Подешавања / Settings

И вероватно, није много важно то што је „Петар I “ хостел, а Кремљ није онај прави московски, већ културно-забавни комплекс изграђен пре десетак година, налик на руске грађевине тог типа из 17.века.

Поробљеном и разореном Србијом од уста до уста је од пролећа 1916. почео да се проноси пркосан глас:
„Ниједну заставу нам нису отели. Војничка и народна част је сачувана!”

У историји ваздухопловства Срби су били први у три ствари. Постоји, додуше, у неким војним енциклопедијама и „четврта прва ствар“ коју је „урадио Србин“, али нисмо успели да се „докопамо“ тог штива. Али, довољне су и ове три чињенице.

Њихови рецепти за дуг живот су различити, али заједнички именитељи су: велика породица, редовни пост и тежак рад у пољу.

Са српском делегацијом на врху који је доскоро био „неосвојив“ за наше званичнике. Снег и температура испод нуле нису изненадили екипу која је стигла из солунског лета

Кћер Ђурађа Бранковића и супруга немачког грофа Урлиха имала је поседе у Словенији и Хрватској, а српска гимназија у Загребу носи њено име. Удајом добила име Катарина, али остала је у православној вери

Први дани окупације у свакој поробљеној земљи увек су најтежи. Људи се осећају поражено, понижено и ожалошћено због губитка људских живота и разорених домова. Тежак и горак осећај изгубљене слободе и страх од неизвесне будућности притиска сваког појединца. Тешко пораженима, увек је говорио наш народ. Тако је било и у Србији после Априлског рата и окупације. Посебно тешко стање изазвало је бомбардовање Београда и других градова Србије.

НДХ је одмах по оснивању приступио исељавањима и прогону Срба на свом подручју. У књизи историчарке Марице Каракаш Обрадов објављен је и занимљив податак да су се усташке и нацистичке власти договориле да се прогнани Срби “компензују” насељавањем прогоњених Словенца

Овим речима је италијански принц Виктор Емануел, који је дошао 1896. године на Цетиње у госте кнезу Николи Петровићу Његошу запросио његову ћерку принцезу Јелену. Тако је у кратком дијалогу, решено оно на чему су готово две године радиле дипломатије Црне Горе и Италије.

Српски краљ Александар Обреновић био је једини европски владар на Првим олимпијским играма 1896. у Атини.

Двојица Срба из Швајцарске месеце су провели у архивама „Газете“ из Лозане, прикупљајући новинске чланке које је др Арчибалд Рајс слао из Србије о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.

У Свилеуви код Коцељева са чуварима споменика без гробова српских ратника. Прича о каменим белезима и незабораву на страдање и славу српских ратника Тамнаве чија је судбина била да остану у туђини

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово која је десетак година пре Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организације Млада Босна.

Командовање српском војском у првим ратним годинама уврстило је Радомира Путника у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Само ове године је, осим што је написао текст рекордне читаности, скочио са моста у Мостару, победио Дивца шутирајући са пола терена, снимио смешну песму везану за српску историју на енглеском да би и странци нешто научили о нама. И добио улогу у филму Дарка Бајића „Бићемо прваци света“.

Српски историчар и византолог Миодраг М. Петровић, још од 1995. је изашао с тезом да су богомили, кудугери, наватијани, бабуни, који се помињу у српским и византијским средњевековним изворима, у ствари Латини римокатолици, а да богомила као радикалних дуалиста никада није било у Србији