико сати. Са покућством и зидовима, отишле су и успомене, фотографије, све што су желели да оставе потомцима. Живот се, ипак, не предаје. Борба за опстанак јача је од сваке бујице.

Љубица Чакаревић, учитељица и ратница, на инсистирање Степе Степановића и Живојина Мишића, одликована је Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.

Балкански рат ће бити са Шиптарима. Цео Балкан против Албаније, која је јад и беда. Космет ће бити враћен, напустиће га Шиптари.

По завршетку I Светског рата Европу је преплавио талас фашизма. Није било нити једне једине земље у којој се нису појавили фашистички покрети и фашистичке организације. Свима њима била је заједничка борба против грађанске демократије, против либералног капитализма, против комунизма, као и против семитизма.

Горан Арсић, електронском поштом

Зовем се Арсић Горан, рођен сам 30. 06. 1989. године. Живим на Косову и Метохији, село Граце (енклава) са оболелим родитељима, и два брата. Ми смо у веома тешкој материјалној, безбедносној и свеобухватно лошој животној ситуацији, што доказује и пар чланака из следећих новина. Молим вас погледајте:

Видели смо шта су нам ти „Милосрдни анђели“ донели, и верујем да су их сви упамтили по доброти и поклонима које су нам испоручили. Много је људи страдало, а највеће жртве су засигурно деца која нису дочекала сазревање због бруталне акције „НАТО“ алијансе – каже Зоран Тесић, власник компаније „ТЦТ Тесиц“, у Немачкој.

“Хеј Словени”,”Сред Балкана сунце сија” стихови који и данас међу многим људима изазивају помешана осећања, код неких усхићење а код неких нелагоду али су свакако саставни део наших живота бар код оних генерација које су сачињавале део накадашњег југословенског друштва.

Београдским улицама више од једног века клопарају и вуку се трамваји свакодневно превозећи хиљаде престоничана на ову и ону страну. И док је ’Двојка’ стекла култни статус и чак кумовала строгом центру града, линија 1 је остала мистерија о чијем (не)постојању се годинама расправља.

Животна драма породица Цоклески из Ресена и Чачка окончана на најлепши начин. Дуго су прижељкивали да се упознају, свака потрага била је јалова, а на крају се спојили преко „Фејсбука“.

Света столица сноси највећу одговорност за разбијање СФРЈ, СРЈ, СЦГ и данас Србије.Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером.

Ових дана навршило се седамдесет година од смрти Димитрија Љотића. О том догађају Боривоје Карапанџић пише:

Иако је по занимању била супруга „највећег сина наших народа и народности”, Јованка Броз била је, без сумње, најмоћнија жена бивше Југославије, која је 33 година после маршалове смрти живела као заточеница запуштене виле на Дедињу, под надзором најпре југословенске, а потом српске тајне службе. Свемоћни шеф Удбе Стане Доланц и начелник Генералштаба ЈНА генерал Никола Љубичић, два најјача политичара у земљи, сматрали су да је највећи унутрашњи непријатељ земље – Титова супруга!

Објављено капитално дело о енглеско-српским односима које открива тајну историју 19. века. Сматрали су да смо заступници руских интереса и центар ширења словенофилских и слободарских идеја.

Мало је Срба који знају каква је доброчинства чинила ова дама, ни већина Новосађана не би могла да се похвали знањем о својој суграђанки. И док свакодневно шетају Змај Јовином, Дунавском или Пашићевом улицом, не размишљају да су нека од најлепших здања у тим „шоровима“ припадала њој и да их је завештала граду Новом Саду. Многа племенита дела стоје уз име ове задужбинарке.

СЕНКА историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији.

Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата.