Подешавања / Settings

Јелена Карађорђевић, супруга кнеза Ивана Константиновича: Хуманитарним радом, али и изузетним шармом, осветлала је образ своје земље, као и царске Русије. На фронту Балканског рата превијала војнике.

У Америци сам већ 23 године, али не заборављам корене, знам ко сам и одакле потичем – овако је др Предраг Јеленковић објаснио зашто долази у свој крај

И данас век после Великог рата упорно се у земљама ЕУ шири лажна прича о прљавим, вашљивим «балканцима», а заборавља се да су иако малобројни, српски лекари били одлични интернисти и хирурзи школовани у земљама западне Европе.

Двадесетак домаћинстава села Бела Река код Шапца, евакуисано је због откопавања и уклањања заосталих граната из Другог светског рата. У домаћинству Радивоја Мандића налази се, према проценама, око тона артиљеријских граната, које су како причају мештани, пре 70 година закопали њихови дедови.

После Теслине смрти, 7. јануара 1943. године, многе тајне службе биле су заинтересоване за његове белешке.

Преживео је, када су га сви, готово, отписали. Поднео је шест тешких операција. Четири на глави и две на стомаку. Од седам прострелних рана, последице су – доживотне.

Живот стварно уме да намести чудне ситуације. Једну такву, драматичну, прошао је млади Степа Степановић, који је хтео да се обеси само да не би учио Војну гимназију.

Церска битка, по начину вођења и исходу представља ремек-дело ратне вештине (као прелаз из стратегијске одбране у контранапад)

Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано

Житељи чувеног Падеја, на северу Баната, у беспарици, се ослонили на самоиницијативу. Сами себи наметнули дажбину за решавање комуналних проблема

– С једне стране слегла се српска војска, у ближој и даљој околини валонске базе. Траже хлеба и чекају обећано укрцавање. У чекању тоне у све дубљи очај. Италијани, Французи, Енглези… Не доносе храну. Смеју им се. Умиру војници. Падају као лесе. Младост умире.

Кућа Малог Ристе као магнет привлачи редитеље па су у њој снимана бројна значајна остварења српске кинематографије попут „Ивкове славе“, Зоне Замфирове“

У Јадру су век после Церске битке живе приче из времена страдања и славе. У лозничком крају непријатељ није имао милости ни према цивилном становништву, многи су убијени тако свирепо да је тешко и замислити, а када их је српска војска присилила на бег преко Дрине водили су са собом свакога на кога су наишли како би им послужио као људски штит.

Долазили су странци, Немци, Французи, Аустријанци, долазили су час и Хрвати да сниме прилог. Наши ретко сврате.

Похлепни трговци сами трагају за налазиштима и пустоше их, упозорава Српско археолошко друштво. Трговина археолошким предметима и уметнинама трећа је међу најпрофитабилнијим врстама криминала. Стотине лопова на терену

На падинама Цера, у августу 1914, одвијала се крвава битка између аустроугарских и српских снага које су грчевито браниле отаџбину од надмоћнијег непријатеља. У ноћи између 15. и 16. августа земља се тресла, а планина сијала од непрекидних експлозија граната испаљених са обе стране. Горели су и небо и земља, а у одсудној борби српски се војници боре дословно за сваку стопу покушавајући да зауставе обесног агресора.